38 godina od pobede Radničkog nad Hamburgerom u polufinalu Kupa UEFA
Na današnji dan, 7. aprila 1982. godine, niški Radnički je pobedio Hamburger rezultatom 2:1 (0:0) u prvom meču polufinala Kupa UEFA pred oko 25.000 gledalca na niškom stadionu „Čair“ i bio je to najveći evropski uspeh „Reala sa Nišave“. Tog dana fudbaleri zlatne generacije Radničkog su na najbolji način pokazali Evropi i svetu „Kude je taj Niš“.
Stadion „Čair“ je bio premali da primi sve ljubitelje fudbala iz stare Jugoslavije koji su želeli da pozdrave ekipu trenera Dušana Ducija Nenkovića.
Na toj utakmici zbog žutih kartona nije bilo Aleksandra Panajotovića, koji je obeležio četvrtfinalne susrete sa Dandijem.
U 49. minutu Sanid Beganović postigao je gol uz asistenciju Bojovića za vođstvo Nišlija od 1:0. Slavlje na „Čairu“ je počelo, ali je potrajalo kratko. U 55. minutu Fon Hesen je izjednačio na 1:1. Ponovno vođstvo i konačan rezultat doneo je kapiten Milovan Obradović u 75. minitu.
Primio sam loptu od odbramenog igrača na centru, predriblao 5, 6 protivničkih igrača, savladao golmana Štajna i postavio konačan rezultat. I posle toliko godina ta pobeda je najveća u istoriji niškog fudbala – pričao je ranije Obradović.
Hamburger je tada imao izuzetno moćan sastav, koji su činili igrači poput Štajna, Halca, Fon Hesena, Hrubeša…
Bili smo izuzetno iskusna ekipa, koja nije strepela ni od koga. Nama je to bilo drugo učešće u Kupu UEFA, a te sezone smo u prvom kolu izbacili moćni Napoli sa Rudijem Krolom gde smo pred 80.000 navijača u Napulju ostali neporaženi – rekao je Obradović.
Evropsku fudbalsku bajku Milovan Drda Obradović je pretočio u knjigu 1994. godine pod nazivom „Kad je Evropa strepela“.
„Već smo na terenu. Jeza je sastavni deo nas. Pred ciljem smo. Atmosfera prava, vasiona, samo za nas. Kao radost i zahvalnost, naviru nam suze…“ – piše u odlomku „Bez reprize“ o meču sa Hamburgerom.
Levi bek i kapiten tadašnje ekipe Radničkog kaže da je grad Niš stao, a “svi putevi su vodili na Čair”.
„Bila je to pobeda bez reprize.
Bila je to katarza jedne generacije koja je postigla mnogo više nego što se očekivalo.
I tu je negde priči kraj“ – piše u u odlomku „Bez reprize“.
U revašu u Hamburgu nemački sastav je ubedljivo slavio sa 5:1.
Sastavi ekipa koje su igrale 7. aprila 1982. godine na stadionu „Čair“:
RADNIČKI: Milenković, Gavrilović, Obradović, Bojović, Vojinović, Drizić, Stojiljković, Đorđević, Nikolić (Stanković), Aleksić (Radosavljević), Beganović.
HAMBURGER: Štajn, Kalc, Groh, Jakobs (Đorđević), Jeronimus, Hartvig, Milevski, Fon Hesen, Hrubeš, Vemajer, Bastrup.
Autor:
Ljubica Jocić
Prijavite se na naš bilten
Ne propustite najvažnije događaje u nedelji.
Slični tekstovi
Komentari
19Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Lepo secanje, grad je bukvalno stao, pustili su nas iz skole, na ulicama se disao fudbal, stadion nikad puniji, EKSPLOZIJA kad je Began dao gol, muk i tuga kad smo primili, drugi gol slaba uteha jer smo znali da ce tamo biti mnogo tesko a potajno smo se nadali prolazu iako su bolji. Tih godina kad bi nam dolazili dobri timovi ONE OZBILJNE LIGE „dilemili“ smo se da li otici na stadion a sada CEMER.
Tada je bg bio daleko , Niš je bio Grad i centar mnogih događaja, EI Niš televizori sa senzorom, samsung i lg nisu postojali itd,…
Ма, данас је најбоље! Никад у историји није био овакав напредак!
Svaki put plačem kad ovo gledam…
Danas se stare Nišlije isto pitaju: „Kude je taj Niš.“
To je bio Nis,to je bio real sa Nisave.Nije se igralo za pare,igrao se muski fudbal iz ljubavi za cast i ponos.Kada bi se vreme vratilo bar za trenutak, ponovo bih se rodio.
…
Isao sam sa ocem da gledam El Grande Real sa Nisave protiv Hamburga. Sve utakmice sam kao dete pratio sa ocem.Nikada, ali nikada necu zaboraviti !!!
Kad dodju ovi dripci za trenere,isluzeni fudbaleri,koje niko nece,dajte im ovu Drdinu knjigu i pustite im snimke sva tri kupa UEFA ! Da vide gde dolaze,za koga treba da se bore i da Radnicki ima tradiciju,da nije Surdulica,Vranje,Jagodina i Svrljig !
Real je tada imao strasan tim spoj mladosti i iskustva,kvalitet na svakoj poziciji danas bi ladno igrali u ligi sampiona.
Ja tog dana, zajedno sa kolegama i koleginacama, „pobeg’o“ s posla. Pravac Čair. Posle bile suze radosnice, drugarsko slavlje. I danas se čuje uznosito: „Kude je taj Niš?“
Dobro smo igrali, sećam se da je navijanje sa tribina bilo mnogo slabije nego na ranijim mečevima Kupa UEFA u Nišu. Protiv Dandija je publika celu utakmicu glasno skandirala, dala krila i bila i 12. i 13. igrač Radničkog, i pobedili smo iako smo gubili 0:2 u prvoj utakmici.
Protiv Hamburgera je bilo mnogo gledalaca iz drugih gradova koji su gledali ali ne i glasno navijali, atmosfera nije „nosila
Pogledajmo sada reklamu na fotografiji: „Kreditna Ei i ‚TV banka‘ – Hi-Fi STEREO Ei“. Na ulazu u Niš pisalo: „Dobrodošli u grad elektronike“. Proizvodili smo rentgen aparate, frižidere, televizore, kompjutere, mostove, pumpe za privredu… A u Srbiji još i automobile, avione, šinska vozila… I bilo dovoljno za domaće i svetsko tržište… Sada tranzicijska Srbija uvozi čačkalice iz Kine.
Dzaba sve.Danas u Nisu svi navijaju za Beogradske blizance,mnogo je malo navijaca Radnickog.Rodjeni sam Nislija i od kad znam za sebe navijam za Radnicki,ali nazalost u svom gradu smo mi koji navijamo za Radnicki manjina.Ne ide mi to nikako u glavu.Podanicki mentalitet prema prestonici je veci nego ljubav prema svome gradu.
Ja sam za svaku utamicu Radnickog bio pusten od strane razrednog iz Beogradske zeleznicke skole i zahvalan sam mu na svemu naravno ako je ziv davno je to bilo a samnom je dolazio i jedan ciganin okoreli inace moj drug ma bilo je ludo i dan danas cuvam zastavu koju sam tada napravio od belog carsava a majka da me ubije.
I ajmo ceo grad,
Svi na noge sad,
Nek znaju s****ovi,
Da Niš je Radnički…
NAPRED REAL!!!!!
Ма сјајно! Само 38год, за две године ћемо да славимо 40 година “урааа”!!
Београђани идуће године има да славе 30год како су ушару на пенале добили “јеееј”!!!
И тако, живот иде даље, на старој слави се живи а да се суочимо са тренутним изазовима и направимо нешто добро а неее ТО НИКАКО па лакше да славимо оно што је било пре 30 и кусур година и причамо бајке како се тад боље живело!!!!