Vila iz antičkog doba smeštena na obodu Tvrđave još misterija za arheologe

Građevina sa oktogonom iz Konstantinovog doba, izgrađena početkom 4. veka, slučajno je otkrivena pre više od 30 godina u zaleđini niške Tvrđave, na prostoru poznatom kao Gradsko polje, ali i dalje krije tajne i predstavlja pravi izazov za arheologe. Ono u šta su stručnjaci sigurni jeste da je reč o značajnom nalazištu, velikom turističkom potencijalu i objektu koji je u vreme antike bio reprezentativan.

Oko toga šta je ovaj objekat predstavljao i čemu je služio stručnjaci se još nisu složili, a postoje pretpostavke da je bila Konstantinova palata, te da su u njoj obavljani prijemi za visoke zvanice, a ima i nekih teorija da je to bila javna zgrada u kojoj su se obavljali administrativni poslovi.

Vođa tima Arheološkog instituta u Beogradu Nadežda Gavrilović Vitas, koja je letos radila na iskopavanjima ovog nalazišta, ističe da treba pažljivo birati termine o tome šta ono predstavlja.

Na osnovu monumentalnosti, ne samo pragova i ne samo same arhitekture, koja se vidi po nišama u kojima su stajale statue, kao i dekoracije, odnosno freskoslikarstva i mozaika, ovaj objekat je mogao da bude od javnog značaja, a neke kolege su prejudicirale da je to možda bila i palata i neka vrsta rezidencije. U svakom slučaju, ovo je bio bitan objekat, i svakako jeste služio za neke javne funkcije u najširem smislu – objašnjava Gavrilović Vitas.

Ona napominje da je upravo zato ovaj lokalitet veliki izazov za arheologe, te da se nadaju da velika otkrića tek slede.

Dok smo iskopavali svakog trenutka sam nadgledala svaki grumenčić zemlje i mislila sam “sad će, sad će”. Taj entuzijazam, to je ono što nas drži. Jer sledeće godine možda nađemo neku fantastičnu skulpturu. Ovde nikad nije kopano. Ovo je potpuno nepoznata zemlja. Volela bih da sledeće godine imamo novu priču i nova saznanja – priča vođa arheološkog tima.

---

Podno grejanje i mozaici

Objekat sa oktogonom otkriven je sasvim slučajno 1986. godine i to tako što je planirana izgradnja pešačke staze, pa je prilikom iskopavanja otkriven jedan deo ovog drevnog grada.

Shvatilo se odmah da postoji potreba za sistematskim arheološkim istraživanjima i ona su obavljena 1987. i 1988. godine i tada je otkriveno pet prostorija na čelu sa centralnom prostorijom sa oktogonom – kaže Gavrilović Vitas.

Objašnjava da je sama arhitektura objekta jeste luksuzna u smislu opremanja prostorija, jer je u svim postorijama postojalo podno grejanje, a u jednoj prostoji čak i zidno grejanje. Tu su i mozaički podovi, odnosno ukrašavanje i dekoracija u svih 5 prostorija.

Ono što pouzdano možemo reći, na osnovu novčića Maksimina Daje iz 309. i 310. godine, jeste da ovaj objekat ima više faza gradnje, izvesno njih tri. Najraniji period objekta je bio početak 4. veka, nakon toga ide period kada je objekat zasijao, i u kontekstu dekoracije, i u kontekstu opremljenosti, i neke svoje, da uslovno kažem, simbolike. Onda imamo još jednu fazu gradnje, koja je potvrđena jednim ranovizantijskim zidom – objašnjava ona.

Ističe da je reč o objektu velikih dimenzija, a koliku površinu zauzima otkriće tek naredna istraživanja.

Cilj ovogodišnjih istraživanja bio je da definišemo spoljne zapadne dimenzije objekta i to je brzo i učinjeno. Otkriven je ceo zapadni zid i ulaz u prostoriju. Plan je da se naredne godine nastave iskopavanja na celom prostoru, a reč je o velikoj površini. Ukoliko bismo imali radnu snagu i pomoć Grada, mislim da bismo sledeće godine imali vrlo jasnu sliku o preciznim dimenzijama ovog objekta – kaže vođa arheološkog tima.

---

Veliki turistički potencijal

Nakon što budu završena arheološka iskopavanja i istraživanja, ovaj antički objekat mogao bi po značaju biti odmah “iza” nalazišta Medijana. Nadežda Gavrilović Vitas iz Arheološkog instituta u Beogradu kaže da je se objekat odlično sačuvan, ali da nakon što arheolozi, stručnjaci iz Narodnog muzeja i Zavoda za zaštitu spomenika završe svoje poslove, istorijsko blago može biti prezentovano.

Ljudi nisu krivi da li uspevaju da prepoznaju ili neke stvari, jer je prevashodno zavisi od stručnjaka da im te stvari prezentuju na pravi način. Lično sam ogorčena jer su, recimo, u centru Londona otkrili jedan mali, ne toliko reprezentativni hram boga Mitre. Oni su od toga napravili Diznilend. Počevši od same postavke u muzeju, do toga kako je to prezentovano na samoj lokaciji – kaže Gavrilović Vitas.

Objašnjava da nadležni treba da shvate da arheologija nije opterećenje, već potencijal, te da Niš ima mnogo mesta u koja su savršeno očuvani građevinski arheološki kompleksi koji treba da se iskoriste. Kaže da je, recimo, objekat na Gradskom polju potrebno ograditi i tako sačuvati, a potom osmisliti kako građanima prikazati to kulturno nasleđe.