Azem Vlasi: Nikolić je bolji

U ekskluzivnom intervjuu za “Južne vesti” prištinski advokat, analitičar i savetnik za spoljnu politiku kosovskog premijera Hašima Tačija iznosi svoje viđenje promena na čelu srpske države i koliko i šta izbor Tomislava Nikolića za predsednika Srbije može da promeni u daljim odnosima između Beograda i Prištine.

Vlasi ocenjuje da je Tadić samo glumio velikog evropejca, dok je odnose sa Kosovom držao na leru po logici “ne tumbaj”.

Kao vešt političar, sa iskustvom još iz doba komunističke Jugoslavije, Vlasi je vešto izbegao odgovore na neka od naših pitanja, poput onog o odnosima i “rivalstvu” između Tačija i Hajradinaja.

Šta promena na čelu srpske države može doneti u daljim odnosima između Beograda i Prištine?

– Neće doneti veliki napredak, ali ni nazadovanje. Tadić je odnose sa Kosovom držao u „leru“, po logici „ne tumbaj“. Nikolić neće taj vrući krompir odmah prihvatiti. Pitanje odnosa sa Kosovom on će potisnuti iz prioriteta srpske politike, pa će tako i njegov mandat proći bez značajnijih promena.

Sa stanovišta daljeg razvoja srpsko-albanskih odnosa da li je i zašto Nikolić bolji (ili gori) od Tadića?

– Nikolić je bolji jer je jasniji. Tadić se po pitanju Kosova bavio nebulozama od kojih mu je najveća bila ona „I Kosovo i Evropa“. Tadić je glumio većeg evropejca, a po pitanju Kosova, još manje Bosne, to nikada nije bio. Zapravo njegova strategija je bila: ružnu prošlost iz Miloševićevog vremena staviti pod tepih, izjednačiti krivicu i ostaviti mogućnost da se san o Velikoj Srbiji ponovo aktuelizira. Za Nikolića znamo da je “četnik”, a u vreme Tadića je došlo do najveće “rehabilitacije četnika”. Nikolić je bar otvoren tip, a sa takvima bar znaš kakvu politiku da vodiš. Prva Nikolićeva izjava u vezi Kosova, nakon proglašenja rezultata izbora bila je da će zaštititi kosovske Srbe. Dakle, nije rekao da je Kosovo Srbija. Nije sporno da on treba da podržava i pomaže kosovske Srbe, ali može i uvideti da je najbolje da to radi u saradnji sa vlastima Kosova.

Do susreta između Tadića i najviših funkcionera u Prištini nije došlo, ili je možda takvih susreta bilo iza diplomatskih zavesa. Ali, verujete li u mogućnost da će Nikolić biti spremniji za tako direktan dijalog. I, kakva je sudbina nastavka srpsko-albanskog dijaloga uopšte?

– Moja je procena da bi Nikolić pristao na susret sa kosovskim funkcionerima. On se sreo i sa Muftijom Zukorlićem i to za Tomu nije problem. Drugo je pitanje kakve će on pozicije zastupati. Ali, mislim da neće nastaviti Tadićevim jalovim putem. Unazad neće, jer to nije u interesu evropske perspektive Srbije. Znači, može se ipak očekivati nešto bolje od njega. Ne zarad Albanaca, nego zato što je u interesu Srbije da prihvati realnost da je Kosovo država i zbog njenih odnosa sa zapadnim zemljama.

Šta se promenilo u odnosu kosovskih Srba prema vlastima u Prištini, kao i u odnosu prištinskih vlasti prema Srbima?

– Prilično se toga promenilo u pozitivnom smislu. Većina kosovskih Srba uključila se u institucionalni život Kosova i na taj način se politički bori za poboljšanje svog položaja, da bolje žive. U tome imaju rezultata. Ne vole oni državu Kosovo, ali racionalno korespondiraju sa realnošću koju ne mogu promeniti, pa je bolje da je prihvate. Istovremeno, manjina Srba na severu živi u nekoj vrsti vanrednog stanja, a to je teško za obične ljude. Nema sumnje da danas Srbi u drugim krajevima Kosova žive bolje nego oni na severnom delu.

Verujete li da će Beograd i po cenu svoje evropske perspektive ostati dosledan u odbrani ustavne pozicije Kosova, kao integralnog dela države Srbije?

– Stvar je u tome što Beograd nije u stanju da „brani“ Kosovo u ustavnom sistemu Srbije, jer svakome je jasno da Kosovo tamo više ne spada. Svaka gluma ima neki kraj. Vidite, za razliku od svih dosadašnjih izbora u Srbiji, u kampanji pred ove izbore izbore malo prostora kod takmaca za vlast zauzela je tema Kosova. Izborna kampanja je borba za glasove, a političari u Srbiji shvatili su da ta tema više ne donosi glasove. Dakle, javnost u Srbiji je shvatila novu realnost, da Kosovo nije u Srbiji.

Kako EULEKS obavlja svoju misiju na Kosovu?

– Po definiciji EULEX je Misija EU za podršku pravosudnom sistemu Kosova, službi bezbednosti i carinskoj službi. Bilo je dosta koristi od ove Misije, ali ne koliko se očekivalo. Ipak su to stranci koji se ne snalaze najbolje na ovom terenu. Ali, teško bi bilo, još neko vreme, bez njih.

Verujete li da će pod pritiskom „jastrebova“ iz bivše OVK Priština pokušati da silom preuzme potpunu kontrolu nad severom Kosova?

– Srpski ekstremisti na severu Kosova, koji se ponašaju kao odmetnici u odnosu na kosovski ustavni i institucionalni system, te podrska njima iz Beograda, izazivaju gnev radikalnijih Albanaca i mogu isprovocirati neke njihove akcije. To bi bilo na štetu samih Srba. Ali, sa stajališta kosovskih institucija, reintegracija severnog dela će ići mirno i postupno, a ne silom. Zato je i za Srbe tamo bolje da stupe u dijalog sa kosovskim vlastima. Tako se može naći rešenje. Odmetništvom i barikadama, mogu se isprovocirati akcije „jastrebova“ kako vi kažete.

Koliko događaji u Makedoniji mogu imati  uticaj na dalje srpsko-albanske odnose?

– Ukoliko se razotkrije ono što se govori, da srpske tajne službe rovare u Makedoniji da bi destabilizovale tu državu, da bi zaoštrili odnose između Albanaca i Makedonaca tamo, te između Kosova i Makedonije kao dve susedne države, onda događaji u Makedoniji mogu imati dalekosežne negativne posledice po albansko-srpske odnose. A, i strane službe imaju nekih signala da su srpske službe umešale prste u te teške događaje. I ovo što se nedavno desilo kod sela Dobrosin ima prizvuk montiranog dogadjaja koji bi se koristio u kampanji protiv Albanaca. Nekim krugovima u Srbiji odgovara da se Makedonija destabilizira, da se pred svetom širi imidž o Albancima kao destabilizirajucem faktoru u regiji. Ali, to može brzo da se Srbiji vrati kao bumerang na jugu njene teritorije, odnosno u Preševskoj dolini.

U ovdašnjim medijima se govori  kako Tači zazire od povratka Hajradinaja na političku scenu Kosova?

– Svako ko je na vlasti i želi tu jos biti, zazire od potencijalnih pretendenata na vlast. Ali pitanje povratka Haradinaja nije stvar utrke za vlast, već pitanje sudske odluke, odnosno pravde koja se deli u Hagu.

Da li moguća podela Kosova još stoji kao nekakva opcija za konačno rešenje srpsko-albanskih sporova?

– Opcija podele definitivno nije aktuelna. Jer zasigurno to bi značilo otavaranje „Pandorine kutije“. Ako se dovedu u pitanje sadašnje granice, ne zna se gde će to stati. A ne može se to zatvoriti bez novih sukoba. Svako ko se zanosi tim idejama, mora znati istoriju barem toliko da zna da nijedan narod na Balkanu nije sam stvorio svoju državu bez saglasnosti evropskih sila, od Srbije koja je stvorena na Berlinskom Kongresu 1878, do Kosova 2008. godine. I ko god se drznuo da granice tih država menja silom, izazvao je ratove i tragedije. A, ipak granice su ostale tamo gde su evropske sile odlučile. Da je Srbija poštovala svoje granice određene na Berlinskom kongresu i da nije pokušavala silom da se prostire izvan tih granica, mozda ne bi bilo ni Balkanskih ratova, niti ovih iz devedesetih godina.