Smanjenje piraterije bi otvorilo radna mesta

BSA Softver alijansa objavila je krajem juna studiju sa podacima o stopama softverske piraterije u svetu, koja uključuju i Srbiju. Prema ovom istraživanju, čak 69 odsto programa instaliranih na računare u našoj zemlji u 2013. godini nije imalo odgovarajuću licencu. Pretvoreni u novac, ovi procenti imaju tržišnu vrednost od 70 miliona američkih dolara.

S druge strane, dobra vest je da trend piraterije u Srbiji opada – u odnosu na 2011. godinu niži je za tri odsto.

Prosečna stopa piraterije u EU je 33 odsto, što govori da moramo uraditi još mnogo toga kako bismo zaštitili intelektualnu svojinu, stvorili nove vrednosti i time razvijali domaću ekonomiju i obezbeđivali nova radna mesta.

– Komercijalna vrednost nelicenciranog softvera od 70 miliona dolara je ogromna suma novca za naše malo tržište. Smanjenje stope piraterije kroz legalizaciju softvera bi doprinelo otvaranju radnih mesta, ali i povećanju prihoda države kroz poreze. Na globalnom nivou, ako bi se stopa piraterije umanjila za, na primer, 10 odsto, to bi povećalo prihode svetske ekonomije za 152 milijarde dolara i otvorilo čak pola miliona radnih mesta, te donelo dodatne 32 milijarde dolara poreza državama. Kada se softver piratizuje, nema stvaranja nove vrednosti, nema inovacije, pa samim tim ni razvoja – ističe Dragomir Kojić, advokat u BSA. 

Kojić dodaje da su za pad stope piraterije u Srbiji, pored BSA, najzaslužniji kontinuirani napori Poreske inspekcije i Tržišne inspekcije pri Ministarstvu trgovine, turizma i telekomunikacija.

– Treba napomenuti i ugovor Vlade Srbije i kompanije Microsoft, čiji je cilj nabavka novih softverskih rešenja za sva ministarstva, kao i određene organe u okviru ministarstava – navodi Kojić.

On dodaje da je u okviru inspekcije Poreske uprave, pri Ministarstvu finansija, oformljen Sektor za računarsku kontrolu, u okviru kog rade 24 inspektora, a da je broj inspektora u Tržišnoj inspekciji znatno veći.

– I jedni i drugi su prošli obuku BSA i njenih članica o efikasnoj kontroli legalnosti softvera. Poreska inspekcija kontroliše krajnje korisnike – pravna lica, dok Tržišna inspekcija vodi računa o prodajnim kanalima, a sve u skladu sa Zakonom o posebnim ovlašćenjima radi efikasne zaštite prava intelektualne svojine – ističe Kojić.

Kao najbolji primer sankcionisanja softverske piraterije u Srbiji, Kojić navodi brojne odluke Privrednog suda u Beogradu, u okviru kojih su izrečene novčane kazne za neovlašćenu upotrebu softvera na radnom mestu. Ovakve odluke su rezultat postupaka za privredni prestup, koje je inicirala Poreska inspekcija.

– Pad stope piraterije za tri odsto je ne samo veoma veliki uspeh za pojedinačno tržište, nego i skoro najviša ocenu koju takvo tržište može da dobije. Imajući u vidu dosadašnje trendove, smatram da je malo verovatno da se dogodi veći pad stope piraterije. Ono što je bitno je da svako od nas razume i ozbiljno uzme u obzir posledice nekorišćenja licenciranog softvera – zaključuje Kojić.

BSA u Srbiji radi već 12 godina, i dobar deo aktivnosti ovog svetskog udruženja najvećih proizvođača softvera odnosi se na prevenciju i edukaciju, kako bi se podigla svest javnosti o važnosti upotrebe pravilno licenciranog softvera.