Zatrpana istorija

Ranohrišćanska bazilika kod Bele Palanke koja se našla na trasi Koridora 10 doživela je sudbinu mnogih arheoloških nalazišta na jugu Srbije – zatrpana je i uništena kako bi se nastavila gradnja.

Bez obzira na apele stručnjaka i Srpske pravoslavne crkve, kao i jakog pritiska javnosti da se lokalitet Kladenčište sačuva na ovaj ili onaj način, ostalo se na odluci Republičkog zavoda za zaštitu spomenika da se on zatrpa.

Predsednik Srpskog arheološkog društva Adam Crnobrnja kaže da je, nažalost, u Srbiji česta praksa da infrastrukturni projekti, poput gradnje puta ili neke fabrike, budu preči od čuvanja istorijskih spomenika.

Tako su, recimo, građevine antičke Medijane zatrpane prilikom izgradnje puta Niš-Niška Banja i porušene kada se gradila Elektronska industrija, veliki broj grobnica je zatrpan u Jagodin-mali, a prilikom izgradnje auto-puta gotovo u potpunosti su uništeni ostaci rimskog naselja Latifka kod Vranjske Banje.

Veoma retko se dešava da neki lokalitet bude sačuvan ako je otkriven u toku nekih radova. To je ono što se dešava više godina unazad, nije ovo ništa novo. Ovo što se desilo sa bazilikom je nepoštovanje planiranja, koje je trebalo da se desi pre 7 ili 8 godina – ističe Crnobrnja.

On objašnjava da se u našoj zemlji rade samo zaštitna arheološka istraživanja – kada se nešto pronađe u toku gradnje, pa se onda taj spomenik istražuje i štiti. S druge strane, nedostaju prethodna ili preventivna istraživanja kojima se pre same gradnje ispituje teren.

To je u nekim zemljama obavezna procedura i kada se naiđe na nešto otkopa se i proceni da li je nešto značajno. Ukoliko jeste, menjaju se planovi za gradnju – napominje predsednik Srpskog arheološkog društva.

Uništavanjem nalazišta poput bazilike kod Bele Palanke, smatra Crnobrnja, jedna zemlja pokazuje da ne poštuje osnovne civilizacijske tekovine.

Zamislite putnika koji za 10 godina putuje kroz Srbiju auto-putem, prođe Beograd, Niš i onda krene ka Bugarskoj ili Makedoniji. I ne naiđe ni na šta pored puta, nijedan spomenik kulture. A bilo ih je puno koji su pronađeni. Potom taj putnik uđe u Bugarsku i pored puta vidi brojne spomenike koje oni čuvaju – objašnjava Crnobrnja.

Ovaj arheolog napominje da bi lokaliteti u blizini auto-puta, koji privlače turiste, mogli da privuku i investitore koji, recimo, žele da otvore benzinsku pumpu, restoran ili motel kraj puta.

---

Neprocenjiva vrednost

I dok ima onih koji veruju da je auto-put neophodan i važan projekat, te da se zbog nalazišta ne sme čekati na gradnju Koridora, stručnjaci ističu da je zatrpavanje najgora opcija.

Kako objašnjava direktorka niškog Zavoda za zaštitu spomenika Elena Vasić Petrović ovo što je urađeno sa bazilikom svakako se ne može nazvati konzervacijom. Kada preko nje pređe put, biće vremenom uništena.

Nasleđe je neobnovljiv resurs, tako da ono što se jednom uništi, ne može se ponovo stvoriti – ističe Vasić Petrović.

Ona napominje i da se nepokretna kulturna dobra, poput bazilike, ne mogu proceniti parama, odnosno da je njihova vrednost neprocenjiva.

Podseća da je preporuka niškog Zavoda prvo bila da bazilika ostane tu gde jeste, ali da je zbog napredovanja radova na putu to postalo neizvodljivo.

Izmeštanje trase puta je bilo jako komplikovano zbog propisa i dodatne eksproprijacije. Zato smo uvideli da je najbolje izmeštanje bazilike. Procenjeno je da bi to koštalo oko 220.000 evra, zajedno sa zaštitnom konstrukcijom i pratećim sadržajima – objašnjava Vasić Petrović.

Međutim, predloge i rešenja niškog Zavoda svojom odlukom poništio je Republički zavod za zaštitu spomenika pre nešto više od mesec dana. Kako su objasnili u Republičkom zavodu njihova odluka da se bazilika zatrpa usledila zato što niški Zavod nije podneo zahtev da se ona upiše u kulturna dobra, zbog čega nije pravno zaštićena.

S druge strane, u niškom Zavodu kažu da su tri godine vodili prepisku sa Republičkim zavodom oko nadležnosti, da nije postojala potrebna koordinacija i da će na ovu odluku pokrenuti spor pred Upravnim sudom.

I dok su dve ustanove, koje bi trebalo da imaju isti cilj, prebacivale odgovornost jedna na drugu, bazilika koja potiče iz perioda od 4. do 6. veka prekrivena je peskom.

---

A kako je izgledala bazilika

Tim „Istorijske rekontrukcije“ iz Niša, na osnovu podataka niškog Zavoda za zaštitu spomenika, uradio je rekonstrukciju bazilike kod Bele Palanke. Na osnovu podataka koje su sakupili arheolozi, ovaj tim je nacrtao 3D model i prikazao kako je izgledao ovaj objekat.