Izbori za nacionalne savete u nedelju – Vučić adut obe bugarske liste

Iako se Nacionalni saveti manjina koji se biraju u nedelju 4. novembra po zakonu ne bave politikom, u “bugarskom slučaju” to ih nije sprečilo da u kampanju uvedu i predsednika Srbije Aleksandra Vučića. Izborni plakati, zahvaljivanja i isticanje Vučićevog doprinosa za bugarsku zajednicu odlikuju obe liste – i one predsednika opštine Bosilegrad Vladimira Zaharieva i one bosilegradskog naprednjaka Stefana Kostova.

Građani Srbije bugarske nacionalnosti glasaće u nedelju 4. novembra na izborima za Nacionalni savet širom zemlje, a najviše na jugu Srbije. Biraju između 2 liste – Prirodni pokret “To smo mi” Zaharieva i liste “Da vratimo dostojanstvo narodu” Kostova.

Srpska napredna stranka nije se zvanično opredeljivala između 2 liste, ali se obe pozivaju na lidera SNS i Srbije Aleksandra Vučića. Stefan Kostov se na plakatu svoje liste “pojavljuje” sa Vučićem i predsednikom Bugarske Radevim. Tvrdi da jeste član SNS, ali da na ovim izborima iza njega ne stoji stranka, već građani.

Moja stranka (lista) nema podršku ni od koga. Jesam član (SNS), ovo je samo moja volja da izađem na izbore za Nacionalni savet. Imam podršku građana. Iz razloga što su me ljudi podržali, nisam povukao listu – kaže Kostov.

Plakat s Vučićem i predsednikom Bugarske Radevim, Kostov objašnjava simbolikom.

Vučić i Radev su posetili Dimitrovgrad i ja sam bio na tom skupu i iskoristio sam da se slikam sa njima. Ta naša bugarska manjina treba da bude most koji će da spaja dve države. Zato sam ja i između dva predsednika. To je sve realno, nije to slika montirana – kaže Kostov.

---

“Kad može Vučić, mogu i ja”

Pored toga što, kako kaže Kostov, njegova lista sa privrednicima i profesorima donosi poboljšanje odnosa, dodaje i da Zahariev ne može da bude istovremeno predsednik Nacionalnog saveta i predsednik Opštine.

Zakon o Nacionalnim savetima nacionalnih manjina u Članu 7. ima stavku vezanu za to.

Predsednik Nacionalnog saveta i član izvršnog odbora ne može biti izabrano ili postavljeno lice u državnom organu, pokrajinskom organu, odnosno organu jedinice lokalne samouprave koji u okvirima svojih nadležnosti odlučuje o pitanjima koja se tiču rada nacionalnih saveta – piše u Zakonu.

Ipak, Zahariev ima objašnjenje – “kad može Vučić, mogu i ja”.

Ja imam pravo da budem kandidat. Ja ću da podsetim da naš predsednik predvodi liste u celoj Srbiji za sve izbore, jel tako? A na kraju izaberu ono što njemu odgovara. Odnosno gde smo ga podržali, gde nam je najviše potreban Srbiji. Pa izvinite, mogu i ja – kaže Zahariev.

Vučića naziva voljenim predsednikom i dodaje njegove zasluge za bugarsku zajednicu.

On je taj koji je za vreme ove Vlade, kad je bio premijer i sad kad je predsednik, sa ministrima, pomogao nama i našem Nacionalnom savetu mnogo. Ono što je obećao, tad kad smo se skupili sve nacionalne manjine pre 3,5 godine ispunio je, zato ga spominjemo – kaže Zahariev.

Iako Fejsbuk stranica SNS Bosilegrad reklamira Kostovljevu listu, a negativno piše o Zaharievu, višegodišnji predsednik Bosilegrada tvrdi da Kostov nema podršku Beograda, uz zahvaljivanje desetinama funkcionera od vrha do lokala.

---

Biraju i Albanci, Romi…

Na nedeljnim izborima direktno bira se 18 nacionalnih saveta, a posredno 4. Pored “bugarskih izbora”, najinteresantniji na jugu Srbije su izbori za albanski i romski savet.

Albanci će birati između 6 lista – Alternativa za promene predsednika opštine Preševo Šćiprima Arifija, Demokratska partija Nagipa Arifija i Partija za demokratsko delovanje predsednika Bujanovca Šaipa Kamberija. Predate su i liste Pokret za reforme – predsednika preševske Skupštine Samija Salihua i Demokratska partija Albanaca – Ragmi Mustafa i izborna lista Udruženje „Albanski forum za ekonomski razvoj u Srbiji“ – Muharem Saljihu.

Romi će birati između Sveevropskog romskog pokreta, Saveza društava Roma Republike Srbije “Složno i zajedno za bolje sutra Roma” i lista “Romi odlučno za Srbiju”, “Respekt za Rome” Vladana Stanojevića i Ujedinjene romske partije.

Bira se 15 čanova albanskog Saveta, 19 bugarskog i 35 romskog.

Nacionalne manjine, njih 18 će glasati direktno – albanska, aškalijska, bošnjačka, bugarska, bunjevačka, vlaška, grčka, egipatska, mađarska, nemačka, poljska, romska, rumunska, rusinska, slovačka, slovenačka, ukrajinska i češka nacionalna manjina.

Četiri nacionalne manjine – makedonska, ruska, hrvatska i crnogorska će na izborima učestvovati putem elektorskih skupština.