10 godina niškog SNS – bez demokratije u stranci, a upitna i u državi

Srpska napredna stranka proslavila je pre nekoliko dana deseti rođendan. Iako se deklarativno zalažu za demokratiju, stranku u Nišu, takođe čitavu deceniju, vode ljudi postavljeni iz centrale, jer niški naprednjaci ni deceniju kasnije nemaju unutarstranačke izbore. Analitičari ovo odsustvo demokratije u niškom SNS tumače visokom centralizacijom naprednjaka i stranačkim i državnim “apsolutizmom jednog čoveka”.

Pompeznom proslavom u Kraljevu partija nastala otcepljenjem Tomislava Nikolića i Aleksandra Vučića od Vojislava Šešelja i Srpske radikalne stranke, ušla je u drugu dekadu postojanja. Sve to vreme niške naprednjake, kojih trenutno ima 25.000, vodi poverenik koga postavlja vrh stranke. Aktuelni niški poverenik je Zvezdan Milovanović.

Iako su i Milovanović, ali i predsednik Srbije i SNS Aleksandar Vučić ranije najavljivali unutarstranačke izbore, kojima bi niškim naprednjacima bilo “dozvoljeno” da sami izaberu vođstvo, to se do danas nije desilo. A, po svemu sudeći, neće ni uskoro.

Vučić je na kraljevačkoj proslavi najavio skupštinu stranke za sledeću godinu.

Milovanović naprednjačke izbore u Nišu sada vezuje za to.

Ne znam zaista, sve zavisi od najavljene skupštine stranke koju je najavio predsednik pre toga. Pre svake skupštine idu unutarstranački izbori – kaže Milovanović.

Ipak, pred prethodne naprednjačke skupštine, izbori među niškim naprednjacima nisu održavani.

Naprednjaci su vrlo angažovani, agilni i posvećeni kada su u pitanju lokalni ili nacionalni izbori. Članstvo se po pravilu “rastrči od vrata do vrata” ili “raspriča telefonom” pozivajući građane na glasanje, a oko biračkih mesta šetaju momci u crnim kožnim jaknama, ali “izbornu praksu” nemaju u sopstvenoj stranci.

Sociolog kojem je predavanje i tumačenje demokratije “u opisu posla” profesor niškog Filozofskog fakulteta Zoran Jovanović kaže da naprednjacima izbori „nisu ni važni“ i dodaje da se ta stranka za 10 godina transformisala iz radikalske u evropsku, ali, navodi Jovanović, to je samo “dobro skrojeno odelo”.

Suština stranačkog života i onoga što vidimo u državi je apsolutizam jednog čoveka. To je i odgovor na pitanje zašto nema stranačkih izbora u Nišu. Praktično stranku vodi jedan čovek. Stranku uređuje jedan čovek, kao i državu – kaže Jovanović.

Demokratija je dobar princip i način vladanja, objašnjava Jovanović, ali je “napustila prostoriju zemlje Srbije”.

Jednostavno je nema. Ta velika stranka je ugušila potpuno demokratiju, vratila nas je u devedesete, naravno blaži oblik devedesetih jer nemamo ratna sukobljavanja i nemamo onakve sukobe sa svetom. Ali u stranačkom pogledu, mi smo vraćeni u devedesete i ne znam kako ćemo izaći iz ovoga, ako se ovde ne dogode neki veoma ozbiljni preokreti – navodi Jovanović.

Ćutanje akademske zajednice na aktuelne društvene (ne)prilike vidi kao “veliku sramotu”.

Jedan od razloga zašto nema unutarstranačkih izbora mogao bi da bude i postojanje struja u niškom SNS o kojem je ranije govorio prvi operativac SNS, predsednik Izvršnog odbora stranke Darko Glišić. Međutim, Milovanović odbija mogućnost da bi izbori uzdrmali naprednjačke redove.

Ne, to ne bi ugrozilo stranačko jedinstvo – kaže Milovanović.

---

SNS – “tipična liderska stranka i razrađena mašinerija”

Rekli su o demokratiji – glavni SNS operativac Glišić. pic.twitter.com/3aPMjyiMVN

— Nikola Adžić (@adzo83) March 9, 2018

Darko Glišić je skoro izjavio da “ne zna šta je to demokratija” i da je to “nametnuta fraza spolja”.

Novinar Zoran Panović, u svom autorskom tekstu u Nedeljniku, navodi da je SNS izuzetno centralizovana stranka, dok su navodno zastupljena različita mišljenja, uglavnom deo političkog marketinga u funkciji stvaranja privida da postoji pluralizam.

Temelj baze SNS su mesni odbori, koji nastaju po ugledu na organizaciju SRS. U nekim većim mesnim zajednicama, SNS ima i više mesnih odbora, što doprinosi „budnosti“ i stalnoj internoj konkurenciji (surevnjivosti), gde se u lidera gleda kao u neprikosnovenog arbitra – objašnjava Panović.

SNS je “primer subordinacije” gde se sistem “očas posla prebacuje u stanje akcionog jedinstva”. To je mašina koja je “progutala sve ideologije”, tumači Panović, i gde operativci “znaju svoje mesto”.

U organizacionom smislu SNS je razrađena mašina. Stranački operativci znaju šta znači kada Vučić kaže da politiku prenesemo na nivo ulice. Nije to kad on optužuje opoziciju za „prizivanje ulice“, ne – to je ono što se kolokvijalno zove „taktika Jehovinih svedoka – od vrata do vrata – do svakog simpatizera, do svakog sigurnog glasa. Onima koji ti zalupe vrata ili te s gnušanjem pogledaju – dati bar do znanja o snazi SNS i uzaludnosti opozicije koja neće da „remeti intimu“, iako bi se mnogi glasači opozicije obradovali da vide svoje – piše Panović.

Podsetimo, pune 4 godine od osnivanja SNS, Gradski odbor te partije u Nišu je funkcionisao kao „povereništvo“. Tek krajem januara 2012. godine, svega 4 meseca pre lokalnih izbora, dekretom iz centrale stranke je za predsednika postavljen Zoran Perišić.

Zbog velikih sukoba među najvišim lokalnim funkcionerima je krajem marta 2015. godine vrh partije raspustio Gradski odbor u Nišu, a vrlo brzo je za poverenika postavljen Milan Stanojković.

Međutim, nakon što su pred aprilske izbore 2016. formirani izborni štabovi, oni su preuzeli upravljanje lokalnim odborima. Tako se na čelo niškog SNS, ponovo odlukom vrha partije, vratio Zoran Perišić.

Ipak, kako su unutarpartijski sukobi nastavljeni, vrh partije je ponovo reagovao i jula 2016. za poverenika Gradskog odbora postavio Zvezdana Milovanovića, vlasnika TV Kopernikus.