Albanci sa juga usvojili deklaraciju kojom traže ista prava kao Srbi na KiM

Albanski odbornici iz skupština opština Bujanovac, Preševo i Medveđa održali su tokom vikenda zajedničku sednicu na kojoj su usvojili deklaraciju kojom su ovlastili „parlament, predsednika i Vladu Kosova“ da o pravima Albanaca sa juga Srbije pregovaraju u finišu pregovora Prištine i Beograda u Briselu.

Naime, Albanci su u deklaraciji zatražili od Prištine da tokom pregovora u Briselu „zahteva princip reciprociteta u njihovim pravima u odnosu na prava koja imaju Srbi na severu Kosova“, dok je od međunarodne zajednice zatraženo da „nastavi da nadgleda dešavanja u Preševu, Bujanovcu i Medveđi“.

Zajedničku sednicu albanskih odbornika iz Bujanovca, Preševa i Medveđe vodili su predsednici skupština opština Bujanovac i Preševo, Adnan Salihu i Sami Salihu, a kako je najavljeno, usvojena deklaracija biće prosleđena vlastima u Beogradu i Prištini, kao i predstavnicima međunarodne zajednice.

Održavanje skupštine u Bujanovcu i zahtevi Albanaca izazvali su oštre reakcije pojedinih predstavnika političke vlasti na jugu Srbije.

Predsednik vranjskih socijalista Zoran Antić na otvorenom danu za medije rekao je da svako ima pravo da se okuplja i sastanči, ali da mora da se poštuje Ustav zemlje u kojoj se živi.

Svako, pa i Albanci sa juga Srbije imaju pravo da sastanče, da postavljaju svoje zahteve, ali sve mora biti u skladu sa Ustavom Srbije, jer je jug Srbije deo ove zemlje i to će ostati, kao što je i Kosovo i Metohija u sastavu Srbije, shodno i Ustavu i Rezoluciji 1244 Ujedinjenih nacija – poručio je Antić.

Nakon Antićeve izjave, usledilo je saopštenje Pokreta Dveri iz Vranja u kome se pitaju zašto Albanci traže ista prava kao Srbi na Kosovu.

Naime, uslovi u kojima živi srpski narod na KiM daleko su od onih koje bi neko trebalo da poželi i svom najvećem neprijatelju, a kamoli pripadnicima sopstvenog naroda. Da li politički lideri Albanaca sa juga Srbije žele svom narodu da, poput Srba na KiM, žive u konstantnom strahu od napada na njihovu decu? Koja su to prava koja uživaju Srbi na KiM, a koja nemaju građani albanske nacionalnosti u Srbiji, i na kojima im zavide? – pitaju iz vranjskog Pokreta Dveri.

Reagovao je i vranjski odbor PUPS-a koji je usvajanje ove deklaracije definisao kao „separatističke igre bez granica“.

Oni u deklaraciji koju su usvojili spominju nekakav princip reciprotiteta u njihovim pravima ovde sa pravima Srba na Kosovu i Metohiji. Međutim, svaki student prava mogao im je objasniti da se princip reciprociteta primenjuje samo među zvaničnim državama – stoji, između ostalog, u saopštenju koje je potpisao predsednik Gradskog odbora PUPS-a Gradimir Jovanović.

Stanković: Albanci sa juga nisu tema u Briselu

Predsednik Koordinacionog tela Vlade Srbije za ove tri opštine Zoran Stanković, kategoričan je da Albanci sa juga nisu tema pregovora u Briselu.

Njihovo usvajanje „političke deklaracije“ kojom traže da budu uključeni u dijalog Beograda i Prištine, više je političke prirode zbog predstojećeg izbora za Nacionalni savet Albanaca – smatra Zoran Stanković.

Inače, ovo nije prvi put da se albanski odbornici okupljaju i usvajaju deklaracije. Naime, prva je doneta 2006. godine, zatim 2013. i sada 2018. godine. Zanimljivo je i da je sednica ovoga puta održana u Domu kulture u Bujanovcu, a inače je do sada bila praksa da se odbornici albanskih partija okupljaju u Preševu.