Vest o pritiscima Vlade Srbije na Južne vesti nije promakla satiričnom portalu Njuz.net. Aludirajući na veoma spornu odluku gradskih vlasti Niša da Državi poklone lokalni aerodrom, njuzovci su „zamislili“ i malo izmenjen scenario poklanjanja, a za sve našli i ekonomsko opravdanje.
Komentarišući navodni dug Južnih vesti koji im je utvrdila Poreska uprava pozivajući se na Zakon o javnom informisanju i Uredbu Vlade, premijerka Ana Brnabić je u Prokuplju rekla da ima poverenje u državne organe i da “Južne vesti” mogu da se žale.
Iako ni posle intenzivne šestomesečne kontrole nisu u poslovanju „Južnih vesti“ pronašli ni jedan jedini prekršaj, pozivajući se na uredbu koja se odnosi isključivo na javni sektor, poreski inspektori su utvrdili da „Južne vesti“ navodno duguju milionski iznos. Ministarstvo finansija pokrenulo proceduru prinudne naplate i pre konačne odluke suda.
Nejasno je zbog čega su napadnuti novinari, jer su redovno pratili i izvještavali o protestima, te značajno doprinijeli da se glas boraca čuje. Istini za volju, ne može se tvrditi da iza napada stoje borci, jer se radi o nekoliko ljudi među dvije stotine demonstranata.
Trebalo je da unapredi stari Registar javnih glasila i značajno transparentnijim učini rad srpskih medija, njihovu vlasničku strukturu, ali i prihode iz javnih budžeta. Ipak, državni Registar medija je u velikoj meri zatvoren, netransparentan, ali i nefunkcionalan i nekredibilan izvor informacija u delu koji obuhvata veb portale, pokazala analiza Asocijacije onlajn medija.
U junu ove godine Makedonija je konačno postigla sporazum sa Grčkom u sporu oko imena, tako da je NATO nedavno pozvao Makedoniju da započne pristupne pregovore za članstvo. Možda celo društvo nije bilo spremno i nije očekivalo da taj čvor ikada bude razvezan, ali to se sada dešava. Među nepripremljenima za trenutnu situaciju su i mediji, koji su u potpunosti preplavljeni događajima.
Kada neko pozove na javni linč osobu zbog njenog izraženog stava, a taj poziv sledi niz sličnih poziva u istom pravcu, da li onda zaista treba raspravljati da li je to govor mržnje?
Ištvan Kaić, saradnik Insituta za javnu politiku, moraće da isplati uredniku KRIK-a Stevanu Dojčinoviću 70.000 dinara jer je na svom sajtu iznosio neistine o njemu nazivajući ga „lažnim novinarom“ i urednikom organizacije „lažno registrovane kao medij“, presudila je sudija Višeg suda u Beogradu Irena Trifunović Radulović.
Nema sindikata, plata je od 100 do 300 evra, bez ikakvog ugovora i radnog staža, time i bez ikakvih radnih prava – skoro identična je situacija u novinarstu u Srbiji, Bosni, Crnoj Gori, Makedoniji i Kosovu. Istovremeno, često o svom položaju ne žele da govore javno, neretko naglašavajući da se stide, pokazalo je regionalno istraživanje.
Za Balkanpres mrežu govorila je Rubina Čengić, noinarka radija Otvorena mreža i dugogodišnja medijska radnica. Također, Čengić je urednica magazina za bolje brazovanje Školegijum. Za Balkanpres je govorila o stanju u medijima, pitanju cenzure i trenutnom medijskom angažmanu.
Slavne parole poput „slobode“ i „nezavisnosti“, što su se nekoć kočile na zastavama „sedme sile“, opstaju još samo kroz legende o staroj slavi i klate se kao otužne prnje na jarbolu.
Nakon što je godinu i po dana bila izgubljena, samo dan nakon što je o tome objavljen tekst, iz Višeg suda je saopšteno da su pronašli spornu presudu po kojoj bi visoki funkcioner SNS Bojan Marinković Bojzi trebalo da uredniku „Južnih vesti“ plati 250.000 dinara odštete jer mu je pretio.
Iako je niški Osnovni sud još avgusta 2016. Bojanu Marinkoviću Bojziju, visokom funkcioneru SNS, naložio da uredniku Južnih vesti Predragu Blagojeviću isplati 250.000 dinara odštete zbog toga što mu je prethodno pretio, po Marinkovićevoj žalbi ni posle bezmalo dve godine nije čak ni zakazano nijedno suđenje. Pritom, prema podacima iz sudova, više se i ne zna gde je dokumentacija u vezi sa ovim predmetom.
Sve je počelo od lažnih vesti o zatrovanoj vodi u Beogradu, a ministar za inovacije Nenad Popović došao je na ideju da se fromira Vladina radna grupa za odbranu od lažnih vesti. Svoj predlog već je prosledio predsedniku Vučiću.
Bosna i Hercegovina je nepismeno društvo u modernom socijalnom smislu. Iako ova tvrdnja zvuči preuveličano, podaci koje je dao posljednji popis stanovništva, iz 2013. godine, podupire ovu tvrdnju.
Tema alkohola je naročito popularna među bot službom. Također, to je odgovornost portala koji dopuštaju komentare ispod svojih članaka. Sudeći prema javnom mijenju u BiH, mijenju izmišljenoj u bot službi, najveći problem u državi jeste ko pije vikendom.
Važno životno pravilo glasi: „Ako hoćeš da se autokidnapuješ, nikako to ne čini a da prethodno ne angažuješ Vučićevića, Vulina i Stefanovića za sporedne muške uloge! Povoljna okolnost je: oni će na kraju ispasti glupi, a ti ćeš i dalje biti živ i zdrav. Pardon, bićeš u našim rukama živ i zdrav“.
Kao što se očekivalo, sada, kada je spor oko imena s Grčkom završen, lažne vesti u medijima uzimaju maha. Ono što se dogodilo nakon protesta ispred Skupštine Makedonije to i potvrđuje. Brojni lažni profili na Fejsbuku i Tviteru počeli su da šire laži i špekulacije.
Kratak intervju sa poznatim makedonskim novinrarom Nazimom Rašidijem, o njegovim novinarskim počecima, izveštavanju za BBC i njihovim profesionalnim standardima.
Zato što je, kako navode, konkurs bio nelegitiman i zato što su o dodeli novca odlučivali nestručni ljudi sa političkom agendom, 5 udruženja odlučilo je da ne prihvati novac koji im je dodeljen za medijske projekte kojima su konkurisali kod Ministarstva kulture i informisanja.
