Zapisi o Nišu od turske kasabe do modernog grada

„Teško je naći grad koji je tako divno smešten i pogodan da se razvija u oblik kakav se poželeti može. On dugačke i čiste ulice pruža niz obale Nišave, njegove male i niske kuće okružene su zelenilom. Sve miriše na Balkan“.

Ovako je 1885. godine francuski diplomata Rene Mile, prolazeći kroz Niš, pisao o njemu.

Mile je jedan od autora koji su u periodu između 19. i 20. veka zapisali svoje utiske o ovom gradu, a čije su reči možda sačuvane od zaborava zahvaljujući istoričaru Milanu Ranđeloviću koji je priredio zbornik “Zapisi o Nišu (1877-1914)„.

Na stranicama ove knjige nalazi se 67 tekstova – memoara, dnevničkih zapisa, putopisa raznih službenika, oficira, diplomata koji su poslom dolazili ovde, ali i avanturista kojima je Niš bio jedna od usputnih stanica.

U njima se može pročitati kako su izgledale niške ulice, kuće, kafane i kako su živeli obični ljudi u vreme kada je duh Evrope polako potiskivao duh Orijenta sa ovih prostora.

Zbornik obuhvata istoriju Niša omeđenu oslobođenjem od Turaka pa sve do početka Prvog svetskog rata, koja predstavlja najmanje nasilni period u istoriji Niša. Grad u ovom periodu doživljava ekspanziju – razvijaju se administracija, arhitektura i infrastruktura. Niš postaje važan politički centar s obzirom da kralj Milan i njegov sin Aleksandar često borave ovde, ali i važan vojni centar kao najisturenija tačka prema Turskoj – kaže recenzent Dalibor Velojić.

U periodu od tih nekoliko mirnih decenija, Niš je rastao i razvijao se, postajući od kasabe sve moderniji balkanski grad. Možda najzanimljivije u ovoj knjizi, prema rečima priređivača Ranđelovića, jeste uočiti kako su različiti ljudi, naročito “zapadnjaci”, različito pisali o Nišu – uglavnom sa simpatijama, ali bilo je i onih kojima se nisu dopadali ostaci turskog u ovom gradu.

Ima onih koji su shvatali da je grad pre svega par decenija oslobođen turske uprave, da se stvari polako sređuju i oni su imali razumevanja za sve što su ovde videli, čak su i pomalo romantično gledali na orijentalizam koji se potiskuje. Međutim, ima i ljudi koji su vrlo elitistički gledali na prljave sokake, na kafane, koji su se čudili kako još uvek nema hotela u gradu koji već dve decenije nije pod Turcima – kaže Ranđelović.

Sama knjiga, kažu recenzenti, počinje pričom o oslobođenju od Turaka i predajom turskog garnizona kralju Milanu, a završava se napisima pesnika Milutina Bojića o Nišu koji dočekuje srpske vojnike iz Bugarske nakon pobede u Drugom balkanskom ratu.

“Zapisi o Nišu”, ocenjuju istoričari, ostavlja stoga “vedar utisak na čitaoca” jer počinje i završava se – trijumfom.

---

U pripremi još dva dela istorije Niša

Ovaj zbornik čitalačkoj publici dolazi nakon prvog dela “Zapisa o Nišu (269-1877)” koji je obuhvatao preko 100 različitih istorijskih izvora. Ideja je i sada bila, kažu recenzenti, da knjiga po jeziku i stilu odgovara ne samo istoričarima, već i široj čitalačkoj publici koja će kroz brojne priče i anegdote moći da sazna kako je izgledao život običnih ljudi u Nišu. 

Za razliku od prvog dela u ovom drugom zborniku nije akcenat na samoj istoriji Niša. Ovde autori ponajviše pričaju o stanovništvu, načinu života, izgledu ulica i kuća, kafanama, patrijarhalnom uređenju porodica, dakle o Nišu kao živoj zajednici – ističe Milan Ranđelović.

On napominje i da priprema još dva ovakva zbornika koja će obuhvatati period nakon 1914. godine i koja će, sasvim sigurno, obradovati sve zaljubljenike u istoriju Niša.