„Crveni crveni“ – Tviter nalog o istoriji Radničkog najavljuje knjigu i film

O zelenim dresovima fudbalera Radničkog, gotovo praznim tribinama „Čaira“ u finalu Balkanskog kupa 1975. godine, Teniskom klubu Radnički kao prvaku Srbije iz 1954. ili ženskoj rukometnoj ekipi ovog sportskog društva sačinjenoj od radnica Fabrike duvana, ljubitelji sporta mogu da saznaju više na jednom novom Tviter nalogu. Crveni_crveni je profil otvoren pre dvadesetak dana, zamišljen tako da sa svojim pratiocima deli zanimljivosti iz veka istorije Sportskog društva Radnički.

2023. godine Fudbalski klub Radnički će proslaviti 100. rođendan i ovaj nalog zamišljen je tako da ljudima približi sve što se dašavalo u redovima nekadašnjeg polufinaliste Kupa UEFA – zabranama, spaljenoj zgradi Radničkog doma, selidbi u selo Trupale, ali i uspesima koji će se pamtiti, poput ulaska u Prvu saveznu ligu i najuspešnijim godinama kluba, sedamdesetim i osemdesetim.

Iza ovog Tviter naloga stoji reditelj i navijač Radničkog Vladimir Đorđević, koji kaže da priče prikuplja jako dugo, što kroz sećanja starijih generacija, što kroz arhive, pa je došao na ideju da to podeli i sa širom javnošću.

Nedavno sam počeo sa radom na knjizi i scenariju za igrani film o periodu formiranja kluba 1923. Dostupna arhiva u ovom trenutku izolacije je ona na internetu, pre svega Narodne novine i arhiva sa sajtova biblioteka u Nišu i Beogradu. Kako su se saznanja o nekim nedovoljno poznatim zanimljivost ima iz istorije kluba povećavala, došao sam na ideju da bi ih trebalo deliti sa javnošću i tako sam napravio Tviter nalog – kaže Đorđević.

Na prvoj fotografiji vidimo krojačke radnike članove Radničkog, dok je na drugoj kapitenska traka kluba odbeglog u ilegalni rad u Trupale kraj Niša. pic.twitter.com/0cwGai7pgY

— Crveni_Crveni (@Crveni_Crveni) April 11, 2020

S obzirom na skoru stogodišnjicu od osnivanja kluba, Đorđević veruje da će knjiga pronaći svoju publiku, a filmom želi da pređe iz sveta dokumentaraca, na kojima je dosad radio, u vode igranih ostvarenja. Radni naziv knjige i filma je, kao i Tviter naloga – Crveni crveni.

Priča na kojoj radim će govoriti o najuzbudljivijim i presudnim godinama Radničkog o kojima se ne zna mnogo, jer to nisu godine kada su se postizali rezultati na domaćoj ili evropskoj sceni, ali to su godine u kojima su se igrači i rukovodstvo borili svojim životima za pravo na fudbalsku igru, kada su hapšeni i zabranjivani od tadašnjeg režima. Ta priča o radnicama i radnicima koji se organizuju u klub koji svi žele da unište, a koji će uprkos svemu za samo 52 godine od osnivanja da osvoji Balkanski kup, to je priča koja može da inspiriše svakog zaljubljenika u fudbal – priča Đorđević.

Odluku da se fokusira na same početke kluba doneo je jer vraćanje u to doba može da pokaže koliko smo trenutno udaljeni od izvornih razloga osnivanja i borbe za opstanak Radničkog.

Ako pogledamo posetu na utakmicama, jasno je da navijači i simpatizeri vide, osećaju i znaju da nešto nije u redu, da nemaju svoje mesto unutar kluba, da to što se tamo dešava nema ništa zajedničko sa zajednicom u kojoj je. Baš zato mislim da je podsećanje na samoorganizovanost i samoupravu koja je deo najveće tradicije našeg kluba, sada potrebnija nego ikada pre. Mnogi klubovi u Evropi su u vlasništvu navijača, lokalnih zajednica. Verujem da je to jedini način da klub živi sa svojom zajednicom i zajednica sa njim – rekao je Đorđević.

Osnivanje fudbalskog kluba 1923. godine, a dve godine kasnije i ženskog rukometnog predstavljaju važne momente u razvoju grada, sporta i radničkog pokreta, smatra Đorđević, jer su radnici-komunisti, koji su ih osnovali, verovali da je to put emancipacije i da svi imaju pravo da učestvuju u sportu.

Čair je šezdesetih bio tesan da primi sve one koji su želeli da gledaju Radnički u prvoligaškim mečevima. Kapacitet stadiona je iznosio 25.000 a na utakmicama je znalo da bude i celih 30.000 ljudi. pic.twitter.com/5DeaUBxOx0

— Crveni_Crveni (@Crveni_Crveni) April 15, 2020