Većnik Stanković posmatrao i hvali „rusku demokratiju“, a za poraz Putina u Srbiji krivi – „dezertere i biznismene“

Izbore na kojima je jedan kandidat, Vladimir Putin, dobio 87% glasova, a državna komisija odbila pre izbora neke anti-putinovske kandidature, niški naprednjak i gradski većnik pohvalio je uz napomenu da neke elemente samih izbora treba primeniti u Srbiji. Loš rezultat Putina u Beogradu objašnjava „onima koji su pobegli od vojne obaveze“. To što se tri ostala kandidata slažu s Putinom u mnogim stvarima, pa su i zajedno na bini, smatra – „državnim jedinstvom“.

Ruski izbori prošle nedelje bili su svetska vest, a održavaju se dok traje rat Rusije i Ukrajine i dok Zapad označava Rusiju kao „dikatorsku zemlju“. U Rusiji ne postoji sloboda okupljanja i sloboda političkog organizovanja, demonstranti se hapse, a anti-putinovska opozicija trpi progon, ima je samo u tragovima, a neki kritički glasovi iz sveta medija i politike su i ubijeni, kao Boris Nemcov.

Srbija ima i dalje „balansiranu poziciju“ u sukobu – sankcije ne uvodi Moskvi, ali prodaje oružje i Kijevu.

Nakon što je učestvovao na predsedničkim izborima u Rusiji kao međunarodni posmatrač, niški naprednjak i gradski većnik Nenad Stanković kaže da tamo ima elemenata koji bi mogli da se primene na izborima u Srbiji i ističe da su svi kandidati i stranke „tamo okupljeni oko ideje da očuvaju državu“, za šta veruje da u Srbiji nije slučaj.

Na to što je za Putina u Srbiji glasalo svega 10% Rusa kaže da je “najgore kad odete iz svoje zemlje da izbegnete vojnu obavezu”.

To su ljudi koji su otišli iz svoje države iz ne znam kojih razloga. I odavde su odlazili ljudi. Najgore je kad idete iz svoje zemlje da izbegnete vojnu obavezu i da bežite od toga da branite svoju zemlju. Ima i onih verovatno koji su ovde došli zbog biznisa – kaže Stanković za Južne vesti.

Ipak, veruje da je važno to što su svi predsednički kandidati u Rusiji, pa i Vladislav Davankov, za koga je u Srbiji glasalo najviše Rusa (67,4%), bili zajedno sa Putinom na Crvenom trgu na koncertu posvećenom 10-godišnjici povratka Krima u Rusku Federaciju.

Smatra da to pokazuje jedinstvo tamošnjih partija oko očuvanja države i da u Srbiji neke stranke “ne vide jedinstveni put državotvorne politike”.

Oni imaju svoje različite ciljeve, ali su u jednom saglasni, a to je očuvanje države. To je primarno za sve stranke i organizacije koje deluju u Rusiji. Nažalost, mi nemamo tu situaciju da sve stranke budu jedinstvene oko ključnih pitanja za budućnost države. Oni znaju koji su ključni ciljevi za postojanje, odbranu, očuvanje i državnost Ruske Federacije – navodi Stanković.

Vučić bi mogao da se približi Putinu, ali neće biti kandidat

Kaže da bi i predsednik Aleksandar Vučić, kada bi mogao opet da se kandiduje u Srbiji, imao više od 58%, koliko je imao na poslednjim predsedničkim izborima.

Naš predsednik bi mogao da ima samo veći procenat, ali po našem Ustavu on na sledećim predsedničkim izborima ne može da se kandiduje, pa to nećemo moći da znamo. Na izborima 2027. mora da bude neki drugi kandidat. Ipak, verujem da bi taj procenat bio samo još veći – navodi Stanković.

Ipak, to bi moglo da se desi ako se promeni Ustav Srbije, što Vučić poriče da će uraditi, ali ranije je govorio da se neće kandidaovati 2017. pa se kandidovao.

Jedan od utisaka Stankovića je „visok nivo patriotizma“ na biračkim mestima, pošto je svako otvoreno uz državnu himnu. Kaže i da biračka mesta imaju video-nadzor i da građani mogu pratiti onlajn šta se tamo dešava, a da su oni koji nisu vični tehnologiji mogli da prate dešavanja uz pomoć monitoring centra.

U Srbiji bi, veruje, bilo dobro da kao i u Rusiji postoje glasačke kutije koje automatski evidentiraju broj listića, ali i broj glasova za različite kandidate, pošto se ne zaokružuju brojevi, već se štikliraju prazni kvadratići.

Izborna komisija ima predsednika, sekretara i članove stalnog sastava, koji su na osnovu sastava Državne dume, kao što su kod nas na osnovu sastava Narodne skupštine. Celokupni njihov izborni postupak ne razlikuje se mnogo od našeg. Ide se i u obilazak ljudi koji glasaju van biračkog mesta, s tim što se taj materijal pakuje u posebnu kutiju koja se zapečaćuje. Pošto su izbori trajali tri dana, imali su posebne plastične kofere koji su bili zapečaćeni – kaže Stanković.

O Navaljnom isto što i Putin

Pre mesec dana ruski aktivista i opozicionar Aleksej Navaljnji pronađen je mrtav u zatvoru na severu Rusije. Pre smrti govorio je o izbornom protestu protiv Putina, tako što bi svi opoziciono orijentisani došli u podne na biračka mesta i tako zaobišli zabranu demonstraciju.

Stanković nije komentarisao to „podne protiv Putina“, a kratko komentariše i sam „slučaj Navaljni“.

Sam Putin je rekao da su mu predstavnici njegove administracije predložili razmenu i rekli da je zapad tražio da se razmeni Navaljni sa nekim službenikom ruske administracije koji je negde pritvoren navodno u inostranstvu zbog špijunaže i da je predsednik odmah pristao da se obavi razmena, a eto, desilo se sticajem okolnosti posle nekoliko dana to što se desilo. Eto koji bi interes Putin imao da se nešto tako desi kada je na prvi predlog za razmenu na nacionalnoj televiziji rekao da nema problema – navodi Stanković.

Vladimir Putin je ostvario ubedljivu pobedu sa 87,28% glasova, pa mu je obezbeđen još jedan 6-godišnji mandat, do 2030. godine.

Inače, Stanković se pre dve godine na skupu Srpske napredne stranke u „Čairu“ pojavio u majici sa latiničnim slovom „Z“, simbolom ruske invazije na Ukrajinu, dok su iz ukrajinske Ambasade u Beogradu tražili od vlasti da ga ukloni sa javnih površina jer za njih znači „ubij Ukrajinca“.