Avanturisti bili na „slatkim mukama“ na preprekama po Jelašničkoj klisuri

I ove godine ljudi iz Sportskog kluba Tribe osmisili su nove “muke” za učesnike avanturističke trke The Maze Rage, koja se već petu godinu održava u Jelašničkoj klisuri blizu Niša. 650 trkača, među kojima i onih sa dalekih Filipina, savladavalo je prirodne prepreke koje im je zadavao sam teren u klisuri nadomak Niša, ali i one koje su osmislili organizatori, a bilo je tu sena, bodljikave žice, blatnjavog bazena, mreže preko potoka i drugog.

Iako je staza ove godine kraća, prepreke su drastično zakomplikovale put koji je valjalo preći, pa su takmičari na cilj stizali mokri, blatnjavi, iscrpljeni, ali sa osmehom na licu, praćeni povicima bodrenja organizatora i dodatnim polivanjem vodom.

Kako nisu svi takmičari krenuli u isto vreme, već su podeljeni u grupe, još se ne zna ko je pobedio. Prva devojka koja je stigla na cilj bila je Jelena Janežić, rodom iz okoline Kruševca, koja je nakon prelaska cilja pala na zemlju zbog jakih grčeva. Ipak, grčevi su popustili, a ona je razvukla osmeh.

Bilo je jako teško, prepreke su bile teže nego prošle godine i nekako je bilo toplije. Najteže je bilo penjanje uz šipku od 5 m, bilo je jako teško jer smo tada izašli iz reke i bili smo skroz mokri, a metalna šipka je jako klizava i onda je bilo baš teško, ali sam uspela. Voda je bila na pravim mestima, za osveženje, a blato sam se iznenadila koliko mi je prijalo – priča Janežić.

Motivi za prijavljivanje su različiti. Neki su se u ovu avanturu upustili kako bi testirali sebe, neki kako bi se nadmetali sa drugima, a neki su žudeli za avanturom. Tako je motiv Bogdana Rakića sa Novog Beograda bio, kako sam kaže, da pokaže drugu adrenalinskom zavisniku da je dovoljno izdržljiv, “iako deluje kao mekano dete”.

Moji utisci su fenomenalni. Pohvalio bih organizatore što, osim što popularizuju jedno udaljeno mesto, su sve organizovali blizu jedne česme. Kao vrhunac trke bih izdvojio kada se na kraju operu noge na toj česmi. Prepreke nisu toliko teške, samo su malo podlo postavljene, po kilometrima, ali su zanimljive, super su – rekao je Rakić.

A sve te prepreke, koje učesnici mrze u prvom trenutku, a onda im bude drago što ih pređu, delo su članova Sportskog kluba Tribe iz Beograda. Jedna od njih je Milica Tubin koja kaže da ove godine imaju rekordnih 650 takmičara koji dolaze sa svih strana Balkana, ali da ima i Italijana, Holanđana, pa čak i Filipinaca.

Ove godine je ubedljivo najbolja trka do sada. Imaju taj osvežavajući momenat na kraju – taj šmrk koji ih polije vodom služi i da se rashlade, ali je i kao neki kraj svega što su uspeli i pobedili. Napor koji smo mi njima nametnuli, a u stvari smo hteli da im stavimo do znanja da je najbitnije da pobediš samog sebe i većina takmičara je uspela to da uradi – priča Tubin.

I organizatori i oni koji stignu na cilj, ali i oni koji su još na snazi puni su energije. Nakon prepreke u kojoj se takmičari provlače ispod bodljikave žice, a pre provlačenja među automobilskim gumama, jedan dobacuje da je sve sjajno, ali da ga najbolji deo tek čeka; jedna takmičarka ciči pre ulaska u već potpuno blatnjavi bazen kako joj niko neće verovati da je to uradila.

Energija se postiže samo neverovatnim entuzijazmom, neverovanom ljubavlju prema trkama, jer mi smo pre svega trkači, maratonci, polumaratonci, uopšte outdoor ljudi koji vole ove aktivnosti. Mi trku pravimo prvo zbog sebe, jer bismo svi trčali da možemo. Gledamo iz perspektive trkača, a ne organizatora i mislim da je to naš bonus i da ljudi zato vole nama da se vraćaju – pojašnjava Tubin.

Trka traje samo jedan dan, ali je većina učesnika pristigla sinoć. Zadržaće se i posle trke jer ih večeras očekuje proglašenje pobednika i žurka u Potkapini na kojoj će svirati popularna grupa Sevdah baby, a već sutra veliko i dobrovoljno čišćenje reke Studene.