Sećanja i anegdote o Šabanu u dokumentarcu

Vođenje običnog „ciganskog života“ istovremeno sa dostizanjem svetske slave, savršen sluh, zlatan zub, nemiran duh i urođena sklonost ka džezu ono je o čemu prijatelji Šabana Bajramovića govore u filmu o „kralju romske muzike“.

Poslednji deo serijala od 4 dokumentarca „Romi u Srbiji“ upravo je posvećen čoveku koji je, kako je jednom prilikom sam rekao, „pevao po celom svetu, čoveče, i nosio svoj glas ciganski“.

Autor filma rađenog u produkciji niškog „Media & reform centra“ Dejan Tasić kaže da su za sagovornike o ovom velikanu pažljivo birani samo oni koji su Bajramovića lično poznavali. 

Gledaocima prenose anegdote iz njegovog života, mladalačkoj zaljubljenosti u četrnaestogodišnju komšinicu zbog koje je dezertirao odmah posle zakletve, zbog čega je osuđen na 5 godina zatvora na Golom otoku.

Međutim, neki misle da su ga upravo boravak tamo i druženje sa intelektualcima i političkim zatvorenicima učinili onim što je kasnije postao.

– Shvatili smo da znamo samo osnovne stvari o njemu. Svi pričaju o pesmi „Đelem, đelem“, o Golom otoku, ali malo se zna o tome koliko je neobična ličnost bio, pravi umetnik, veliki stvaralac, fenomenalan pevač – kaže Tasić.

Što je autor filma više kopao po informacijama i slušao priče Čokalije, Saite, Neše Galije, Paskaljevića i drugih, to je bio uvereniji o tome kolika je Šaban bio zvezda.

– Sebe nije tako doživljavao, a pevao je najvećim državnicima sveta. Evo ja sam na primer mislio da je osamdesetih godina stvarao samo narodnu muziku, a da je džez došao kasnije, međutim, kada pustite pesme iz tog vremene, čujete džez – dodaje Tasić.

Deo autorskog tima na ovom dokumentarcu je novinarka Milena Milošević koja je zanimljivosti o Šabanovom životu gledaocima prenela iz razgovora sa njegovim poznanicima iz Niša i Beograda. O činjenicama iz njegovog života informisala se pripremajući se za intervjue, ali je o tome koliko je bio specifičan i poštovan saznala tek iz priča sagovornika o njihovom ličnom iskustvu sa njim. 

– Dragan Ristić, frontmen benda „Kal“ na primer priča o tome kako je kao dete doživljavao Šabana koji se družio sa njegovim ocem. Seća se da je kod njih kući dolazio obučen „kao sa ploče“ – prepričava novinarka.

Za snimanje 10 sati materijala zaslužan je Bojan Ranđelović, a za to da razgovore i sećanja Šabanovih poznanika sažme u pola sata filma bio je zadužen Dragan Petrović.

Dokumentarac otkriva kako su Šabana na „ciganskim svadbama“ po Italiji kitili zlatom, kako je desetine hiljada evra mogao da potroši na kocki za jednu noć, ali i o tome kako se kockao i sa životom.

Na to da je decenijama kraljevao romskom muzikom danas podseća kruna na njegovom grobu.