Urednica programa vranjskog ŠAF-a u “15 minuta”: Suština je da imaš znanje, veštinu i budeš šmeker

“Najveći uspeh Škole animiranog filma je da smo uticali na nekoga da sebe preoblikuje, oblikuje i postane bolji čovek” – rekla je u emisiji “15 minuta”urednica programa ŠAF-a Snežana Trajković. Ona je u godini jubileja, kada škola slavi 35. godišnjicu, a po 14. put je na Internacionalnoj radionici dečijeg animiranog filma “Zlatni puž” ugostila animatore iz celog sveta, govorila o tome šta je suština ŠAF-a, čemu sve, osim crtanja, uče decu, šta im je “Zlatni puž” doneo, šta se promenilo u proteklih 35 godina, a šta ostalo isto.

Osnovan na temeljima ljubitelja Kluba filmske umetnosti osamdesetih godina – danas nosilac razvoja dečijeg animiranog filma na državnom nivou, kroz vranjsku školu animiranog filma prošlo je blizu 3.000 deteta, a u njihovoj produkciji napravljeno 350 filmova.

Radimo sa decom koja u odnosu na onu od pre 20 godina imaju neka znanja i veštine što se tiče novih medija, tehnika i tehnologija, ali neka bazična znanja i veštine koje se tiču verbalne komunikacije, čitanje, pisanje, izražavanje, su na mnogo nižem razvoju. Zbog toga svakog petka, koristeći razne materijale – drvo, kamen, kanap, pravimo različite upotrebne predmete kako bi njima pomogli. Neka deca se ovde zadrže mesec, dva, tri, a neki i do 10 godina. To je naša prednost jer smo mi njihovi edukatori najduže u formalnom sistemu obrazovanja, i onda na neku decu možemo da utičemo, oblikujemo i učestvujemo u procesu njihovog stasavanja kao ličnosti i u nekim životnim situacijama – priča Trajković.

Govoreći o tome kako izgleda njihov rad sa decom i šta sve mogu da nauče u ŠAF-u, Trajković objašnjava da je suština da deca shvate da ih određuje ono ko su i šta su i da je nebitno koju su školu završili.

Jako je bitno da si obrazovan, da imaš znanje, veštinu, budeš dobar čovek, imaš dobru komunikaciju i budeš šmeker. To je ovde suština – kaže Trajković.

(/slika1) Ove godine se na na 14. Internacionalnoj radionici dečijeg filma “Zlatni puž” okupilo više od 50 animatora i gostiju iz Srbije, Italije, Indije, Bosne i Hercegovine, Severne Makedonije, a Trajković je u emisiji govorila i o tome kakva je energija na njihovim radionicama i šta se ljudima iz inostranstva dopada.

99% ljudi koji dođu nemaju ovakav prostor u centru. Sa druge strane, imamo problem sa tehnikom, ko god da je došao imao je bolju tehniku od nas jer smo mi javna ustanova i ne možemo da idemo u korak sa filmskom industrijom. Ali smo dobri u improvizaciji i u rešavnju problema, jer ih uvek ima. To je ono što ljude impresionira ovde. Takođe, impresionirani su našom hranom i našim postignućima u svetu, čak i ljudi koji dolaze iz Beograda, jer je Vranje nosilac razvoja dečijeg animiranog filma – rekla je Trajković.

Devedesetih godina je, priča, bilo jako teško da u Srbiji dođe da gostuje Amerikanac, zatim je 1999. godine bio problem zbog Kosova, ali se u međuvremenu škola profilisala tako da niko koga pozovu ne postavlja pitanja “da li smo na balkanskoj ruti migranata i da li smo blizu Kosova”, jer je CV ŠAF-a takav da svi rado dođu u Vranje, a za tu “olakšanu poziciju”, kako kaže, zaslužan je upravo “Zlatni puž”.

O čemu je još bilo reči u emisiji možete pogledati u videu na vrhu teksta.