Beograd ignoriše interese Albanaca sa juga Srbije

Predsednik Skupštine opštine Bujanovac i lider Pokreta za demokratski progres, Jonuz Musliju, u intervjuu BIRN-u optužuje vlast u Beogradu da je, zbog nedostatka političke volje, odgovorna što  Koordinaciono telo za jug Srbije „ni približno nije ispunilo obaveze u rešavanju problema u opštinama u kojima većinu stanovništva čine Albanci“.

Ovaj, po obrazovanju, profesor biologije, bio je politički komesar Oslobodilačke vojske Preševa, Bujanovca i Medveđe (OVPMB) kada se ova oružana formacija 2000. i 2001. godine sukobila sa srpskim snagama bezbednosti na jugu Srbije uz granicu sa Kosovom.

Musliju danas učestvuje u radu Koordinacionog tela, institucije koju je posle sukoba osnovala Vlada Srbije sa ciljem da uspostavi komunikaciju između centralne vlasti u Beogradu i lokalne albanske zajednice, i rešava nagomilane probleme u kriznom području.

Musliju kaže da je Koordinaciono telo dobro zamišljeno, ali da su ideje i planovi „ostali mrtvo slovo na papiru“.

Zbog čega mislite da je to tako i koje su, po vama, prepreke boljem funkcionisanju Koordinacionog tela?

– Prepreke za normalno funksionisanje Koordinacionog tela su političke prirode. Glavna prepreka je nedostatak volje vlasti u Beogradu da Preševska dolina postane jedno stabilno i ekonomski razvijeno područje. Nedostatak te volje doveo je do toga da se menjaju rukovodioci, a problemi ostaju isti. Kada je na čelo Koordinacionog tela imenovan Nebojša Čović, obećao je da će rešiti problem, za šta je dobio međunarodnu podršku, ali se nije ništa uradilo. Isto se desilo i kada ga je zamenio Rasim Ljajić, a ništa se ne menja i sada kad Koordinaciono telo vodi ministar za državnu upravu Milan Marković.

Da li mislite da je Koordinaciono telo izgubilo smisao? Ako jeste, šta je alternativa?

– Niko do sada nije osporio postojanje Koordinacionog tela, nego način rada. Na početku, ono je bilo sastavljeno uglavnom od pripadnika vojske i policije, osim predsednika koji je bio političar. Kasnije je preovladalo uverenje da je nerazumno postojanje organa koji se bavi rešavanjem problema Albanaca, bez nijednog uključenog Albanca, pa su uz pomoć i podršku međunarodne zajednice u ovo telo ušli predstavnici svih nacionalnih zajednica. Albanci su se uključili vođeni jakom voljom, kako bi doprineli rešavanju problema, ali ta volja nije uvažena i problemi nisu rešeni.

Da li to znači da se vi zalažete za reformu Koordinacionog tela, ili mislite da je postojeći koncept dobar, samo treba više političke volje i rada?

– Prema „Čovićevom planu“ iz 2001. godine, zamišljene su tri faze u radu tela: prva je podrazumevala prestanak sukoba i uspostavljanje međuetničkog poverenja, druga integraciju Albanaca i treća ekonomski oporavak. Druga i treća faza nisu ni počele. Dakle, u teoriji je sve lepo zamišljeno ali se ne sprovodi u praksi zbog razloga koje sam već naveo. Integracija Albanaca je ključni problem čije rešavanje isključivo zavisi od vlasti u Beogradu, bez obzira da li će to rešavati Koordinaciono telo ili neka druga institucija.

Da li Koordinaciono telo ispunjava ulogu koju ima kao posrednik između centralnih vlasti i lokalne samouprave sa ciljem integracije Albanaca u insistucije sitema?

– Neki vidljiv napredak nije ostvaren. Ne samo da nisu uspeli da Albance  integrišu u najviše državne organe, nego proces integracije teče veoma sporo i u opštinskim  organima, u kojima Albanci sami odlučuju. I dalje ima državnih organa kao što su sudstvo, policija, katastar i Carina, u kojima je broj Albanaca manji od simboličnog. Koordinaciono telo nije rešilo ni problem oko sprovođenja zakonom priznatog prava na službenu i ravnopravnu upotrebu albanskog jezika i pisma, i nije uradilo ništa vezano za upotrebu nacionalnih simbola.

Često se postavlja pitanje da li albanski politički lideri iskreno žele integraciju. Da li i oni snose deo odgovornosti što do integracije još nije došlo?

– Naravno da žele. Ko je protiv integracije? Mi smo stalno nastojali da probleme rešimo institucionalnim putem, međutim Beograd to obično ignoriše ili se stvari prećutkuju zbog političkih razloga i motiva. Albanci su još 2005. prvi put ušli u Koordinaciono telo, i tada su nam obećavane iste stvari kao sada – integracija, ekonomski oporavak, upotreba jezika i simbola…, ali od toga nije bilo ništa. Ponoviću, Beograd je taj koji odlučuje o svemu a svaka centralna vlast na nas gleda kao na građane drugog reda. Ne mogu Albanci sami sebe da postave na mesto predsednika suda ili načelnika policije.

Da li su aktivnosti Koordinacionog tela dale rezultate u poboljšanju bezbednosti i uspostavljanju medjusobnog poverenja izmedju srpske i albanske zajednice?

– Veoma malo. Koordinaciono telo je obećalo da će demilitarizovati region, a desilo se suprotno. Takođe je obećano da će se rasvetliti sva ubistva, incidenti, eksplozije, ali to se nije desilo. Obećano je da će se raditi na povratku raseljenih Albanaca sa ovog područja, ali nije se ništa preduzelo u tom pravcu. Kako onda građani  mogu steći poverenje u ovu instituciju, kad nedostaju pravi rezultati. Poverenje se postiže radom i istinskim angažovanjem.

Postoje li, ipak, oblasti u kojima je Koordinaciono telo napravilo dobre rezultate?

– Zadovoljni smo finansijskom podrškom na razvoju i realizacije zajedničkih projekata razvoja lokalne administracije i međunarodnog faktora.
 

Da li su aktivnosti Koordinacionog tela dale rezultate u razvoju lokalne ekonomije?

– Da, u nekim oblastima infrastrukture, ali to ne zadovoljava potrebe ovdašnjeg stanovništva. Nađu se pare za izgradnju vojne baze, a kažu da nema novca za izgradnju puteva, vodovoda ili kanalizacije, bez kojih nema kvalitetnog života građana. Ekonomskli napredak je potpuno izostao, iako se novo rukovodstvo Koordinacionog tela obavezalo da će raditi na tome. Obećali su da će animirati investitore, ali je činjenica da u Bujanovcu i Preševu nije bilo ni jedne investicije do sada. Moje mišljenje je da Beograd želi da ovaj region, sa većinskim albanskim stanovništvom, bude ekonomski zaostao.

Ipak, vi ste još u Koordinacionom telu, iako imate mnogo zamerki na njegov rad...

– Želimo da sve probleme rešimo institucionalno i učinićemo sve da se popravi položaj Albanaca. Stalno ćemo ponavljati naše zahteve.