Provokacija iz komšiluka – ekskurzija po jugu Srbije stazama bugarskih zločina u Prvom svetskom ratu

“Stazom 41. pešadijskog puka – mart 1917. godine – čišćenje Jastrepca od razbojnika” naziv je ekspedicije koju bugarska nevladina organizacija “Vojno-istorijski komitet” organizuje 29. i 30. juna na jugu Srbije. Niški istoričari to vide kao provokaciju, ekstremistički ispad i promovisanje masovnih zločina nad srpskim stanovništvom tokom bugarske okupacije i Topličkog ustanka 1917. Smatraju da bi država Srbija to morala da sankcioniše.

Na plakatu kojim bugarska organizacija najavljuje tu akciju pominju se, između ostalog, i Mesna zajednica “Zora” iz Ćustendila, kao i klub “Pukovnik Hristo Stojanov”. Obilaze Vlasinu, Surdulicu, Leskovac, Niš, Prokuplje i planinu Jastrebac.

Dejan Antić sa Departmana za istoriju Filozofskog fakulteta u Nišu uveren je da je cilj te kampanje da promoviše i glorifikuje bugarsku vojsku koja je u periodu od 1915. do 1918. godine počinila masovne zločine nad srpskim civilima na prostorima Toplice, Jablanice, Puste reke, Vranja i Surdulice.

Smatra da nije slučajnost što su organizatori odabrali baš 30. jun za takav događaj jer je to datum obeležavanja godišnjice Bitke na Bregalnici.

To je bitka koja je započela tako što su 30. juna u toku noći bugarski vojnici pokušali da noževima eliminišu srpske predstraže u rejonu Bregalnice i Zletovske reke i da iznenadnim noćnim napadom bugarske Četvrte armije eliminišu srpske oružane snage u oblastima koje je srpski ratnik oslobodio od Turaka tokom Prvog balkanskog rata – navodi Antić.

Ovakvi događaji, dodaje, ne doprinose stabilnosti u regionu i izgradnji dobrih odnosa Srba i Bugara kao dva bliska pravoslavna slovenska naroda.

Ubeđen sam da većina građana Bugarske ne podržava ekstremističke ispade tzv. “Vojno-istorijske komisije” iz Ćustendila, kao što sam siguran i da srpski narod više nikada neće dozvoliti da se zločini poput Surdulice, Toplice i Bojnika ponove – kaže on.

Podseća da su predstavnici bugarske vlasti u jesen 1915. hteli da na prostoru jugoistočne Srbije naprave “Moravsku Bugarsku” i da su zato zlostavljali, mučili i silovali žene, kao i da su masovno pljačkali i ubijali civile.

Kada su hteli da regrutuju srpske mladiće za bugarsku vojsku, narod sa područja Toplice, Jablanice, Jastrepca, Južne Morave, Kukavice i Kopaonika podigao se na ustanak. Oslobodili su Lebane, Bojnik, Medveđu, Kuršumliju i Prokuplje.

Ustanak je krajem marta 1917. ugašen usled nadmoći okupacionih snaga, a u gušenju je učestvovao i 41. bugarski pešadijski puk čijim stazama “Vojno-istorijski komitet” iz Ćustendila danas namerava da korača, pojašnjava Antić.

Prema podacima zvaničnog Beča, prilikom gušenja ustanka ubijeno je više od 20.000 ljudi. Okupator nije pravio selekciju tokom likvidacija. Na najmonstruozniji način ubijane su i žene, deca i starci. Tokom čitave 1917. bugarske komite su pljačkale i palile srpska sela na Jastrepcu i širem području juga Srbije tražeći preživele srpske četnike-ustanike kako bi ih likvidirali. Ako neko u tim činjenicama nalazi povod za bilo koju vrstu obeležavanja, makar to bila i nekakva “ekspedicija sa foto-sesijom” taj ili nije pri čistoj svesti ili iza svega toga stoje skriveni motivi koje normalan čovek ne može da razume – zaključuje Antić.

I istoričar Nebojša Ozimić kaže da je reč o ozbiljnoj provokaciji koja zaslužuje krivičnu prijavu i na koju bi, kako ističe, država morala da reaguje.

Detalje ne znam, ne znam koja je ta organizacija, ni šta je. Treba tužiti organizatora toga i zabraniti im da uđu u Srbiju, ništa više. Šta god da su, način na koji su naslovili tu svoju akciju je ekstremno provokativan i smatram da treba da bude sankcionisan – navodi Ozimić.

Dodaje da su 1917. godine bugarski okupatori počinili najveće zločine u Prvom svetskom ratu na prostoru Srbije, u Zaplanju i Toplici.