Da li Nišlije žele da im gradonačelnika postavlja Beograd ili oni sami?

Nigde u razvijenim evropskim zemljama ne postoji izborni sistem kao naš, navodi Mladen Jovanović iz Nacionalne koalicije za decentralizaciju, ni na lokalnom ni na centralnom nivou. Ako bismo direktno birali gradonačelnika ili odbornike, kako kaže, imali bismo vlast koja odgovara Nišlijama, a ne Aleksandru Vučiću, kao predsedniku trenutno najjače stranke u Srbiji.

Po aktuelnom izbornom sistemu, građani Srbije kada glasaju i na nacionalnim i na lokalnim izborima zaokružuju liste, a ne ljude. Posle izbora partije odlučuju ko će biti poslanici, ko odbornici, a o najznačajnijoj lokalnoj funkciji, mestu gradonačelnika odlučuje se u partijskim centralama u Beogradu.

Građani ne znaju ko su im predstavnici u skupštinama, objašnjava predsednik Upravnog odbora NKD Mladen Jovanović, a gradonačelnici moraju više “da se paze” od partijskog lidera nego od građana, jer ih je on postavio.

Građani moraju da imaju veću participaciju u izbornom procesu. Mora da se personalizuju ili odborničke pozicije ili gradonačelničke, a najbolje obe. Sada su izbori centralizovani i obesmišljeni, sada lokalna vlast čak i kada im se smanjuju prihodi, oni hvale to, ne bune se – kaže Jovanović.

Ključne reči, participacija i personalizacija, priča Jovanović, znače da građani više učestvuju u političkom procesu, a i da znaju koga biraju, ljude sa “imenom, prezimenom i karijerom”. Tako bi se fokus komunikacije u srpskoj demokratiji prebacio sa partija na građane.

Kako se Srbija nalazi u procesu pridruživanja Evropskoj uniji, jedni misle da će nam sve probleme “rešiti” Brisel, a drugi da nam “nameću” previše uslova. U ovom slučaju, zaključuje se iz razgovora sa Jovanovićem, ni jedni, ni drugi nisu u pravu. Evropska unija neće određivati kakav će nam izborni sistem biti, navodi Jovanović, prepustiće građanima da sami izaberu šta im najviše odgovara.

Ipak, kako su danas građani “pod prevelikom vlašću” partija, Evropska unija će pomoći tako što će insistirati, a i sada insistira, da mora da postoji “visok stepen participacije građana u donošenju odluka, jer je participacija ovakvim sistemom onemogućena”.

U EU niko nema kao naš sistem, ako uzmete 15 zemalja imaćete 15 praksi, jer je bogatstvo sitema veliko, ali svuda postoji personalizacija. Naš sistem podseća na Izrael, gde Palestince drže pod kontrolom – rekao je Jovanović.

Grad Niš je samo jednom od ponovnog uvođenja višestranačja 1990. godine imao direktno izabranog gradonačelnika. Bio je to Smiljko Kostić, izabran 2004. godine. U vreme njegovog rukovođenja Gradom, u Skupštini Grada je jedno vreme bila drugačija većina i dolazilo je do povremenih “varnica” i sukoba. Ali, Jovanović ne vidi to kao problem.

To se zove podela vlasti, tako i treba. Skupština i Veće i treba da ne misle isto, ako se oni slažu oko svega, jedno telo je višak. Ne treba da se blokiraju, ali nije tačno da oni tada nisu funkcionisali. Posle tog vremena, Beograd nam je postavljao gradonačelnike – tvrdi Jovanović.

Nacionalna koalicija za decentralizaciju pokrenula je inicijativu “Biram koga biram” kako bi se izmenio izborni zakon, a predstavljena je pre nekoliko nedelja i u Skupštini Srbije.

Iako građani kao najveći problem navode da žele da odbornik ili poslanik bude “njihov”, a ne “partijski” čovek, samo njih 6% zna da je Srbija jedna izborna jedinica, a 49% njih misli da već glada direktno za odbornike i poslanike, prema istraživanju Otvorenog parlamenta.

Ukoliko ne dođe do promene izbornih zakona, pored postojećih predsedničkih, prvi izbori na kojima bi građani mogli da “direktnije” biraju svoje predstavnike jesu izbori za Evropski parlament, ako Srbija postane član EU. Oni se organizuju po personalizovano-proporcionalnom sistemu, odnosno birači glasaju za liste, ali i direktno za kandidate.