Opet će biti deficit južnjaka u Skupštini – razlozi strah, siromaštvo i Beograd kao centar ekonomske i političke moći

Gotovo sve stranke i koalicije predale su izborne liste RIK-u, pa svi koji žele mogu da pogledaju koliko je na spiskovima južnjaka i koje su im šanse da uđu u Parlament. Ukupno je u Srbiji 6,5 miliona birača, što bi trebalo da znači da svaka lista ima 30 poslanika sa juga. Njih je za sada ukupno, kada se uzmu u obzir sve do sada predate liste, tek 224 od 1.750.

“Mislim da jug zaslužuje mnogo više, ali mislim i da je jako teško biti opozicija na jugu” – počinje priču Jelena Milošević iz Stranke slobode i pravde. Iz koalicije Srbija protiv nasilja, koju čini i SSP, očekuju 70 predstavnika u Narodnoj skupštini, što znači da će imati sedmoro predstavnika sa juga.

Pokrivenost SBB signala od Niša nadalje retka je ili je nema. Manji broj južnjaka se politički angažuje, možda je i to jedan od razloga, veći je strah, veće se siromaštvo. Sigurna sam da će južnjaci koji uđu u Parlament biti mnogo glasniji, kao i do sada, od poslanika vladajuće koalicije, koja nikad nijedan problem nije iznela, jer se to ne uklapa u propagandu i eru ekonomskog tigra – navodi Milošević.

Ističe da je od broja poslanika koju neki deo Srbije ili neka koalicija ima u Skupštini mnogo važnije koliko su oni glasni i koliko zaista rade svoj posao.

Nije suština da nas ima 20, ali nije reč tu samo o broju, tu je važno da li neko hoće ili neće da radi svoj posao – zaključuje Milošević.

Predsednik Gradskog odbora Socijalističke partije Srbije Igor Novaković očekuje da će koalicija SPS – JS imati do 60 prolaznih mesta. Prema podacima sa liste predate RIK-u, tu bi bilo 10 predstavnika juga. Takođe, računa na bolji rezultat nego prošli put, kada su imali 31 mesto u skupštinskim klupama.

Uvek se prvih 10-15 povlači, pa su do 50. ili 60. prolazna mesta. Zavisi od izlaznosti, od rezultata itd. Verujem da broj glasova ništa ne znači. Mi smo na prošlim u odnosu na pretprošle izbore imali 100.000 glasova više, a samo 1% više. Možemo sada sa manjim procentom da imamo više poslanika. Te kalkulacije treba da budu postizborne, a ne predizborne. 10 ljudi možda ode i u izvršnu vlast, pa imamo 70 prolaznih mesta – navodi Novaković.

Od ostalih stranaka i koalicija koje su do sada predale listu Republičkoj izbornoj komisiji, SNS je na prošlim parlamentarnim izborima imao 105 poslanika u Skupštini, a prema sadašnjim podacima, ukoliko ponove taj rezultat, to znači da bi 11 SNS južnjaka moglo da uđe u Parlament.

Koalicija NADA – NOVI DSS – POKS imala je 15 poslaničkih mesta, u slučaju istog ili sličnog rezultata, to bi značilo da će sada imati dvoje južnjaka u Skupštini, a Dveri i Zavetnici, koji su sada u koaliciji, kada su nastupali odvojeno imali su 16 mesta, pa bi u slučaju da zajedno postignu sličan ili isti rezultat sada imali jednu predstavnicu sa juga.

---

Mladen Jovanović: Beograd i Novi Sad su centri političkog života, treba poštovati južnjake koji ušu u politiku

Stručnjak za decentralizaciju i izborni sistem Mladen Jovanović iz Niša kaže da je glavni problem tip izbornog sistema u Srbiji, jer se glasa za liste političkih stranaka umesto za same kandidate.

Kako je odavno centar ekonomskog i političkog života Beograd, donekle i Novi Sad, ljudi koji žive u tim gradovima suštinski definišu političku agendu zemlje – u medijima će se najviše govoriti o temama koje se smatraju važne u Beogradu, predstavnici partija će svoja mišljenja i stavove graditi u odnosu na njihovo neposredno okruženje (opet Beograd), a ostale teme i gradovi padaju u senku – kaže Jovanović.

Kada se tome doda tabloidizacija medija, navodi dalje, izbor odeće poznatih ličnosti Beograda ima veću pažnju velikih medija nego, na primer, hiljade porodica bez struje ili život na ivici siromaštva na jugu zemlje.

Glavna tema juga – uništenje prirode i radna eksploatacija ljudi, došla je u medije tek kada su se ljudi u Beogradu zainteresovali za te teme. I to je naša realnost – poručuje Jovanović.

Manja angažovanost kvalitetnih ljudi sa juga u političkom životu, dodaje, može da bude i posledica toga što u manjim mestima ne postoji pristup objektivnijem spektru medija, već samo glasilima vlasti. Jovanović ističe i da je u siromašnijim sredinama pojačan fenomen ulaska ljudi u politiku, pre svega u stranke na vlasti, iz sopstvenog interesa.

Ljudi ulaze u stranke na vlasti da bi imali bilo kakav posao, a to dalje stvara odnos zavisništva u kojem se političko delovanje pretvara u slepo praćenje instrukcija, obavezan odlazak na skupove vlasti, botovanje po narudžbini – kaže on.

Kao razloge neuključivanja ili slabog uključivanja južnjaka u politiku izdvaja i to što je tu mali broj ljudi koji se osećaju dovoljno materijalno obezbeđeno da bi se uključili u rad opozicionih partija, kao i to što ima brojnih situacija gde verbalno, a nekad i fizičko nasilje, lokalnih predstavnika vlasti dostiže nesućene razmere.

Kritički stav u lokalu je suštinski udar na “kapoe” u Beogradu i njihovu jedinu priliku da nešto zarade. I njihove reakcije na kritiku su najčešće reakcije ugrožene zveri, a ne civilizovan dijalog. Kada se tome doda i strah od šefa u Beogradu, dobija se užasan divljački koktel mazohističkog udvorništva i osionog sadizma lokalnih vlasti. A lokalna politika je uvek generator kadrova i za nacionalnu političku arenu. Kakve onda kadrove stvara politicki jug – pita Jovanović.

Zato, zaključuje, jako poštuje ljude na lokalu, na jugu Srbije, koji su ušli u opoziciju, jer za to treba puno hrabrosti.