Ekspertska vlada – šta tačno predlažu niški studenti

Niški studenti u blokadi kažu da bi svrha ekspertske vlade koju predlažu bila stvaranje uslova za ispunjenje njihovih zahteva, kao i uslova za održavanje fer i poštenih izbora. Imala bi 10-12 ministarstava, bila bi oročena na 6-9 meseci i činili bi je eksperti koji nemaju stranačku prošlost. Sagovornici Južnih vesti predlog ocenjuju kao smeo i neophodan, ali smatraju da vlast ne pokazuje spremnost za tako nešto, kao i da bi izazovi ekspertske vlade bili brojni. 

Studenti u blokadi Univerziteta u Nišu saopštili su prošle nedelje da rešenje za izlazak iz političke krize vide u formiranju ekspertske vlade. 

Istakli su da bi nju činili eksperti koji nemaju stranačku prošlost i koji imaju nesumnjiv profesionalni autoritet i društveni ugled.

Činilo bi je 10-12 ministarstava, bila bi oročena na 6-9 meseci, a njeni članovi bi se obavezali da će funkcije obavljati isključivo zarad ispunjenja studentskih zahteva i obezbeđivanja legitimnih izbornih uslova, kao i da neće učestvovati na naredna dva izborna ciklusa.

Student Pravnog fakulteta Pavle Petrović za Južne vesti kaže da to znači da članovi ekspertske vlade ne bi smeli da budu “stranački obojeni”, niti da su ranije bili na bilo kojoj izbornoj listi, a predložili bi ih studenti u blokadi.

Načelno, ti eksperti bi morali da budu nesumnjivo moralnog karaktera, kako ne bi kasnije iskoristili tu poziciju, odnosno zloupotrebili celu ovu borbu u neke svoje lične svrhe i za ostvarenje neke svoje političke ambicije. Preduhitrili bismo to tako što bi oni pristali na neki društveni ugovor. Obavezali bi se da se ne bi kandidovali na dva naredna izborna ciklusa – ističe Pavle.

Predlog ekspertske vlade je, kako navodi, za sada opšteg tipa, a da je ideja da se on dorađuje na velikoj radionici, gde bi učestvovali studenti svih univerziteta i fakulteta koji su za to zainteresovani.

Svi niški fakulteti su se jednoglasno na plenumima usaglasili da rešenje krize vide kroz institucionalno rešenje, koje možemo videti u ekspertskoj vladi. Tu smo naveli određena ministarstva koja su ključna, kao što su Ministarstvo pravde i Ministarstvo unutrašnjih poslova, koji su umreženi, kako bi se preko njih oslobodila tužilaštva – kaže Pavle.

Da je predlog ekspertske vlade neophodan i da vlast neće ispuniti studentske zahteve, prema njegovim rečima, postalo je izvesno nakon velikog protesta u Beogradu 15. marta.

Kada smo videli šta se desilo u Beogradu, shvatili smo da izvršna vlast neće i ne želi da dopusti bilo kakve uslove da bi se zahtevi ispunili. To smo mogli da vidimo odmah sutradan, nakon što je VJT u Beogradu naložilo OJT-u da traži one koji su širili paniku po pitanju postojanja zvučnog topa, umesto da ispita šta se zapravo tada desilo i zašto su se ljudi javljali lekarima – navodi Pavle.

Potencijalni problemi i izazovi ekspertske vlade

Koncept ekspertske vlade bio bi funcionalan i koristan, smatra profesor na Pravnom fakultetu u Nišu Aleksandar Mojašević, ali samo kao prelazno rešenje.

U nekom dužem vremenskom roku, ekspertska vlada ne bi mogla da funkcioniše. Eksperti postoje u ministarstvima na nekim nižim nivoima. Uvek su uključeni, uvek u pozadini postoje. Nije slika tako crno-bela. Čak i kasnije, ako bude neka politička ili mešovita vlada, političko-ekspertska, uvek u pozadini postoje neki eksperti i državne agencije koje ih angažuju. Razumem to kao ideal i koncept, ali kao privremeno rešenje – ističe on.

Saglasan je sa tim da bi fokus morao da bude na promeni izbornih uslova, odnosno, pre svega, na promeni zakona, oslobađanju medija i sređivanju biračkih spiskova.

Međutim, smatra da vlast ne pokazuje političku volju za to da se ta ideja sprovede u praksi.

Aktuelna vlast postavlja svoje ljude i nisam primetio da su zainteresovani da pregovaraju o nekoj formi prelazne ili ekspertske vlade. Živimo u dva paralelna sveta. Svako ima svoju priču i niko ni sa kim neće da razgovara. Ovako podeljeno društvo nije dobro. To nekome odgovara i zato apelujem na sve da ne nasedaju na podelu na elitu i na neke druge ljude jer to nije dobro za društvo. Mora da se sedne za sto i da se nađe minimum društvenog konsenzusa – navodi Mojašević.

Politikolog Dejan Bursać ideju o ekspertskoj vladi vidi kao korak dalje u političkoj artikulaciji protesta.

To je način da se širok deo društva ujedini oko neke nove ideje, koja će postaviti neki novi zahtev režimu. Ideja ekspertske vlade mora da ima jednu vrstu ultimatuma u sebi, jer vi možete izneti kakav god hoćete zahtev, Vučić će ga odbiti i šta onda? Morate imati ideju šta ćete ako on odbije i tu sledeću mobilizacionu ideju – priča Bursać.

Potencijalni problem bio bi, smatra on, odabir članova te vlade, tačnije ko njih bira. 

Nju mora da izabere parlament u kome u većini sede poslanici SNS-a. Da bi se izabrala ekspertska vlada bez izbora, morao bi da bude izvršen veliki pritisak na SNS da na to pristane. Takođe, morali bi da budu uvedeni jaki kontrolni mehanizmi da skupštinska većina SNS-a ne opstruiše takvu vladu. Vi možete izabrati ekspertsku vladu, ali ako u parlamentu SNS i njihovi partneri i dalje imaju većinu, ta vlada neće moći da donese nijedan zakon i može biti srušena u svakom momentu. Potreban je neki metod verifikacije, neki poseban zakon ili politički sporazum, da bi ta vlada uopšte funkcionisala bez izbora u datim okolnostima – navodi politikolog.

To što su niški studenti izneli predlog ekspetske vlade, Tadija Mitić iz Nacionalne koalizije za decentralizaciju vidi kao pokazatelj da taj grad ima najzrelije biračko telo u Srbiji. Smatra da je taj predlog potencijalna prekretnica ka političkoj evoluciji društvenog stanja u zemlji.

Uključivanje eksperata i akademaca iz različitih regiona i oblasti doprinosi potencijalnom kreiranju dobrog okruženja za vraćanje u ravnotežu čitavog sistema, gde bi donosioci odluka konačno uživali određeni stepen političke autonomije u odlučivanju, tako da zaista rade u interesu svih građana – navodi Mitić.

Veruje da je iznošenje predloga ekspertske vlade i smeo, ali i neophodan potez.

U „džungli političkih predatora„

Mojašević smatra da nije dobro to što se studenti izričito ograđuju od opozicionih stranaka i da bi u nalaženju minimalnog društvenog konsenzusa trebalo da učestvuju vlast, opozicija i studentski pokret.

Opozicione stranke su relevantni politički akteri u našem sistemu. Moraju da budu uključeni. Kada pričamo o minimalnom društvenom dogovoru, tu moraju da budu uključeni predstavnici vlasti, predstavnici opozicije i studentski pokret, koji je očigledno postao jak društveni i politički faktor. Došli smo do tog nivoa da i oni moraju da se pitaju – zaključuje Mojašević.

Studenti ne mogu sami da formiraju širi društveni front koji bi se zalagao za buduću promenu režima, niti to mogu građani na zborovima, pa bi trebalo razmisliti o ulozi opozicije, ističe Bursać.

Saglasan sam sa studentima da postoji veliko nepoverenje u jedan broj opozicionih stranaka i da one mogu biti remetilački faktor. Sa druge strane, one donose nešto u tu jednačinu i ako stvarate širok front protivnika Aleksandra Vučića, ako hoćete da postavite ekspertsku vladu, treba vam prilično širok front saveznika – pojašnjava on.

Mitić upozorava da nedostatak političkog iskustva među budućim članovima ekspertske vlade može biti otežavajuća okolnost u “političkoj džungli političkih predatora”, koji su tu decenijama.

Saglasan je, međutim, sa tim da članove treba birati tako da pogoduju čitavom društvu, a ne samo određenim političkim ili interesnim grupacijama.