Niški Univerzitetski klinički centar nije isplaćivao zaposlenima prekovremeni rad i nije raspisao konkurs za direktora u roku – neki su od nalaza Državne revizorske institucije za 2021. godinu. Pronađeni su i propusti u popisu imovine, kao i u prikazivanju potraživanja.
Niška Direkcija za izgradnju grada nije evidentirala potraživanja od Grada, nije radila popis u iznosu od oko 485.000 dinara, niti rezervisala novac za potencijalne gubitke – neki su od nalaza Državne revizorske institucije za 2021. godinu.
Da je mandat v. d. direktorki Zavoda za javno zdravlje Svetlani Stojanović istekao pre 5 godina, iako vršilac dužnosti može imati samo jedan mandat ne duži od 6 meseci, utvrdila je Državna revizorska institucija. U izveštaju se navodi i da su u vranjskom ZZJZ plate zaposlenih uvećane za 4,6 miliona dinara isplatom dodataka mimo zakona, kao i da su takođe mimo zakona uvećani troškovi za gorivo, a da postoje nepravilnosti i u ugovorima o radu zaposlenih.
Života Antić, prvi imenovani vrhovni državni revizor u Državnoj revizorskoj instituciji, koji je tu funkciju obavljao od 1. jula 2008. godine do 21. aprila 2012. godine, preminuo je 9. marta 2022. godine u Nišu nakon kraće bolesti, saopštavaju iz DRI.
Sprovođenje javnih nabavki bez poštovanja zakonskih procedura, rashod od 100.000 dinara bez validne dokumentacije, višak zaposlenih i zapošljavanje bez saglasnosti Komisije – neke su od nepravilnosti u radu niškog Univerziteta u 2019. i 2020. godini koje je utvrdila Državna revizorska institucija.
Nepravilnosti u javnim nabavkama i rasporedi budžetskog novca klubovima i udruženjima građana, potrošnja novca bez tendera i nenamensko trošenje novca sportskih klubova, samo su neke od nepravilnosti koje je Državna revizorska institucija utvrdila u poslovanju Opštinske uprave Doljevca u 2019. i 2020. godini.
Na plaćanje ugostiteljskih usluga, reprezentaciju, održavanje softvera i kancelarijskog materijala, opštinsko veće i uprava Svrljiga potrošli su u 2019. i 2020. godini oko 6 miliona dinara bez sprovedenih javnih nabavki, dok je bilo značajnih nepravilnosti u tenderima koji su bili raspisani i na koje su otišla oko 182 miliona dinara, utvrdila je Državna revizorska institucija.
Za sedmoro zaposlenih, suprotno zakonu, Opštinska uprava Babušnice pogrešno je obračunavala plate i socijalne doprinose tokom 2020. godine, pa je na taj način isplaćeno 310.000 dinara više, zaključak je Državne revizorske kuće. Revizor je utvrdio i da tokom 2019. i 2020. godine Opštinska uprava nije primenjivala pojedine odredbe zaključenih ugovora javnih nabavki, pa je dato ukupno 9 preporuka odgovornima u toj lokalnoj samoupravi.
Nepravilnosti u finansijskom izveštaju PSSS Leskovac za 2020. godinu utvrdila je Državna revizorska institucija, a samo neke od njih su to što ta služba nije uplatila najmanje 50% ostvarene dobiti za 2019. godinu, što su po Zakonu u obavezi, dok su osnovni kapital prikazali više nego što stoji u osnivačkom aktu društva.
Nepotpuni i netačno iskazani podaci u godišnjem finansijskom izveštaju za 2020. godinu, netačni podaci o zalihama potrošnog materijala i robe za prodaju i netačne vrednosti zgrada u svojini, neke su od nepravilnosti koje su revizori utvrdili u Apotekarskoj ustanovi Pirot. Ukupna neslaganja koje je Državna revizorska institucija utvrdila su nešto veća od 23 miliona dinara, date su 25 preporuke i očekuje se da AUP dostavi izveštaj o otklanjanju nepravilnosti.
Neslaganje prihoda i rashoda, pogrešno knjiženje, zapošljavanje bez saglasnosti Gradonačelnika, skidanje zaposlenima od plate bez njihove saglasnosti, loše obračunavanje zarada onima koji su odsutni, davanje mobilnog telefona licu koje nije zaposleno u Opštini, samo su neke od nepravilnosti koje su državni revizori utvrdili u Opštini Medijana za 2020. godinu. Zato je i njihov izveštaj o poslovanju Medijane negativan.
Neslaganja u delu prihoda i rashoda budžeta, neraspodela suficita, nepostojanje sistema internih kontrola i loše izvršen popis u javnim ustanovama – samo su neki od nalaza koje je Državne revizorske institucije nakon kontrole poslovanja Opštine Kuršumlije za 2020. godinu. DRI je dala ukupno 24 preporuke, a neke mere su preduzete i tokom postupka revizije.
Neslaganje prihoda i rashoda, loše ekonomske klasifikacije revizor je pronašao u finansijskoj kontroli poslovanja Opštine Pantelej u 2020. godini. Ukupne nepravilnosti u Bilansu prihoda i rashoda su 12,5 miliona dinara, dok je u Bilansu stanja broj i veći – oko 26,3 miliona dinara, ali revizori zaključuju da nepravilnosti ne predstavljaju “prožimajući rizik” i uglavnom su tehničke prirode.
Kontrola državnih revizora utvrdila je da Opština Merošina nije raspisivala javne nabavke, niti je komisija birala najbolje ponuđače, ali je zato za ugostiteljske usluge u 2018. i 2019. godini dala skoro 3 miliona dinara na ovaj nezakonit način. Tome treba pridodati, piše u izveštaju, još toliko za reprezentaciju, ali i 877.000 za medijske usluge, takođe bez tendera. Ukupno je u te dve godine bez tendera potrošeno 9,38 miliona dinara.
Ugovori bez javnih nabavki vredni najmanje 85,52 miliona dinara, nepravilno obračunavanje plate, dodataka i naknada u iznosu od 3,38 miliona dinara, prihvatanje ugovora većeg od procenjene vrednosti javne nabavke, ali troškovi reprezentacije samo su neke od nepravilnosti koje je utvrdila Državna revizorska institucija tokom kontrole poslovanja za 2018. i 2019. godinu. Predsednik Opštine Ivan Stanojević ne odgovara na pozive i poruke novinara Južnih vesti.
Državna revizorska institucija (DRI) je najviši organ zadužen da vrši kontrolu trošenja javnih sredstava i upravljanja javnom imovinom. U našoj zemlji funkcioniše od 2005. godine i nadležna je za državnu reviziju oko 11.000 direktnih i indirektnih korisnika budžetskih sredstava i drugih korisnika javnih sredstava. Jednostavnije rečeno, DRI pomaže državi da mudro upravlja i koristi resurse, a za svoj rad odgovara Narodnoj skupštini.
Leskovački Centar za socijalni rad u toku 2019. godine donosio je rešenja o pravu na jednokratnu pomoć na osnovu loše dokumentacije, a kako je utvrdila Državna recizorska institucija, iste godine pogrešno su sprovedene i javne nabavke, pa su imali 420.000 dinara veće rashode u odnosu na potrebne.
Nije zabeleženo na jugu Srbije da je reakcija na izveštaj državnih revizora bila tako direktna i drastična, kao što se desilo u Prokuplju kada su direktori dve javne ustanove smenjeni zbog loših nalaza revizora. Dragan Dobrašinović iz Topličkog centra za demokratiju, kaže da bi lokalna vlast pokazala da izveštaj ne koristi za stranačke ratove ako bi kaznila sve odgovorone, a gradonačelnik Milan Aranđelović uvereva da će tako i biti.
Državna revizorska institucija kontorlisala je finansijsko poslovanje Grada u 2019. godini i zaključak je načelno dobar, ali ono na šta revizori skreću pažnju je veliki broj sudskih sporova koji se vode protiv Grada Niša i koji potencijalno mogu da olakšaju kasu za 5,1 milijardu dinara, što je skoro pa polovina ukupnog godišnjeg budžeta. Tužbe su najčešće zbog bespravno oduzetog zemljišta i ujeda lutalica, ali Grad je tužilo i javno preduzeće čiji je osnivač – JKP “Naissus”.
Iako im je Državna revizorska institucija skrenula pažnju da novac za zdravstveno osiguranje ne smeju da troše na stimulaciju i povećanje plata, u Zavodu su, kako piše u izveštaju DRI, nastavili da to rade i pored njihovog upozorenja. Baš kao što su i zapošljavali bez objavljivanja konkursa i pored ranijeg skretanja pažnje revizora da to ne rade.
