Ljubili kalendar s Vučićevim likom kao da je ikona

Oko 200 Nišlija koji su 13. januara prošli pored palilulske rampe tokom akcije članova Mesnog odbora Palilula SNS, kao novogodišnji poklon dobili su zidni kalendar za 2016. godinu i tako obezbedili sliku predsednika SNS i Vlade u velikom formatu.

Veće gužve pred pultom na kom je pisalo „Budućnost u koju verujemo“ nije bilo, a kalendare su kućama ponele uglavnom starije Nišlije. Neki od njih su čak i ljubili sliku na kalendaru.

Starija populacija je ljubila fotografiju, mlađa se divila radu premijera. Za 30 minuta smo podelili više od 200 kalendara – pohvalio se poverenik MO Palilula SNS-a Nikola Panić.

Dileme šta će se naći na ovom kalendaru, kaže, ni u jednom trenutku nije bilo.

Aleksandar Vučić je premijer Srbije, Aleksandar Vučić je nakon ostavke Tomislava Nikolića na sve funkcije u stranci preuzeo liderstvo i trudi se svom svojom energijom da uradi najbolje što može ono što može da se uradi u Srbiji – kaže Panić.

---

„Kult ličnosti otkriva samozaljubljenost vlastodržaca“

Profesor grupe komunikoloških predmeta na Departmanu za novinarstvo i komunikologiju Filozofskog fakulteta u Nišu Zoran Jovanović kaže da je na ovim prostorima uobičajeno slavljenje mrtvih ili živih vođa, pa da otuda „nikoga posebno ne bi trebalo da čudi što sadašnja vlast zdušno podstiče takva kolektivna osećanja“.

Neki od srećnih dobitnika nisu se samo klanjali svojoj ikoni, već su je, kao što se to radi u crkvi, i ljubili, još jednom otkrivajući zastrašujuće lice idolopoklonstva – kaže Jovanović.

Ističe da takva vrsta obožavanja na sociološkom planu ima dvojaki karakter.

Prvo, vlast koja pothranjuje takva osećanja svoje građane, koji žive u informatičkoj eri, pokušava da vrati u despotsko doba, gde je jedan čovek mera svih vrednosti; i drugo, podanici se na taj način pripremaju da svoj navodni patrotizam zamene za bespogovornu poslušnost i snishodljivost prema vlastodršcima – objašnjava Jovanović.

Dodaje da je svaki kult ličnosti, pa i ovaj srpski i savremeni, i sa psihološkog stanovišta bar dvojako problematičan.

Prvo, on otkriva enormnu samozaljubljenost vlastodržaca, što je samo psihološka nadoknada za neke ozbiljne životne neostvarenosti; i drugo, ukazuje na infantilni karakter njegovih obožavalaca, koji odgovornost, za koju su potrebne zrelost i hrabrost, prepuštaju „tati“ – smatra Jovanović.