U Bosni i Herceogini kampanja za izbore koji će se održati u oktobru ove godine je uveliko počela još prije nekoliko mjeseci. Shodno tome, uzavrela atmosfera potpomognuta velikim problemima u vodećoj bošnjačkoj partiji, iznjedrila je mnoge političke kombinacije koje su ranije bile nazamislive.
Do Brisela dopiru glasovi o gušenju medijskih sloboda u Srbiji, navodi potpredsednica delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Bosnom i Hercegovinom i Srbijom Dubravka Šuica. Ako srpska vlast sama ne unapredi slobodu medija, moraće to da uradi u procesu pridruživanja, kao uslov za ulazak u EU, tvrdi Šuica.
Ovih dana čak dve poreske kontrole „češljaju papire” „Južnih vesti“, a u poslednjih pet godina ovaj niški portal poreska inspekcija posetila je još tri puta. Zaposleni u ovom mediju su ubeđeni da su česte kontrole, koje u velikoj meri ometaju njihov rad, osveta lokalnih vlasti zbog kritičkog pisanja. „Jasno je da na prvom mestu postoji interes da se utvrdi ko to nas, kako i zašto finansira, pod velom neke teorije zavere ili izdaje“, kaže za „Raskrikavanje“ direktor „Južnih vesti“ Vitomir Ognjanović.
Prošle sedmice u Kinoteki Makedonije je održana manifestacija „Precool mi je“, na temu učešća mladih u medijima. Omladinski savet Ambasade SAD zajedno sa Udruženjem Racio, u nizu događaja „Hajde da pričamo“ je inicirao razgovor o isključenosti mladih ljudi iz medija, problemu nedostatka medijske pismenosti i kako to prevazići.
Način izveštavanja o “slučaju Savamala” je u direktnoj vezi sa tiražom, vrstom i uređivačkom politikom dnevnih novina, pokazalo je istraživanje organizacije Civil Rights Defenders. Što je tiraž veći, to je izveštavanje medija pristrasnije, objektivnost manja, a krističnost prema vlasti najmanja, tvrde autori istraživanja.
Ni nakon godinu dana otkako je glavni urednik „Južnih vesti“ Predrag Blagojević prijavio policiji da ga nepoznata osoba snima kamerom iz automobila parkiranog ispred Suda u centru Niša, kako kažu u Osnovnom javnom tužilaštvu, istraga ne napreduje. U Tužilaštvu dodaju da su im iz Policijske uprave Niš poslednji put poslali izveštaj pre 8 meseci. Policija i dalje ćuti.
Zbog toga što je Ministarstvo kulture i informisanja za ovogodišnji konkurs za finansiranje medijskih sadržaja podelilo medije po kategorijama, pa televizijama daje najviše, a internet portalima najmanje para, novinarska udruženja smatraju da je posredi diskriminacija i priprema terena za bogaćenje medija bliskim vlasti.
Korak po korak, napad po napad, to je jasna poruka svim kritičarima šta ih sljeduje ukoliko dovedu u pitanje centre moći.
Nakon sukoba sa jednim od lidera albanske partije, koja je deo vladajuće većine, policajka je sa povredama završila u bolnici. Dok se povređena žena ne oglašava, političar tvrdi da je sukob bio samo verbalni, a MUP da se policajka sama povredila tako što je udarila u kamion. Izveštavanje makedonskih medija o ovome, otvorio je debatu o načinu na koji mediji prate međuetničke sukobe.
Odlazeći komesar Saveta Evrope za ljudska prava Nils Muižnieks je, nakon svoje posete zemljama Balkana, u intervjuu za Balkanpres ponovio svoj stav da je neophodno da politički i javni funkcioneri javno i jasno osude sve napade na novinare.
Pravosnažnom presudom Apelacionog suda u Beogradu „Južne vesti“ su oslobođene optužbi bivšeg gradonačelnika Niša Zorana Perišića, koji je tužio za „intenzivne duševne bolove, zbog povrede časti i ugleda“ i tražio pola miliona dinara. On će morati da plati sve sudske troškove, ali i da vrati novac koji su izvršitelji već bili skinuli sa računa „Južnih vesti“ i pre izricanja presude.
Nakon što su oslobođeni krivice za pretnje koje su uputili uredniku „Južnih vesti“ Predragu Blagojeviću, pukovnik Dobrivoje Stanimirović i privatni detektiv Mija Janković su podneli protiv Blagojevića protivtužbe zbog “povrede časti i ugleda”. Njima je sporno to što su „Južne vesti“ izveštavale sa javnih suđenja.
Prije nekoliko dana odjeknula je vijest kako je pretučen novinar Nedžad Latić. Do javnosti su odmah dospjele i fotografije, od kojih je u javnost puštena očita povreda glave. Latić je dobio više udaraca u tijelo, prema izjavi koju je dao. Od tog trenutka javnost se zainteresirala za slučaj, a skoro svaki korak u cijeloj situaciji pokazivao je rasulo sistema u BiH.
Alternativne radio stanice u Makedoniji izgleda da postoje samo zbog entuzijazma ljudi koji gravitiraju oko njih. Ono što je zajedničko za tri radio stanice kojima je ovaj tekst posvećen jeste težnja za programom avangarde i kvalitetom koji nije široko prihvaćen od javnosti. Voditelji na ovim radijima su bez izuzetka dobrovoljci.
„Atmosfera koja je stvorena u Srbiji jasno govori da će se u toj zemlji desiti sledeće ubistvo novinara“, rekao je Metju Karuana Galicija, malteški novinar i sin nedavno ubijene istraživačke novinarke i blogerke koja je radila na dokumentima objavljenim u okviru projekta „Panamski papiri“.
S izvjesim kašnjenjem za svijetom na Balkanu se u posljednje vrijeme društvene mreže sve češće uzimaju kao relevantan medijski izvor. Tako se preskonferencije političkih stranaka često čitaju iz facebook statusa političkih protagonista koji na svojim ličnim/javnim profilima iznose viđenja o nekoj društvenoj pojavi.
Udruženje novinara Makedonije (ZNM) objavilo je izveštaj o pokazateljima stepena slobode i sigurnosti novinara medija u decembru 2017. U izveštaju se navodi da je prošle godine, od septembra 2016. do kraja avgusta 2017. godine, nasilje nad novinarima u Makedoniji nastavljeno gotovo isto kao i prethodnih godina.
„Sloboda medija u mnogome ostaje na željama“, ocenjuje šef Delegacije Evropskog parlamenta za saradnju sa Srbijom Evdard Kukan u intervjuu za Balkanpres mrežu. Istovremeno, Kukan je kritikovao civilni sektor i medije u Srbiji, zaključujući da često „nisu realni“.
„Gomilanje tužbi ministra i kontroverznog biznismena Nenada Popovića protiv informativnog portala KRIK predstavlja politički pritisak na ovaj medij i sredstvo njegovog finansijskog iscrpljivanja“, saopštila je koalicija novinarskih i medijskih udruženja nakon što je ministar Popović predao i četvrtu tužbu protiv KRIK-a.
U društvima Balkana, a gdje spada i BiH, religija je neodvojiv dio društvenog i privatnog života i kreira, kao i rekreira, društveno aksiološko polje. Analogno tome, zastupljenost religije u medijima je velika, ali i ideološki selektirana. Tako religija u medijima zaprima dosta prostora isključivo po uslovima koje žele religijske institucije za sebe.
