Za šta se glasa na referendumu – mnogi građani ne znaju, težak put do potpunih informacija

“Da li ste za potvrđivanje Akta o promeni Ustava Republike Srbije” – pitanje je na koje će u nedelju, 16. januara, građani koji izađu na referendum moći da odgovore sa “da” ili “ne”. Mnogi, međutim, nisu sigurni o čemu zapravo treba da odlučuju, a pojedini stručnjaci kažu da se do potpunih informacija teško dolazi i da je to namera vlasti, a ne slučajni propust.

Dok vlast poziva građane da glasaju za promene Ustava, a opozicija da zaokruže “ne”, mnogi su zbunjeni i nisu sasvim sigurni ili nemaju ideju o čemu je reč.

Nekadašnja predsednica Vrhovnog suda Vida Petrović-Škero kaže za Cepris da je nedopustivo što se informacije o predloženim promenama Ustava nalaze u odeljku “Ostali akti” na sajtu Narodne skupštine.

To vidi kao nameru države da građani ostanu uskraćeni za potpune informacije, a ne kao slučajnu grešku.

Ustavni amandmani koji su baza svih zakona i osnov kako će društvo funkcionisati moraju da stoje na udarnom mestu na sajtu Skupštine, da iskaču sa svih strana, da ljudi mogu da pročitaju – ističe Petrović-Škero.

Oni koji žele da pročitaju Akt o promeni ustava, to mogu učiniti na ovom linku.

---

Šta se menja u Ustavu?

Predložene promene Ustava tiču se uređenja sudstva i tužilaštva, dok ostale odredbe nisu predmet izjašnjavanja i ostaju nepromenjene.

Sudije su do sada birali narodni poslanici na probni mandat, a Visoki savet sudstva na stalni mandat, dok je tužioce Skupštini predlagala Vlada, pa ih je parlament birao za prvi, a Državno veće tužilaca za stalni mandat.

Promene koje su predložene podrazumevaju da sudije bira Visoki savet sudstva, a tužioce Visoki savet tužilaca i ta dva tela trebalo bi da se konstituišu nakon referenduma.

Visoki savet sudstva, prema najavama iz Vlade, činilo bi šestoro sudija koje bi birale njihove kolege, četiri istaknuta pravnika koje bi izabrala Skupština dvotrećinskom većinom i predsednik Vrhovnog suda po položaju.

Visoki savet tužilaca zamenio bi postojeće Državno veće tužilaca i, kako je najavljeno, petoro članova biraće tužioci, četvoro Skupština na predlog nadležnog odbora dvotrećinskom većinom, a Vrhovni javni tužilac i ministar pravde bili bi članovi po položaju.

---

Vlast za, opozicija protiv, stručnjaci upozoravaju na moguću zloupotrebu

Premijerka Srbije Ana Brnabić pozvala je građane da izađu na referendum i glasaju za promene i istakla da to nije politički referendum, već da je važan za budućnost zemlje i da bi promene Ustava doprinele da sudovi budu brži i efikasniji, kao i da pred sudom svi budu jednaki.

Predstavnici vlasti pozivaju građane da zaokruže “da” jer tvrde da bi to dovelo do jačanja vladavine prava, a kažu i da bi promene pomogle priključivanju Srbije EU.

Zaokružiti “da” značilo bi i da sudije ne mogu da se bave politikom, kaže Vida Petrović-Škero i objašnjava da to ne znači da sudija ne sme da bude član stranke, već da u vreme javne diskusije ne sme da priča o zakonu, što opisuje kao nedopustivo.

Dodaje da su mnoga rešenja dobra, ali za neki idealni sistem i napominje da se Ustav pravi u skladu sa realnim mogućnostima države.

Zamenik republičkog javnog tužioca i član Radne grupe za izradu Akta o promeni Ustava Goran Ilić za Cepris kaže da bi bilo mnogo da su i Ustav i parlament loši, te da je vlast uključivanjem struke u izmene Ustava htela da nadomesti to što je parlament jednostranački.

Napominje da potencijalne promene Ustava nisu idealne, ali da su prilika da se makar nešto popravi i da se ukine centralizam u pravosuđu koji podseća na vojsku.

Predstavnici većine opozicionih stranaka apeluju na građane da glasaju protiv i kažu da je reč o pokušaju režima da dominira nad pravosuđem, kao i da bi promene bile dugoročno štetne i da bi učvrstile partijsko pravosuđe.

Promene Ustava koje jednopartijska naprednjačka skupština pokušava na brzinu da progura, moraju se gledati kao deo šire slike ostvarivanja političkog uticaja na pravosuđe, kako bi naprednjački režim nastavio da koristi našu državu za bogaćenje, siromaši naše građane i devastira našu životnu okolinu – navode iz Pokreta Ne davimo Beograd.

Iz tog pokreta organizuju i tribinu u Nišu kojom žele da obrazlože zašto treba glasati protiv, dok iz Pokreta slobodnih građana navode da promene Ustava ne bi rešile problem uništavanja nezavisnih institucija, gušenja medijskih sloboda i ugrožavanja ljudskih prava.