Srbi i Albanci iz Preševske doline razmišljaju o preživljavanju i ne veruju političarima

Dok traje politička “borba” između predstavnika Srbije i Kosova oko razgraničenja na jugu Srbije, Albanci i Srbi koji žive i rade u Preševskoj dolini razmišljaju pre svega o tome kako da prežive uz opasku da ne veruju političarima.

Žitelji Lučana, Velikog Trnovca, Breznice, pograničnih sela sa pretežno albanskim stanovništvom, kažu za Bujanovačke da im je najveći problem što mladi odlaze u inostranstvo.

Ispred lokalne prodavnice u Lučanu, sredovečni čovek je novinarima pokazao 2 hleba koja je upravo kupio. Kaže da budno prati briselski dijalog i da ima jasan stav o mogućnosti da njegovo selo bude pripojeno Kosovu.

Do pre nekoliko godina kupovao sam dnevno najmanje pet hlebova, ali pošto su deca otišla sada su nam dovoljna dva, pa i to ostane. Patriota u meni raduje se toj mogućnosti. Međutim, kada se probudim ujutru razmišljam kako ću da živim, gde ću da primam penziju – objašnjava on za Bujanovačke.

Čovek koji je ispijao čaj u malom lokalu u centru Velikog Trnovca, pak tvrdi da bi voleo da se Preševska dolina pripoji Kosovu, ali da ne veruje u tu opciju jer “nigde u Evropi ne postoje etničke države”.

Njegov prijatelj je dodao da o svemu tome odlučuju Vučić i Tači, ali da im on ne veruje.

Voleli bismo da ovo bude Kosovo, ali ne pitamo se mi. O svemu će da odluče Vučić i Tači. Međutim, ja ne verujem ni jednom ni drugom i mislim da priče o razmeni teritorija služe za to da narodu skrenu pažnju jer niko osim njih dvojice ne zna o čemu pričaju u Briselu – kaže ovaj sagovornik.

Lokalni Srbi, s druge strane, ne veruju u mogućnost da Bujanovac postane deo Kosova.

Direktor Veterinarske stanice u Bujavnovcu Miodrag Milković, kaže da ne veruje u mogućnost razmene teritorija i promena granica i podseća da je to stav i međunarodne zajednice.

Lokalnim albanskim političarima i Srbima koji su sa njima u vlasti, 17 godina posle sukoba, jedino je u interesu podizanje tenzija, dok ih to što narod živi teško ne zanima. Svako pomeranje granica dovelo bi do sukoba, a mislim da je ovde svima dosta nemira. Ovde i Albance i Srbe muče životni problemi koji se neće rešiti prekrajanjem granica – kaže Milković.

Sagovornik zaposlen u lokalnoj samoupravi u Bujanovcu najviše strepi zbog toga što o pričama o razgraničenju i razmeni teritorija nema zvaničnih potvrda. On dodaje da ne bi imao ništa protiv kada bi Kosovu bila pripojena sela uz kosovsku granicu u kojima žive Albanci.

Ljudi iz većine sela su otišli na Kosovo, tamo žive, ali uredno dolaze da glasaju na izborima, pa tako albanske stranke imaju većinu u parlamentu. Kada bi se albanska sela pripojila Kosovu, Srbi bi dobili vlast – navodi on.

Ipak, pišu Bujanovačke, pitanje šta bi učinio kada bi čitav Bujanovac pripao Kosovu, ovaj sagovornik samo nemoćno sleže ramenima i kaže da ne bi ostao da živi tu „ni po koju cenu“. Sa ovim stavom, navode Bujanovačke, slaže se velika većina bujanovačkih Srba.

Podsetimo, zasad je poznato da je predsednik Vučić „za razgraničenje“ sa Albancima, dok je Tači je više puta rekao da neće biti pomeranja granica i da za 3 opštine Preševske doline Kosovo neće dati ništa zauzvrat, iako je istovremeno „svestan“ da će Srbija taj zahtev teško prihvatiti.

Nakon njihovih „prepiranja“ oko razgraničenja ili korekcija granica, najmoćnija liderka Evropske unije Angela Merkel nedavno je rekla odlučno “ne” pomeranju granica, ali albanski lideri sa juga ne odustaju od ideje da se Preševska dolina pripoji Kosovu, te su nedavno tražili i Medveđu.

Nedavno je predsednik Opštine Bujanovac Šaip Kamberi tražio pripajanje cele Preševske doline Kosovu, sa sve Medveđom, što je gradonačelnik Leskovca ocenio kao „nemoguću misiju“, Prvi čovek Preševa Šćiprim Arifi je istakao da ako je cena pripajanja da Srbija dobije sever Kosova, onda će radije „ostati pod Srbijom“.