Ruski centar iz Niša gubi svoju svrhu zbog EU okruženja, nije gasio požare u Atini

Iako predstavljan i najavljivan kao regionalni balkanski centar za vanredne situacije, Srpsko-ruski humanitarni centar iz Niša nije učestvovao u gašenju velikih požara koji su zadesili Grčku. U Centru kažu da su čekali poziv, a Grci navode da su dobili pomoć spasilaca iz Evropske unije kojoj pripadaju. Analitičari tumače da je Ruski centar ograničen i tehnički i politički za pružanje pomoći regionu.

Vatrena stihija oko Atine odnela je preko 80 nevinih ljudskih žrtava, načinila veliku materijalnu štetu i kako prenose svetske medijske agencije, ostavila mnoge Grke da u pepelu traže svoje najmilije. Grčku su zatim zadesile i poplave i zemljotresi, upotpunivši ovu “modernu“ tragediju.

U pomoć Grcima pritekle su mnoge službe i spasioci iz Evrope, ali tamo nije bilo “niških Rusa”.

Kodirektor Srpsko-ruskog humanitarnog centra Bojan Glamočlija objašnjava da su mogli da se uključe u spasavanje Atine ili preko Sektora za vanredne situacije MUP Srbije ili na poziv Vlade Grčke.

Može i jedan i drugi slučaj. Mi još nismo ništa dobili zvanično. Naravno, spremni smo uvek da pomognemo. Naša oprema stoji na raspolaganju. Ako budemo pozvani, mi ćemo naravno otići i pružiti pomoć. Imamo kapacitete, sve zavisi koje su potrebe tamo. Pitanje je više za Sektor za vanredne situacije MUP, pitanje je da li će se uključivati. Mi smo spremni uglavnom, ali znate kako, mi smo međuvladina organizacija – naveo je Glamočlija.

Međutim, poziv Centru u Nišu od Grčke, zemlje članice NATO pakta, nije stigao. Ipak, Glamočlija ne uočava nikakvu (geo)političku pozadinu neučestvovanja Centra u gašenju požara oko Atine.

Mi to tako ne posmatramo, kao humanitarni centar naša oprema je spremna. Mi smo spremni – kaže Glamočlija.

MUP Srbije nije odgovorio novinarima Južnih vesti da li je Ruski centar planiran da u ime Srbije pomogne Atini. Ambasada Grčke zaobišla je odgovor na pitanja o pozivu osoblju Srpsko-ruskog centra i eventualnoj političkoj pozadini. Uvereni, kako kažu, u spremnost Srbije da pomogne, ističu da su pomoć ovog puta dobili preko Evropske unije.

Nakon što je Grčka aktivirala Evropski mehanizam civilne zaštite, EU je spremna da pomogne kroz pomenuti Mehanizam – kratko objašnjavaju Grci.

Inače, Grčka i Rusija su u jeku “mini-diplomatskog” rata, jer je Grčka proterala dvoje ruskih diplomata optuživši ih da podstiču proteste nacionalista i sabotiraju grčko-makedonski “Prespanski sporazum” o novom imenu Makedonije.

Što da Grci mole Ruse, kad imaju zaštitu EU i NATO?

Iako kaže da ne misli da je politički kontekst u vanrednim situacijama presudan, ali tvrdi da nije nebitan, novinarka BIRN Maja Živanović, direktno iz „stradale“ Atine za Južne vesti ima jednostavan odgovor na pitanje zašto “niški Rusi” nisu gasili grčku prestonicu – zato što je Grčka članica EU i NATO.

Kao što smo i videli u slučaju požara u letovalištu blizu Atine, članstvo u takvim organizacijama garantuje hitnu reakciju ostalih članica u vanrednim situacijama. Dakle, nije bilo potrebe da Grčka moli za pomoć Rusiju, što bi bila potrebna procedura u slučaju Centra u Nišu, u kojem su vatrogasci zapošljeni u ruskom Ministarstvu za vanredne situacije – kaže Živanovićeva.

Drugi, praktičniji i bitniji razlog je, kako objašnjava Živanovićeva, tehnička neopremljenost Centra i daljina Rusije, a blizina komšijskih EU i NATO zemalja, kao što je Rumunija.

Rusija nema u Nišu stacionirane kanadere i druge letelice za gašenje požara, te bi stoga svaka pomoć bila bitno zakasnela u odnosu na onu koja je stigla, na primer, od Rumunije. EU i NATO su daleko efikasniji u pomaganju svojim članicama, što je i osnovni cilj članstva u njima – navodi Živanovićeva.

Novinarka Živanović podseća da je Ruski centar ranije, ipak, izlazio iz granica Srbije i pomagao u vanrednim situacijama, kao u Republici Srpskoj i Makedoniji, ali su te zemlje tražile pomoć od Rusije.

U okruženju Srbije, van NATO pakta ostala je samo Bosna i Hercegovina, a Makedoniji su posle sporazuma Zaev – Cipras “širom otvorena vrata” severnoatlantske alijanse sa kojom su Makedonci i započeli pregovore. U ovakvoj konstelaciji snaga na Balkanu, smatra novinarka BIRN-a, Srpsko-ruskom humanitarnom centru se sužava prostor da bude glavni regionalni centar za vanredne situacije.

Kao što se vidi na primneru Grčke, sve zemlje Evropske unije i članice NATO pakta u vanrednim situacijama radije u pomoć zovu svoje „saveznike“.

Nerešeno pitanje diplomatskog statusa za Centar u Nišu, koji Rusi dugo traže, a srpska vlast se dugo zvanično “nećka”, Živanovićeva vidi kao dodatni razlog što, kako kaže, Centar gubi na značaju. Time od humanitarnog postaje centar za srpsku diplomatsku klackalicu.

Ali, samim tim što Srbija nije još rekla odlučno „ne“ Rusiji, Centar ostaje kao simbol večitog balansiranja Srbije između Zapada i Rusije – zaključuje Živanović.

Inače, Niš je zahvaljujući Centru, smeštenom na nekoliko stotina metara od niškog aerodroma i skoro istoj udaljenosti od auto-puta, postao poprište geopolitičkog “obaranja ruku” Istoka i Zapada. Srbija se mesecima nalazi u (ne)diplomatskoj “unakrsnoj vatri” SAD i Rusije.

Podsetimo, naglasniji protivnici diplomatskog statusa Centra u Nišu jesu Amerikanci. Tako je glavnokomandujući Vojske SAD u Evropi general Ben Hodžis naveo da je humanitarna misija Rusa u Nišu samo fasada, a ambasador SAD Kajl Skat nedavno je upitao šta će ruskim vatrogascima diplomatski status, uz zaključak da položaj NATO misije u Srbiji i ono što traže Rusi u Nišu “nisu isto”. Tadašnji visoki zvaničnik Stejt Departmenta Hojt Brajan Ji rekao je da “nije normalno” da Rusi dobiju diplomatski status, a protiv je bila i američka ambasada u Beogradu.

Ipak, generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izjavio je da “Srbiji prepušta odluku o Centru”.

Rusi su optužbe za špijunažu nazivali “arsurdnim”, a ruski ambasador Čepurin zahtevao je da se pitanje budućeg statusa Centra “što pre reši”.