Školske biblioteke u Nišu često zapostavljene

Dok stručnjaci upozoravaju na veliki značaj biblioteka u obrazovanju i intelektualnom razvoju dece, pojedine školske biblioteke u Nišu jedva i da rade.

U pojedinim školama u Nišu deca gotovo da nikad ne posećuju biblioteke, dok su u zemljama poput Kanade one srca škole.

Tako sam ja doživela biblioteku u Torontu, gde sam pohađala celu srednju školu. Bila je velika, svetla i lepa, tamo smo provodili školske odmore. Ne samo ja, nego većina učenika. Bibliotekari su nam pomagali da nađemo informacije koje su nam potrebne, ali su i kroz različite aktivnosti popularizovali čitanje i snalaženje u knjigama – seća se Tatjana Ljubić, novinarka iz Subotice.

Da je ovakvo doživljavanje neke od školskih biblioteka u Nišu zasada samo san, potvrđuje stanje improvizovane biblioteke u Umetničkoj školi. Učenica ove škole Andrijana Stanković kaže da ona, kao i njeni drugovi, uopšte nisu upućeni u rad biblioteke.

Nisam mnogo zadovoljna radom biblioteke zato što ne postoji veliki fond knjiga, samim tim, učenici ne mogu da se koriste njima. Škola bi trebalo da nadje prostor za smeštanje knjiga – kaže ona.

Sa druge strane, Miroslav Savić, profesor istorije i glavni bibliotekar škole, ističe da problem nije samo nedostatak volje već i novca. Dodaje da su knjige zbijene u jednom ormaru, poređane jedne preko druge, te da ne mogu da se pročitaju naslovi.

Mi nemamo novac za ormar, moram da molim domare da naprave police na koje bismo stavili knjige – kaže on.

Dodatni problem je nedostatak prostora, jer je 4. sprat škole nedavno zauzeo Fakultet umetnosti. Zbog toga se, kaže, i u biblioteci održava nastava, a reč je o vrednim knjigama, koje se zbog toga moraju čuvati “pod ključem”.

U improvizovanoj školskoj biblioteci se drži nastava, tako da nezaključane knjige nisu bezbedne, a mi nemamo drugi prostor za držanje knjiga – navodi profesor Savić.

S druge strane, lep primer je biblioteka u Prvoj niškoj gimnaziji “Stevan Sremac”, čijim su radom zadovoljni i profesori i učenici.

Profesorka informatike i upravnica biblioteke Silvana Ivković kaže da se knjižni fond obnavlja svake godine angažovanjem učenika koji prilažu novac. Kao primer izdvaja ovogodišnju posetu Sajmu knjiga u Beogradu na kom je kupljeno oko 120 knjiga.

Sociolog obrazovanja i redovni profesor Filozofskog fakulteta Natalija Jovanović kaže da Internet i savremena tehnologija ne mogu u potpunosti da zamene knjige.

Koliko god da sam pobornik savremene tehnologije, smatram da je pisana reč nezamenljiva – rekla je profesorka Jovanović.

Ona ukazuje da postoji zastoj i da su školske biblioteke izgubile ulogu koju su nekada imale. Zato predlaže da se napravi centar za okupljanje mladih, gde bi se vodile debate i razgovori i stvarale nove ideje.