“Punoletstvo” 5. oktobra – uloga juga Srbije u “demokratskoj revoluciji”

Pre 18 godina pao je režim Slobodana Miloševića. Građani su 5. oktobra 2000. godine masovnim demonstracijama u Beogradu odbranili svoju izbornu volju iskazanu na izborima 24. septembra te godine. Desetine hiljada južnjaka krenuli su tog jutra u prestonicu, kako kažu sagovornici Južnih vesti, sa apsolutnom rešenošću da stave tačku na deceniju vladavine Miloševića. Izneverena očekivanja, 6. oktobar kao “dan koji nikad nije došao”, ali i svetli primer za obaranje i ove vlasti, ocenjuju sagovornici, ono je što je ostalo od ovog istorijskog datuma.

Desetak dana pre famoznog 5. oktobra, Slobodan Milošević izgubio je od kandidata Demokratske opozicije Srbije Vojislava Koštunice na izborima za predsednika Savezne Republike Jugoslavije. Ali Milošević nije priznao poraz. Građani su protestovali i štrajkovali širom Srbije i zakazali centralni protest u četvrtak 5. oktobra 2000. godine.

U prestonicu je, kako svedoči tadašnji prvi čovek Niša i bivši premijer Srbije Zoran Živković krenula i “južna kolona spremna na sve”. U sredu uveče 4. oktobra na protestu u centru Niša dogovoren je polazak izjutra i organizovano je 30 autobusa i stotinak automobila. Međutim, kaže Živković, ujutru se pojavilo nekoliko puta više Nišlija. Čelo kolone vozila bilo je kod glavne autobuske stanice, a začelje kod hotela „Ambasador“. Prva prepreka bila je policijska blokada kod naplatne rampe „Nais“, sa desetak policijskih vozila i nekoliko šlepera.

Šef saobraćajne policije rekao nam je ne možete kolima za Beograd, možete peške. Ja sam mu rekao da je pomešao malo pravila, da možemo kolima, a ne peške. Kada je video koliko je ljudi iza nas, samo je zamolio da ne uništimo vozila koja su bila deo blokade. I posle pola sata nadmudrivanja, ta vozila su pomerena – rekao je Živković.

Prokupčani su već bili priključeni Nišlijama i ostalima, a na putu za Beograd, kako svedoči Živković, pridružili su se i građani Jagodine i Kruševca, pa je “južno krilo petooktobaraca” brojalo dvadesetak hiljada ljudi u koloni.

Pred Beograd čekala ih je nova blokada, na Bubanj potoku.

Bilo je mnogo više šlepera koji su bili ukršteni tako da ne možemo da prođemo dalje. U njivama pored Bubanj potoka bile su i specijalne jedinice vojske, krili su se, bili maskirani. Suočeni sa našim argumentima, a pre svega sa brojem ljudi koji su bili iza nas, posle pola sta pomerena je i ta prepreka bez žrtava ili tuče. Bilo je malo teških reči, uobičajenih u srpskom političkom i nepolitičkom govoru – kaže Živković.

Pred Skupštinu SRJ, današnji parlament Srbije, stigli su do 14 sati. I tada su, kaže Živković i počela „glavna dešavanja“.

Postojala je apsolutna rešenost da se učini sve da se stavi tačka. Ljudi su svoju volju pokazali 24. septembra na izborima. Većina, a u Nišu posebno, glasala je protiv Miloševića. Bili smo spremni na sve – kaže Živković.

“Izneverena očekivanja” najčuvenijeg oktobarskog dana

Taj četvrtak završio se padom režima SPS-JUL-SRS. Slobodan Milošević priznao je poraz i otišao, kako je rekao, da se “igra sa unukom”. Kasnije je isporučen Haškom tribunalu, gde je umro bez presude. Ipak, u Srbiji je osuđen kao nalogodavac ubistva Ivana Stambolića, svog bivšeg prijatelja, mentora i predsednika Srbije.

Vlast je uskoro preuzeo DOS na svim nivoima.

Jedan od učesnika protesta i tadašnji vođa pirotskih opozicionara Tomislav Panajotović koji je u 2 mandata bio poslanik Demokratske stranke u Skupštini Srbije kaže da je 5. oktobar bio delimično ostvarenje onih ciljeva za koji su se borili u godinama pre 2000. godine.

Narod je bio oduševljen, pozdravljena je pobeda demokratskih snaga. Pirot je bio i ostao jedan od primera demokratskog pokreta koji je dao rezultate. Malo Piroćanaca je učestvovalo na protestu u Beogradu, ako ne računamo one koji su tamo studirali ili radili. Ali se pad Miloševića proslavio na skupu u Pirotu, kome je prisustvovao veliki broj mladih i radnika pirotskih firmi – priseća se Panajotović.

Prokupčanin Vanja Stojanović i tadašnji opozicionar naglašava da su bila velika nadanja naroda, ali da posle 18 godina ostaje samo gorak ukus i žal za propuštenom šansom da se sprovedu ozbiljne reforme i poboljša život građana.

Sećam se svakog trenutka tog dana i svih ljudi sa kojima sam cele noći i narednog jutra bio ispred Skupštine. Verovali smo i nadali se, građani su bili hrabri, uporni, dosledni i složni da se izbore za šansu da žive u normalnoj zemlji. U tome nas niko nije mogao sprečiti, pa ni suzavac i batine koje su neki dobili u sukobu sa policijom. Na sreću, niko nije teže povređen. Posle svega, najrazočaraniji smo mi koji smo izvorno bili pokretači cele petooktobarske priče jer smo se nadali bržim reformama i distanciranjem od ranije politike, a očekivali smo i odgovornost pojedinih ljudi. Sve je to, manje više, izostalo – dodaje Stojanović.

Njegov stav je da je već 6. oktobra trebalo preispitati imovinu i postupke političara i sprovesti neku vrstu lustracije odgovornih za propadanje zemlje.

Značaj i greške “demokratske revolucije” – gde je 6. oktobar?

Zoran Živković postao je savezni ministar policije, a posle ubistva Zorana Đinđića, preuzeo je ulogu premijera Srbije. Kao najveću grešku “demokratske revolucije” navodi to što je Vojislav Koštunica ušao u kompromise sa Miloševićevim strukturama i “Miloševićevim zakonima stvorenim da mu obezbede doživotnu vlast”.

Fali ono što se zove 6. oktobar. Naravno, tu ne mislim ni na kakvo fizičko nasilje ili nezakonita hapšenja. Ali bilo je uslova i tada, a i kasnije, da se kroz obračun sa kriminalom, kroz proces lustracije, da se Srbija u godinama posle 5. oktobra 2000. obračuna sa ružnom stranom svoje prošlosti. To se nije desilo, a za to su krivi ljudi koji su preuzeli vlast marta 2004. godine ( Vojislav Koštunica). Zato smo dobili ovo što imamo danas, što je gore od svega što je bilo posle 5. oktobra – navodi Živković.

Ipak, lider Nove stranke, koju je osnovao pre nekoliko godina, kaže da je 5. oktobar jedan od najsvetlijih dana moderne srpske istorije i to je dokaz da u potencijalu građana Srbije postoji želja za slobodom i demokratijom.

Građani Srbije su spremni bili, a siguran sam da su i danas, da se odlučno bore za nešto što je normalno. To je dokaz da građani uz dobru organizaciju opozicije mogu da postignu velika dela – kaže Živković.

Bivši gradonačelnik Niša i aktuelni poslanik srpskog parlamenta prognozira da će se izborni rezultati od 24. septembra 2000. ponoviti, ali se nada da neće biti potrebe za “dodatnim radovima” kao što je bio 5. oktobar.