Igor Novaković položio za lobistu, ali kaže da to neće biti dok je funkcioner

Zamenik predsednika niške skupštine, pre 5 godina hapšen zbog sumnje na korupciju, na društvenim mrežama objavio je da je u Agenciji za borbu protiv korupcije i da je položio ispit za lobistu. Lobiranjem, međutim, ne sme da se bavi. Ne zbog postupka koji nije okončan, već zato što je na javnoj funkciji i zabranjeno je zakonom. Novaković kaže da je ispit polagao jer je hteo da uči, ali i da bi pokušao da napravi studijski program posvećen upravo lobiranju.

Zakonom o lobiranju propisano je da lobiranjem ne mogu da se bave javni funkcioneri. Ipak, jedan od niških, aktuelni zamenik predsednika Skupštine Igor Novaković (SPS), prošao je obuku.

Položio je i ispit, ali kaže da se time neće baviti dok je funkcioner.

Ja sam hteo da učim, položio sam test, to važi celog života. Po Zakonu o lobiranju mogu da budu i neregistrovani lobisti. Ja još nisam registrovan, odslušao sam obuku i položio, mogu da se registrujem, ali mislim da nije etički i neću da se registrujem i kada bi se registrovao ne bih mogao da obavljam tu funkciju, jer je to u suprotnosti sa zakonom – kaže Novaković.

Novaković takođe kaže da ne namerava da podnese ostavku na funkcionersko mesto da bi se bavio lobiranjem. Ukoliko se nekad bude predomislio, svakako će dve godine morati da sačeka, jer toliko traje takozvani „period hlađenja“ za funkcionere koji bi da postanu lobisti.

Njegov plan je, kaže, da napravi studijski program o lobiranju, pa je u edukativne svrhe učio i polagao test.

Jer će to svakako da bude aktuelno u budućnosti i da studijski program jedan organizujemo, da februara predamo za akreditaciju za studijski program koji će se baviti lobiranjem. U tom smislu je moja edukacija i polaganje bilo da bismo što bolje mogli da pripremimo to, ne u svrhu lobiranja – objašnjava.

O samom Zakonu o lobiranju kaže da se odnosi samo na donošenje opštih akata, da je vrlo precizan i smatra da je jako bitno za javne funkcionere da znaju ko su lobisti, jer mogu vrlo brzo da im se obrate i sve to mora da bude u skladu sa načelima integriteta, zakonito, transparentno, odgovorno i etično.

To znači da javni funkcioneri moraju da prijavljuju svaki kontakt sa registrovanim lobistom i mislim da ćemo vrlo brzo da organizujemo jednu edukaciju za javne funkcionere, naravno i za medije i ostale da se upoznaju sa zakonom o lobiranju i sa svim što taj zakon nosi – zaključuje Novaković.

I u Agenciji za borbu protiv korupcije ističu da zakonsko uređenje lobiranja u najvećoj meri štiti javni interes – povećava se javnost rada organa državne uprave, ojačava integritet i odgovornost lobiranih lica koja vrše javne funkcije i podiže poverenje građana u proces donošenja odluka.

Šta je lobiranje?

Lobiranje je i dalje nedovoljno poznato u Srbiji, a uglavnom ga građani negativno percipiraju. Prema Zakonu o lobiranju koji je donet prošle godine, lobista može da utiče na organe vlasti u postupku donošenja zakona, propisa i opštih akata.

Kažu da su glavne osobine dobrog lobiste lični integritet i socijalna mreža, sposobnost i poznavanje veštine i strategija pregovaranja i ubeđivanja – izjavio je Nenad Vuković iz Društva lobista Srbije za RTS.

Jedna od kritika organizacije Transparentnost Srbija koja se bavi ovom temom jesto što je Zakonom propisana obaveza podnošenja izveštaja Agenciji za borbu protiv korupcije o izvršenom lobiranju, ali ne i javnost tih podataka.

Ne postoji dužnost izveštavanja u vezi sa nezvaničnim lobiranjem – pokušajima uticanja do kojih dolazi pre upućivanja zvaničnog dopisa o lobiranju – objašnjavaju.

Takođe napominju da se Zakon ne bavi time što državni organi ostaju nemi na inicijative građana, udruženja i privrednika da se donese ili promeni neki propis ili da biraju koje će od tih inicijativa uzeti u obzir.