Teatar improvizacije niških glumaca – igraju bez scenarija, a publika daje zadatke

Niški glumci izvode jedinstvenu predstavu na našim prostorima, koja se razlikuje od klasične po tome što glumci ne igraju samo jedan lik i nemaju napisan scenario, ne postoji sufler već moderator predstave, publika učestvuje tako što zadaje zadatke glumcima, a glavni vid izvođenja jeste improvizacija.

Predstava Scena u trenu niških glumaca je teatar improvizacije i ona je prva takve forme koja se izvodi na jugu Srbije, a vuče korene iz Amerike iz 70-ih godina. Da se sve dešava u trenutku na sceni kaže moderator Petar Ščepihin, a predstava se sastoji od različitih zadataka na koje glumci treba da odgovore.

Sve se dešava na licu mesta, ništa unapred nije pripremljeno nego se u intervalu od 10 do 15 igara stvaraju scene, koje zadajem ja kao moderator ili na osnovu sugestija publike, a svaka igra ima svoja određena pravila- navodi Ščepihin.

Predstava je drugačija jer postoji interakcija sa publikom, a moderator je spojnica između glumaca i publike.

U predstavi ne postoji četvrti zid da se pubilka ne primećuje. Za improvizaciju je i te kako potrebno da od samog starta imaš interakciju sa njom- poručuje Ščepihin.

On dodaje da je vrlo važno za moderatora poznavanje celog tima kako bi znao ko se u kojoj igri kako snalazi da bi mogao da izabere glumački par koji će što bolje odgovoriti zadatku. Svaka igra ima svoj naziv, a neke od njih su Azbuka, Pijana irska pesma, Scena iz šešira, Pomoć ruke, Žanrovi.

Interesantna je Pijana irska igra, gde nekog iz publike pitamo šta je po zanimanju. Na prethodnom izvođenju smo imali da je to zubar i onda njih četvoro na sceni uz ritam muzike treba da otpevaju pesmu o zubaru, da improvizuju pesmu na licu mesta. U Žanrovima je troje glumaca na sceni i onda ja njima zadam situaciju i oni odigraju scenu kako im dođe prvi impuls, u jednom trenutku prekidam scenu i kažem ajmo sve ovo isto kao horor film ili neki drugi žanr- objašnjava Ščepihin.

Pošto je po žanru Scena u trenu komedija, ona najveća komedija, zaključuje Ščepihin, nastaje kada se glumac zbuni, ali i potrudi da do kraja iznese igru, što je publici interesantno i smešno.

---

Timski rad je ključ improvizacije

Da je rad na sopstvenoj improvizaciji jako važan i da je to razlika od klasične predstave govori jedna od glumica predstave Barbara Savić.

Rad na sopstvenoj improvizaciji je sama po sebi vrlo izazovna i uzbudljiva veština koja se stiče isključivo koncentracijom i maštom. Postoje još dva važna elementa, a to su prisutnost i sloboda- poručuje Savićeva.

Sa time je saglasan i glumac Nemanja Dimitrijević, koji dodaje i da je najbitnje imati poverenje u partnera i na najbolji mogući način se nadovezati na temu ili situaciju koja je zadata.

Za predstavu je neizostavna komunikacija sa publikom, velike pripreme, a prema rečima Ščepihina postoje i određena pravila improvizacije.

Teatar improvizacija se smišlja na licu mesta, pred publikom, ali svakako ima svoja pravila. Na primer prvo pravilo je da nema negacije, tako da šta god partner da kaže nikada ne smemo da kažemo ne, nije to nego je nešto drugo. Takođe je potrebno imati probe kao i za svaku predstavu ali i poznavati, ali mnogo dobro poznavati, ljude sa kojima stajete na scenu. Ova forma teatra zahteva i velike psihičke pripreme pred sam nastup- objašnjava Ščepihin.

O energiji, posvećenosti predstavi i timskom radu govori glumica Jelena Stanković koja kaže da je igrala kada je privatno bila presrećna i jako tužna, ali da joj međusobni odnos sa kolegama svaki put daje inspiraciju.

Prvo izvođenje imali su u jednom niškom pabu, imaju u planu da nastupe i u Sidnejskoj operi, a do tada zainteresovani za ovakvu formu, predstavu Scena u trenu mogu pogledati 2. marta u Pozorištu lutaka od 20 sati. Cena karte je 250 dinara i mogu se rezervisati na broj: 069-30/89/992.