Albanski lideri sa juga Srbije: Ili cela Preševska dolina Kosovu ili ništa

Dok predsednik opštine Bujanovac Šaip Kamberi traži pripajanje cele Preševske doline Kosovu, sa sve Medveđom, a ne korekciju granica, prvi čovek Preševa Šćiprim Arifi naglašava da ako je cena pripajanja Preševske doline Kosovu da Srbija dobije sever Kosova, onda će radije ostati “pod Srbijom”.

Početnu ideju „korekcije granica“ u diplomatsku igru oko Kosova uveo je predsednik Kosova Hašim Tači, a predsednik Srbije Aleksandar Vučić uveo je ideju „razgraničenja“. Najmoćnija liderka Evropske unije Angela Merkel opomenula je balkanske lidere da nema pomeranja granica, a sada albanski lideri sa juga Srbije maksimalizuju zahteve pa traže da i većinski srpska Medveđa “pređe” na Kosovo.

Predsednik Opštine Preševo Sćiprim Arifi, kako prenosi Kossev, poziva se na nepriznati referendum od 1. i 2. marta 1992. godine, na kome su se Albanci iz Preševa, Bujanovca i Medveđe izjasnili za političku i teritorijalnu autonomiju, sa pravom priključenja Kosovu, i navodi da je to “validan dokument koji se odnosi na celu Preševsku dolinu”.

Podela Preševske doline je loša ideja. Mi to nećemo dozvoliti. Mi želimo snažno Kosovo, i da sever bude njen deo i ako to bude račun za naše ostajanje pod Srbijom – rekao je Arifi.

Ovaj albanski lider dodao je da se može razgovarati o promeni granica, ali ne i o razmeni teritorija.

Albanski lideri sa juga Srbije tražili su da se njihov položaj stavi na sto u septembarskoj rundi briselskih pregovora Beograda i Prištine, uz dodatak da se osećaju kao da ih Srbija ne želi.

Uključivanju Medveđe u “igre sa granicama” usprotivio se gradonačelnik Leskovca Goran Cvetanović rekavši da je to “nemoguća misija” i da u toj opštini živi većinski srpsko stanovništvo.