Hadžiomerović: Vučićeve ocene o sudijama i tužiocima predstavljaju pritisak

Da ocene predsednika Srbije Aleksandra Vučića o sudijama i tužiocima predstavljaju neposredni i posredni pritisak rekao je u emisiji Kvaka 23 sudija Apelacionog suda Omer Hadžiomerović i ocenio da sudije nisu uspele da se profilišu kao društvena snaga sa uticajem da bi predlagali i pokrenuli promene.

Uprkos tome što se o evropskim standardima u pravosuđu govori od oktobra 2000. godine, Hadžiomerović smatra da smo danas daleko od onoga što želimo da postignemo, a da su političari, a ne sudije, preuzeli obeveze pred Evropskom unijom da sprovedu reformu pravosuđa.

Ipak, promene kakve su u pravosuđu prethodnih nagovestili Vučić i državni sekretar Ilić, neće moći da idu u tom pravcu, kaže Hadžiomerović, već u okvirima koji su standard.

Ne znam tačno u kom bi se pravcu ta reforma kretala, ali ideje o eksternoj kontroli pravosuđa, predsednikovom biranju sudija i promeni pravila igre kroz ustavne promene služe isključivo za domaću upotrebu i u kontekstu pokazivanja odlučnosti u susret izborima – rekao je Hadžiomerović.

Za napade na pravosuđe ne očekuje da će prestati, a kako ocenjuje, sudska vlast je jedina grana vlasti koja nije podložna kontroli druge dve grane vlasti.

Važni su društvena kontrola, javnost suđenja i javna mišljenja o delovanju pravosuđa, ali javno mnjenje mora da zna kako sudstvo funkcioniše i da ima mogućnost da to izrazi. Tu onda dolazimo do medija, koji su sve manje izraz javnog mnjenja, a sve više njegov kreator u rukama onih koji sve kontrolišu. Vrtimo se u krug, a jedni bez drugih ne možemo da napravimo suštinsku promenu – smatra Hadžiomerović.

Za prethodnu reformu smatra da je bila greška, jer rešenje da se pravosuđe reši menjanjem sudija nije bilo dobro.

Što se kritika na račun izricanja blagih kazni od strane sudija i puštanja dilera i kriminalaca na slobodu, Hadžiomerović kaže da zapravo nije napravljena analiza o kaznenoj politici, niti o pojavama koje su predmet kažnjavanja, te da se o tome ni ne može govoriti kao o činjenicama.

Dodao je i da će se eksterna kontrola, ako se uvede na način da izvršna i zakonodavna vlast kažnjavaju sudije, dešavati samo u situacijama kada su političari zainteresovani, jer će biti okrivljen neko protiv koga su.

Očigledna je namera da se zadrže kanali političkog uticaja i kroz ustavne amandmane, jer se njima otklanja jedan, a uvodi drugi kanal uticaja, kojim se politički uticaj na pravosuđe povećava. Ipak, promene Ustava nisu dobile društvenu težinu kakvu su morale imati – ocenjuje on.

Kaže i da su amandmani u proceduri i da je sada Odbor za ustavna pitanja nadležan da predloži promene Ustava. Ukoliko se to desi, nada se da će biti javne rasprave i da će, „ako ima razuma“, kao pomoć biti angažovani i stručni ljudi, profesori ustavnog prava.