U prodaji roman “Pokojnik drugog reda” niškog pisca i novinara Stefana Markovića

Pokojnik drugog reda roman je prvenac pisca i novinara iz Niša Stefana Markovića i od juče je u prodaji. Govori o čoveku koji na dan svoje sahrane odlučuje da ne želi da bude pokopan. Autor kaže da je alegorija jasna – okruženi smo mrtvim ljudima koji ni sami nisu svesni da su mrtvi. Nada se da će knjiga da podstakne čitaoce da makar malo razmisle o sopstvenim sudbinama.

U romanu je reč o pokojnom sredovečnom glumcu Puški, koji pokušava da se izbori za svoje mesto u društvu u kom nema mesta ni za žive, a kamoli za mrtve, kaže Marković.

Ta pobuna pokojnika i težnja za pristojnim životom nakon smrti sasvim slučajno postaviće ga na čelo jedne neobične revolucije, koju pokušava da osujeti gradonačelnik čiji je glavni predizborni projekat megalomansko, superluksuzno groblje Njukropola – navodi autor.

Među likovima su i novinarka prorežimske televizije Presser, samoubica koji je postao popularan jer se ubio uživo na društvenim mrežama, pas grobotragač koji ne ume da nađe hranu, ali vešto nalazi grobove, žrtva porodičnog nasilja koja tek sada otkriva život, upravnik pozorišta koje treba da postane bioskop za smešne filmove i drugi.

Sama alegorija je jasna. Okruženi smo mrtvim ljudima koji ni sami nisu svesni da su mrtvi. Samo pogledajte ljude oko sebe, u prepunom gradskom prevozu, u redovima ispred šaltera, za kasama po supermarketima. Naposletku, citiraću samog junaka Pušku – „Ako nam već država liči na groblje, onda će je mrtvi možda najbolje predstavljati“ – ističe Marković.

Nada se da će roman da zaživi kod čitalaca, da će da im se dopadne i natera ih da bar malo razmisle o sopstvenim sudbinama kad budu čitali o sudbinama junaka.

Kaže da je izabrao da se izrazi kroz satiru jer je ovo podneblje vrlo zahvalno za tu vrstu pripovedanja.

Kroz humor može da se ispriča veoma ozbiljna i sumorna priča koju čitaoci „gutaju“ zabavljajući se. A tek kad svare, shvate da možda sve to i nije bilo baš tako smešno – objašnjava on.

Marković je trenutno zaposlen u Centru za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS), a ranije je radio u Južnim vestima. Objavljivao je prozu u eminentnim književnim časopisima. Živi i radi u Beogradu.

Kada je reč o književnim uzorima, izdvaja Saramaga, Domanovića, Nušića, Beketa, Joneska i Kafku, za kojeg kaže da ga je uveo u svet apsurda.