Šta je veličanstveno u padu niškog SNS-a?

Dok SNS u Nišu govori o „veličanstvenoj pobedi“ na nedavno završenim izborima u Nišu, matematika pokazuje drugačije. Niški naprednjaci u koaliciji sa SPS-om imaju trend pada broja glasova( 49.243 na izborima 2. juna) – što je 19.000 manje nego na lokalnim izborima 2020, a 13 i po hiljada manje nego decembra 2023. na parlamentarnim. Redovni profesor Pravnog fakulteta Aleksandar Mojašević se pita da li su izbori „jeftina matematika“ ili „skupa narodna volja“. Viši sud tek treba da odluči o žalbama opozicije.

Sve manji broj glasova birača poslednjih godina nisu, složiće se mnogi, dovoljan razlog za slavlje uz trubače i saopštenje o „veličanstvenoj pobedi liste ‘Aleksandar Vučić – Niš sutra'“.

Ipak, Gradski odbor SNS-a ne misli tako jer 10.340 glasova manje za četiri godine (izašli bez SPS-a 2020.) jesu uspeh pored mnogobrojnih nezadovoljstva građana.

Da počnemo ispočetka, na lokalnim izborima 2020. godine, kada je većina opozicionih partija bojkotovala, prema podacima Gradske izborne komisije, lista Srpske narpedne stranke dobila je 59.583 glasa, što je 58,23% od izašlih birača.

Njihovi koalicioni partneri SPS i Jedinstvena Srbija dobili su poverenje 8.603 izašla birača (8,41%), a Ruskoj stranci, čiji je nosilac liste bio Milan Krstić, glasove je dalo 1.745 birača što je 1,71% od izašlih glasača. Dakle, SNS i SPS u zbiru 68.186, gotovo 19.000 glasova više nego sada na izborima 2. juna.

Situacija na izborima održanim 2. juna ove godine jeste, prema rezultatima GIK-a, najviše glasova dobila je lista „Aleksandar Vučić – Niš sutra“ sa 49.243 glasa (44,31%), gde su i SNS, SPS, Jedinstvena Srbija i još pet stranaka. Ruska stranka osvojila je 1.224 glasa.

Dakle, SNS i SPS u zbiru 68.186, gotovo 19.000 glasova više nego sada na izborima 2. juna.

Između dva lokalna ciklusa, održani su parlamentarni izbori decembra 2023. godine i prema podacima Republičke izborne komisije, u Nišu je SNS osvojio 55.158 glasova, SPS 7.641 glas, a Ruska stranka 777 glasova.

Dakle, SNS i SPS u zbiru 62.799, što je za 13.556 više nego sada na izborima 2. juna.

A na ovim izborima zbirno imaju manje od 4 opozicione liste – 3.332 manje.

---

Mojašević: Da li su izbori „jeftina matematika“ ili „skupa narodna volja“?

Ako se gledaju samo brojevi sa lokalnih izbora u Nišu, redovni profesor Pravnog fakulteta Aleksandar Mojašević kaže da vidimo da nije više „opozicionih glasova“ u odnosu na “glasove vlasti” za 3.332, nego tim glasovima treba dodati i “glasove ispod crte” onih građana koji nisu glasali za aktuelnu vlast.

Sledi da je apsolutni broj birača protiv ove vlasti većI! Broj građana koji je protiv ove vlasti još je većI, kada bi se uzeli u obzir i oni građani koji nisu glasali. U Nišu vlada dominantno opoziciono raspoloženje! Razloge ovakvog ishoda treba tražiti u: nedemokratskom ponašanju niške vlasti i “gledanju sa visine” onih građana koji ne misle kao oni, netransparentnom upravljanju gradom i skrivanju informacija od javnog značaja od građana i poslušničkom odnosu prema “centrali iz Beograda” i zanemarivanju interesa i potreba građana Niša – kaže Mojašević.

Ključno pitanje za profesora glasi: Da li izbori služe da se „pravi vlast“ ili da se raspoloženje građana preslika na predstavnički organ?

Da li su izbori „jeftina matematika“ ili „skupa narodna volja“? U toj transmisiji, vlast može manipulisati (kao što čini), ali će time sebi zabiti u leđa „glogov kolac“! Ovakav sistem koji se održava na “silu” uz pomoć svih dozvoljenih i nedozvoljenih sredstava vrlo je “ranjiv”. Dovoljna je jedna pukotina da se razbije na paramparčad. Građani Niša su napravili tu pukotinu u sistemu i sada se u vrhu vlasti vaga koja je veća šteta: da se prizna poraz i pretrpe određeni gubici (što bi se medijski “ispeglalo”) ili da se negira poraz uz rizik da gubici budu i veći (na kraju se svaka “opsena” rasprši). Zna se ko u ovoj državi sprovodi “analizu troškova I koristi”, te će tako biti I ovoga puta! Svakako treba imati u vidu da i “genijalni računovođa” na kraju ipak napravi neku grešku – dodaje Mojašević.

Nakon što je GIK odbio i odbacio primedbe pravnih timova četiri opozicione liste koje su prešle cenzus, opozicionari su predali žalbe na takvu odluku. Sada je na Višem sudu da žalbe opozicije usvoji ili odbaci.

Da li su matematika i logika nauke kojim se treba voditi ili ima neke „jače sile“, ostaje nam da vidimo tokom ova 72 sata koliko Viši sud ima vremena.