“Vašar” niških naprednjaka na otvaranju istočnog kraka Koridora 10

Koškanje članova SNS oko akreditacija i oko velikog banera sa radikalskim sloganom “Srbija je večna dok su joj deca verna”, barjaci sa srpskim zastavama, slika predsednika Aleksandra Vučića enormnog formata, ali i trubači koji su prekidali i Vučićev govor samo su deo atmosfere koja je vladala na otvaranju istočnog kraka Koridora 10. Neki od njih bili su veseli, drugi dobacivali novinarima, a jedna starica je pošla sa pismom predsedniku, u kojem mu poručuje da ga voli, ali da dve godine živi bez struje, dok su joj deca nezaposlena.

Uz zvuke trube, sa visoko podignutim zastavama Srbije i još više podignutom fotografijom predsednika Aleksandra Vučića, “umaršali” su članovi i funkcioneri Srpske napredne stranke na ceremoniju otvaranja auto-puta koji spaja Srbiju sa Bugarskom.

Od drugih simpatizera SNS, dovezenih organizovanim autobusima sa juga Srbije, Nišlije su bile odvojene metalnom ogradom.

Neki od njih su se bunili što ne mogu preko ograde, bliže bini, poput šefa Službe za informisanje SNS Vladice Maričića.

Ne pravi cirkus, ne možeš ovamo ako nisi akreditovan – govorio je muškarac sa druge strane ograde.

Objašnjenje da nisu akreditovani za to, dugo im nije bilo dovoljno, pa je koškanje potrajalo, a situaciju je smirivao funkcioner SNS i jedan od rukovodilaca Direkcije za javni prevoz Bojan Marinković Bojzi.

Za razliku od Maričića, jedan broj članova niškog SNS bio je akreditovan i to kao „organizatori“, iako su Koridori državni, a ne stranački projekat. Sa akreditacijom oko vrata bila je i SNS omladinka Maja Živković, njen partijski kolega Nikola Ždraljević, ali i osoba koja se predstavila kao radnik obezbeđenja Gradske uprave, kada je u ovu javnu instituciju zabranila ulaz novinaru Južnih vesti.

Iz truba su “grmeli” tonovi pesme Srpska se truba s Kosova čuje. Na čelu kolone, baner sa natpisom “Niš”, srce i Vučićev potpis. Jedan od onih koji nose baner bio je i predsednik Opštine Medijana Nebojša Kocić.

Kocić je od novinara Južnih vesti najpre tražio da ga fotografišu, zatim je on sam fotografisao novinare, a onda je tražio i da mu postavljaju pitanja.

Pitaj me nešto. Pitaj me nešto. Hajde, pitaj me, tu sam, mogu i mejlove da šaljem – dobacivao je Kocić.

Dok je on to radio, iza njega se odvijala drama sa jednim drugim banerom. Onim, sa sloganom koji je koristila Srpska radikalna stranka, iz koje su naprednjaci i proistekli – “Srbija je večna dok su joj deca verna”. Dok su iznad glava gužvali baner, ne znajući šta će sa njim, neko iz mase je dobacio da “sve liči na minijaturnu verziju nekadašnjih radikalskih mitinga”.

Naposletku, baner je našao svoje mesto – na ogradi ka okupljenoj masi.

Samo nekoliko osoba dalje od Kocića i drame sa banerom, stajala je starica Dušica Vučić. Pored banera stiskala je i pismo.

“Pismo predsedniku Aleksandru Vučiću” – piše na koverti.

Nada se da će, kako kaže, uspeti da doturi pismo predsedniku, sa željom da joj ovaj pomogne. Dodaje i da ga nakon muža koji sakuplja garderobu iz kanti i nezaposlene dece, voli najviše na svetu. U Vučiću vidi svetlo za mrak u kojem bukvalno živi, jer joj je pre dve godine isključena struja.

Imam veliki problem. Već dve godine živim u mraku. Pre dve godine, moram da kažem, došla su mi dva majmuna i isključila mi struju jer mi je bila mala potrošnja, a ja sam samo skromna žena. Moj muž je radio na Vojnom aerodromu, a sada sakuplja iz kanti kada padne mrak, pa donese, ja operem i prodajem na buvljaku – kaže Vučićeva.

Predsednikova prezimenjakinja dodaje da ide na svaki miting stranke čiji je član. Ipak, muči je to što od troje dece, tek jedno ima posao.

A na kraju, ceo skup niških naprednjaka, završio se onako kako je počeo – uz trubu. Oni su otišli, a za njima je ostala masa ljudi koja je nervozno čekala prevoz da se vrati odakle je i došla.