Vojnici uz cenzuru okupatora javljali porodici da su živi

Šta su vojnici u I svetskom ratu pisali svojim porodicama sa fronta, iz logora, bolnica i sanatorijuma pokazuje jedinstvena kolekcija dopisnica koju čuva Muzej Ponišavlja u Pirotu.

Kako objašnjava istoričarka i kustos pirotskog muzeja Mila Panajotović građa ovakvog tipa, u vidu prepiske, veoma retko se javlja kao deo muzejskog fundusa jer su najčešće dopisnice u privatnim kolekcijama.

Ratne dopisnice predstavljaju istorijski izvor prvog reda, kaži istoričari, kako zbog podataka o životu srpskih vojnika na frontu i zarobljeništvu, tako i neobične slike rata i čežnje za domovinom.

Zbog cenzure okupatorskih vlasti, skoro sve dopisnice su sličnog sadržaja. Vojnici nisu smeli da napišu gde se nalaze ili u kakvom su stanju. Uglavnom su javljali da su dobro i žele da znaju kako su im porodice. Pre toga svako od njih, na dopisnoj karti, u par reči, zamoli Nikolu Mitkovića, Piroćanca koji radio za Crveni krst u Ženevi, da dopisne karte prosledi u Srbiju – objašnjava Panajotovićeva.

---

Pisma svojih sinova čitali u novinama

Napominje da dopisnice pirotskih vojnika njihovim porodicama nisu stizale poštom, već su najpre cenzurisane od strane austrougarskih i bugarskih okupacionih snaga, a zatim prepisivane i objavljivane Beogradskim novinama i Moravskom glasu.

Po nekoliko komada ovih novina deljeno je po pirotskim kafanama te su tako porodice vojnika mogle da pročitaju sadržaj dopisnih karti – kaže kustos Muzeja Ponišavlja.

Ona objašnjava da se kompletna prepiska odvijala se preko srpskog Crvenog krsta u Ženevi, a da je tek pred kraj rata dozvoljeno slanje dopisnica putem pošte, tako da su mnoge sačuvane i nalaze se u privatnim kolekcijama.

Ističe da zahvaljujući Nikoli Mitkoviću, fotografu i trgovcu, koji je dosta dokumentacije i dopisnica doneo iz Ženeve, muzej ima ovu značajnu zbirku.

Sačuvan je samo mali deo dopisnica. Prepiska u vreme rata bila je velika, pa je u Ženevu dnevno stizalo više od hiljadu dopisnica. Ne znamo šta se desilo sa preostalom dokumentacijom. Neke od dopisnica smo dobili od porodica vojnika, koji su ih sačuvali i doneli kući na povratku sa Solunskog fronta – kaže istoričarka u Muzeju.

Pojašnjava da ima više vrsta dopisnica, koje su pisane u periodu od 1915-1918. godine, kao i da su neke od njih oštećene toliko da se ni tekst ne može pročitati, neke su isečene, zaprljane, dok su pojedine veoma očuvane.

---

Objedinjene u publikaciji do kraja godine

Ova značajna zbirka dopisnih karti biće predstavljena u u publikaciji do kraja godine.

Priprema publikacije već je počela i biće objavljeno 269 dopisnica. O korespondenciji između vojnika na frontu i njihovih porodica, kao i ulozi članova Crvenog krsta u tome, ima veoma malo objavljenih publikacija. Tema je neistražena i zbog toga interesantna – kaže Mila Panajotović.

Izdavanje publikacije podržalo je Ministarstvo kulture, Opština Pirot i Muzej Ponišavlja, a biće posvećena 102. godišnjici Velikog rata.