Sarajevo obeležava dan Šabanovog rođenja, Niš ne

Dan kada se navršava 80 godina od rođenja Šabana Bajramovića biće 17. aprila obeležen velikim koncertom Gorana Bregovića i Crnih mambi, promocijom dokumentarca o kralju romske muzike, izložbom i okruglim stolom o njegovom stvaralaštvu, ali ne u Nišu gde je rođen, već u Sarajevu.

Kako priča Emir Hadžihafizbegović koji je kao direktor Kamernog teatra 55 u Sarajevu organizaciju ovakvog omaža jednom od najpoznatijih Nišlija počeo još pre 6 meseci, ceo je grad je srećan zbog ovog događaja.

Biće nezaboravno! Jako sam sretan da je san koji već dugo sa nekoliko prijatelja sarajevskih, kasnije i niških, sanjam, došao na 48 sati pred svoju realizaciju – kaže Hadžihafizbegović.

Interesovanje za ovaj događaj je toliko veliko da premašuje kapacitet pozorišne sale koja, uz dodate stolice, može da primi najviše 250 ljudi. Sve ovo je, priča Emir, otišlo mnogo dalje od trenutka kada su poželeli da naprave „nepretenciozni performans jednom velikom čoveku i umetniku“.

Kada smo na vebu Kamernog teatra objavili da ćemo napraviti ovaj ivent, dobijali smo pozive iz Dubrovnika, Splita, Ljubljane, Amsterdama, Beograda, Varaždina i cijele ex-Jugoslavije. Moglo je da bude tu i 20.000 ljudi, koliko je njihovo interesovanje da budu na mestu gde se obelježava 80 godina od Šabanovog rođenja – kaže Hadžihafizbegović.

Kakvu je pompu ovaj događaj izazvao pokazuje podatak da je na sajtu Kamernog teatra bilo 10.000 klikova ljudi koji su želeli da kupe kartu za koncert.

Želeli su da budu na događaju posvećenom čoveku koji je nekada često pevao u sarajevskim elitnim meraklijskim kafanama.

 

---

„Šaban je Rej Čarls jugoistočne Evrope“

Hadžihafizbegović će na okruglom stolu o Šabanu govoriti kao o umetniku apsolutnog sluha koji je napisao stotine najlepših pesama. Zato kaže da je on „Rej Čarls Balkana i jugoistočne Evrope“.

Da se rodio u Americi, bio bi bluzer i džezer svetskog glasa – kaže Emir.

Upoznao ga je pre tridesetak godina u Nišu, koji, kaže, „neizmerno voli“ jer je to „mjesto njegovih uspomena“.

Upoznali smo se na „Filmskim susretima“ gde sam sa filmom „Život radnika“ (1987) bio glumac večeri. Tada je Olivera Marković slavila rođendan u restoranu gde smo se svi okupili. Onda je Šaban došao, rekao: „Emire, penji mi se na leđa“. Ja sam se popeo, on me je digao iz čučnja i tako me nosio po kafani i pevao „Prokleta je Amerika“ – seća se Emir.

Da sada sve ovo organizuje, Emiru su pomogli i prijatelji iz Niša, „grada divnih ljudi sa mentalnom matricom sličnom sarajevskoj“.

Sretan sam što smo to zajedno radili sa Šabanovim i mojim prijateljem Radišom Sarićem, sa Nebojšom Saitovićem, vođom „Crnih mambi“. Neobično mi je drago što će posle toliko godina u Sarajevo doći i moj veliki prijatelj Mandić, vlasnik „Amerikanca“ gde sam ja kao mladi glumac sa 25 godina osvanjivao – kaže Emir.

---

A u Nišu – ništa

I dok se u Sarajevu odbrojavaju sati do omaža Šabanu, najavljuju posetioci iz Detroita i među pokrovitelje omaža ubrajaju i ambasador misije OSCE-a i Ministarstvo kulture Kantona Sarajevo, u Nišu ništa slično na 80 godina od njegovog rođenja niko ne organizuje.

Šabanovi prijatelji koji sutra putuju u Sarajevo kažu da je to „tužno i ružno“.

Tamo je to odjeknulo! Već sam bio sa Saitom u Sarajevu i gostovali smo po televizijama 3 dana. Pitaju me ljudi – zašto u Sarajevu, razlog je njihova ljubav prema tom čoveku. A ovde ništa – kaže Radiša Sarić.

Muzički urednik Niškog kulturnog centra Svetislav Vezenković, koji je, kako ističe, fokusiran na klasičnu i umetničku muziku, kaže da ustanova u kojoj radi nije pripremila nikakav program na ovaj značajni jubilej. Smatra da jedan od razloga za to može biti to što „ne prepoznajemo naše domaće umetnike“ i što im „ne dajemo na značaju onoliko koliko bi trebalo i moralo“.

Ali to nije samo problem sa Šabanom, nego sa mnogim našim velikim umetnicima. Ne pričam samo o Nišlijama, nego je tako i na državnom i republičkom nivou. Oni nisu sagledavani, ne samo u muzici, već i u književnosti i u drugim granama umetnosti. To je najviše naša krivica – kaže Vezenković.

Niški novinar i autor dokumentarnog filma o Šabanu Bajramoviću Dejan Tasić smatra da se ovim još jednom potvrđuje da je ovaj muzičar bio poštovaniji van našeg grada i zemlje nego ovde.

Uvek poslednji shvatimo koliko je neko veliki umetnik, čekamo da nam neko sa strane to pokaže – kaže Tasić.

Emir Hadžihafizbegović zato predlaže da se setimo poznatih i respektabilnih Nišlija koji su zaboravljeni jer „ko nema kulturu sećanja, taj nema ni kulturu življenja“.

Počast umetniku, čija je pesma „Đelem, đelem“ 1971. godine u Londonu na Svetskom kongresu Roma proglašena njihovom himnom, Nišlije su odale podizanjem spomenika na nišavskom keju 2010. godine, što je inicirao „Nišvil džez festival“. 

Na ovom festivalu poslednjih godina se na „River Stage“-u na amfiteatru keja pored spomenika održava jednodnevni program „Prijatelji Šabanu“ besplatan za posetioce. Ove godine će, zbog navršavanja 80 godina od njegove smrti, program trajati 2 dana – 9. i 10. avgusta, a između ostalih će nastupiti „Golden Buddha Jazz Band“ iz Kine koji neguje fuziju savremenog džeza i kineskog folklora.