Spomenik Miloševiću u Nišu – (neuspeli) adut u kampanji i nekritički kontinuitet devedesetih

Inicijativa niških socijalista da nakon spomen-sale naredne godine Slobodanu Miloševiću podignu i spomenik predstavlja logički kontinuitet 90-ih, ali i poslednjih 12 godina života u Srbiji, te mora biti posmatran kroz kritičku kulturu sećanja, objašnjava za Južne vesti sociološkinja Jelena Božilović. Dok iz niškog SPS-a ističu da je u pitanju zahvalnost osnivaču stranke, niški pravnici kažu da će prekršiti osnovne principe demokratskog društva.

Govoreći o liku i delu Slobodana Miloševića na otvaranju njegove spomen-sale, predsednik niškog GO SPS-a Igor Novaković izjavio je da narod koji ne poštuje svoju istoriju neće imati ni budućnost. Sa njim se složila i profesorka Filozofskog fakulteta Jelena Božilović rekavši da građani moraju da pamte Miloševića, ali kroz kritičku kulturu sećanja, kako bi objektivno mogli da sagledaju okolnosti u kojima su živeli, te da je, zapravo, to jedini put zdravog društva u budućnosti.

Kultura sećanja mora biti inkluzivna, tvrdi Božilović i dodaje da to podrazumeva sećanje i na dobre, ali i na loše stvari, te da isključivo od interpretacije zavisi da li će loša dela biti predstavljena kao dobra i obrnuto.

Izgradnjom spomenika i imenovanjem ulica po Slobodanu Miloševiću mi slavimo nacionalističko-autoritativan tip vlasti. To nije čudno, jer mi i danas imamo takav tip vlasti, koji ideološki koketira na različite strane i to nije ideja koja nas može mnogo iznenaditi, već logički kontinuitet i sa 90-ima, ali i poslednjih 12 godina života u Srbiji. To je uzdizanje ličnosti koju bi mi trebalo da pamtimo u udžbenicima istorije i društvenih nauka, kao mračan period u istoriji Srbiji. To jeste bio period višestranačja, ali jeste bio i period blokirane transformacije, kako to u sociologiji nazivamo – rekla je Jelena Božilović.

Povod za podizanje spomenika za niške socijaliste je zahvalnost za sve što je uradio za Niš, te napominju da su, zahvaljujući Miloševiću, u teškim trenucima za narod, državu i život uspeli da sprovedu u delo 600 kapitalnih investicija, obilaznicu oko Niša, nišavski kej, podzemni prolaz i nekoliko tržnih centara.

Drugi razlog je, kako je Igor Novaković naveo taj što se Nišlije nisu bunile zbog spomenika Dragoljubu Draži Mihailoviću, te su i zbog toga odlučili da na proleće postave spomenik Miloševiću, ali u dvorištu svojih prostorija da, kako je rekao, “nikome ne bodu oči”.

Da li uopšte mogu da postave samoinicijativno spomenik pitanje je i iz pravničkog ugla, a odgovor je da, iako zakonski ne postoji prepreke da to i učine, otkrivanjem spomenika narušili bi osnovne principe demokratskog društva.

Jeste da bi spomenik bio postavljen u zgradi koja je u vlasništvu političke stranke, ali taj prostor ne bi smeo da se koristi suprotno principima demokratskog društva, sve i da je zamisao političke stranke u skladu sa njihovim stremljenjima. A postavljanje spomenika Slobodanu Miloševiću je kršenje osnovnih principa demokratskog društva – odgovor je pravnika.

Politikolog, Dejan Bursać kada je govorio o otvaranju spomen-sale, ali i najavama da će biti podignut i spomenik, rekao je da SPS to radi kako bi privukao nezadovoljne glasače SNS-a za izbore koji su u Srbiji održani 17. decembra. Kako je lista “Ivica Dačić – premijer Srbije” osvojila 5,71%, odnosno 7.641 glas u Nišu, ostaje pitanje da li će spomenik biti uopšte i postavljen.