I milioneru i siromahu po 100 evra – “Vučićeva kampanja usred pandemije”

Dok predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da naprednjačka vlast namerava da iz budžeta svim punoletnim građanima Srbije podeli po 100 evra, stručnjaci kažu da je reč o populističkoj meri, marketinškom potezu i kampanji koja nikad nije ni stala, iako je vanredno stanje zbog pandemije koronavirusa.

Još jednom se predsednik Srbije Aleksandar Vučić obraćao naciji preko prorežimskih televizija i imao je lošu i dobru vest za građane – moguća potpuna zabrana kretanja za sve, ali i 100 evra svakom.

Mi smo našli još para, razmišljamo da damo svakom punoletnom građaninu po 100 evra. To je oko 520 miliona evra iz budžeta. Zato što hoćemo da podignemo veru u ekonomski rast – rekao je predsednik Srbije.

To gde je on našao pare zove se budžet Srbije, a tu javnu kasu pune svi građani ove zemlje.

Isti ti građani uglavnom su sa nevericom i humorom dočekali ovu najavu. Jednom su se već opekli sa većom sumom – pre više od 12 godina tadašnji ministar finansija Mlađan Dinkić (G17, URS) obećavao je 1.000 evra od akcija, pa mnogi podsećaju na to.

Sad mi duguju 1.100 evra.

Ne treba meni 100 evra, treba mi država.

Imunitet košta 100 evra.

100 evra svakom su neviđena glupost, 500 miliona evra ni za šta – neki su od komentara na društvenim mrežama.

Ipak, niko ne kaže da će ih odbiti. Izvesno je da u Srbiji postoje ljudi kojima bi tih 100 evra značilo, ali vlast razmišlja da po 100 evra da i milionerima i siromasima. Urednica Nove ekonomije Ivana Pavlović ovo razmišljanje naziva populističkom merom.

Pomoć građanima Srbije linearno od 100 evra predstavlja jednu populističku meru, budući da je novac namenjen svima, bez obzira na matarijalno stanje. Da su urađene davno obećavane socijalne karte, ovo bi bilo izbegnuto. Bilo bi zanimljivo čuti na osnovu koje analize će biti doneta ova mera, šta se njome želi postići – kaže Pavlovićeva.

Napominje da u skladu sa preporukama Fiskalnog saveta, u ovakvoj krizi mere treba da budu targetirane i da ciljano gađaju građane i biznise kojima je pomoć najpotrebnija.

100 evra je sve osim ciljanog. Tačno je da treba pomoći ljudima koji su izgubili posao i motivisati ih da ostanu kod kuće, da se ne šetaju nepotrebno. Ali, 100 evra ne pomaže mnogo. To su tri kupovine u Maksiju. U tom smislu mera kratkoročno podstiče potrošnju za hleb, mleko i higijenska sredstva – navodi Pavlovićeva.

Podseća i da se Vučić hvali da država ima novca, a građani nemaju maske u sred pandemije.

---

Predizborno obećanje?

Dinkićeva priča od 1.000 evra lansirana je pred izbore 2008. godine.

Jedna od stvari koju Srbiju očekuju su izbori posle vanrednog stanja, a iako predsednik SNS Vučić tvrdi da o njima sada ne razmišlja, Pavlovićeva u to ne veruje.

Kod SNS kampanja ne prestaje. Sve mere, počev od 4.000 dinara penzionerima, pa sad ovih 100 evra, su kao da će izbori sutra – naglašava Pavlovićeva.

Sličnog mišljena je i Jovan Jovanović iz centra za zaštitu potrošača „Forum“ iz Niša. On kaže da je najava nepouzdana jer mnoga Vučićeva obećanja nisu realizovana, a i ako je bude biće nejasnoća – kako i gde isplatiti, a upozorava da će verovatno biti propusta jer su evidencije nepouzdane.

To je rečeno kao marketinški potez. Nije realno da budu svi obuhvaćeni. Mislim da je to loš marketinški potez, izazvaće suprotan efekat – rekao je Jovanović.

---

Šta može da se kupi za 100 evra?

Grubi podaci pokazuju da u Srbiji ima pola miliona siromašnih ljudi, ali i da postoji oko 500 ljudi koji na računima u bankama imaju više od pola miliona evra.

Zato ne znači svakom isto 100 evra, onome koji nema i onome koji ima mnogo.

Prema aktuelnim cenama, jedan prosečan građanin za 100 evra ukupno bi mogao da kupi:

– kilogram kafe

– 5 kg šećera

– 3 kg praška

– 10 sapuna

– 5 pakovanja toalet papira

– 100 jaja

– 5 litara zejtina

– 25 kg brašna

– 5 kg svinjskog mesa

– 10 kg krompira

– 3 kg pasulja

– 3 kg sira

– 5 litara mleka

– 5 kg narandži

– 3 kilograma limuna

– 10 gotovih supa

– 3 pakovanja čaja

– jednu čokoladu od 300 g

Za prosečnu porodicu treba i mnogo više od ovog, a potrošačka korpa uključuje i mnoge druge potrebe za namirnicama i kućnom hemijom.

Ono što spaja one koji nemaju, imaju malo ili imaju mnogo jeste jedno – glas im na izborima vredi podjednako.