Jedan od najstarijih aktivnih fudbalskih klubova na jugu Srbije Ozren iz Sokobanje nedavno je obeležio 106. rođendan, ali nije imao mnogo razloga za slavlje pošto je, zbog finansijskih problema, morao da umesto u četvrtom rangu ove sezone zaigra u rangu niže. Klub, kom je najveći uspeh bilo igranje u Srpskoj ligi, čeka bolje dane igrajući sa mladim igračima iz Sokobanje.
21. jula 1912. godine, na dan kada je u Sokobanji odigrana prva fudbalska utakmica, osnovan je Fudbalski klub Ozren, na inicijativu učitelja Tihomira Nikodijevića. Dolazak igrača iz aleksinačkog Deligrada, kragujevačke Šumadije i beogradskog Srpskog mača, i igranje utakmice kombinovanih timova, “rodili” su želju da se i u Sokobanji stvori klub za fudbalere.
Prvih godina, kao i onih između dva svetska rata, Ozren je igrao prijateljske utakmice. Tokom Drugog svetskog rata klub je imao aktivnosti, a nakon završetka rata je počeo takmičarski život i to u Niškom fudbalskom podsavezu.
Prvi uspeh zabeležen je 1972. godine kada su se plasirali u Jedinstvenu srpsku ligu, ali su usledile godine igranja u zonskim ligama, da bi se uspeh ponovio 2002. i 2007. godine kada je po sezonu igrao u trećem rangu.
Ponovni dolazak u Srpsku ligu je bio 2014. godine, kada je Ozren čak naredne četiri godine igrao u ovom rangui ali je na kraju ove sezone morao da ode čak dva ranga niže jer je, kako kaže trener Ozrena Marko Bajić, usledila odluka Skupštine Opštine Sokobanja koja je “odgurala” klub u peti rang.
Posle četiri godine u Srpskoj ligi, klub je trebalo da igra četvrti rang, ali zbog odluke Skupštine Opštine da ukine hranarine igračima i nadoknadne stručnim licima, mi smo morali da pređemo da igramo okrug. Uglavnom su kod nas bili igrači sa strane jer igrači iz Sokobanje nisu mogli da ispune obaveze i treniraju dva puta dnevno i igraju Srpsku ligu. U ranijem periodu smo dovodili igrače sa strane, ali su sada svi igrači iz Sokobanje. Možda je ovo realan rezultat sa ovom ekipom – kaže Bajić.
(/slika1)
Nakon završene polusezone u Zaječarskoj okružnoj ligi sokobanjski klub zauzima deveto mesto sa šest pobeda, tri remija i sedam poraza. Ekipu uglavnom čine mlađi igrači, uz par iskusnijih.
Plan nam je da se oslonimo na rad Omladinske škole, pa za dve, tri godine da probamo da se vratimo u Zonu, pa kasnije i u Srpsku ligu. Znamo da će to teško da ide – kaže Bajić.
Cilj Uprave kluba je, kaže trener Ozrena, da se klub ne ugasi i da sačeka neke bolje dane.
Ozren više od pola veka igra na svom stadionu „Bata Nole“ koji je izgrađen 1953. godine parama kluba, kako kaže Marko Bajić. Ovaj objekat ime je dobio po legendi, ne samo Ozrena, već i sportske Sokobanje.
Bata Nole je bio igrač i predsednik kluba. Dao je najveći doprinos izgradnji stadiona. Fudbalski klub Ozren je imao svoju tombolu i to je bio jedan od načina finansiranja i kluba i izgradnje stadiona. Bata Nole je jedna od najvećih legendi Sokobanje i tokom devedesetih je stadion dobio njegovo ime – kaže Bajić.
Stadion je ranije bio oivičen bodljikavom žicom, ali je kasnije urađena ograda od cigle.
Kasnije su napravljene i kule na ulazu na stadion. Bata Nole je bio u zarobljeništvu u Nemačkoj i tamo je video te kule i one su kopirane – dodaje trener Ozrena.
Uprava kluba, koja je 2012. godine preuzela vođenje Ozrena, priča Bajić, i dalje održava stadion i prethodnih godina je ulagala u ovaj objekat, ali je trenutno stadion u „statusu kvo“.
Tužimo se sa Opštinom Sokobanja jer je donela odluku da stadion, njima. Stadion je 1953. godine izgradio Ozren iz sopstvenih sredstava. Kada je napravljen Sportski centar, stadion je pripojen Javnoj ustanovi Podina. Mi smo uložili žalbu i trenutno smo na Upravnom sudu, ali održavamo stadion, plaćamo struju, vodu, komunalije… – priča Bajić.
Prema podacima iz Opštine Sokobanja, klubu je ove godine iz budžeta opredelila 2.200.000 dinara, što je najviša suma koju neki sportski kolektiv dobija.
Tokom 106 godina postojanja Fudbalskog kluba iz Sokobanje prošlo je mnogo igrača koji su u većoj ili manjoj meri ostavili traga. Nezahvalno je izdvajati nekog, ali valja pomenuti imena kao što su Novica Milošević, Aca Golubović, Bora Milojković, Radomir Miletić, Miodrag Martać Palur, Milija Milenković Zeka, Saša Bajič, Miroslav Zlatanović Piljac, Stojan Zakovski Toni, Zoran Milosavljević Joja, Agim Ajdarević, Zoran Stojanov, Milan Urošević, Dušan Zakovski i drugi.
Igrači ponikli u Ozrenu, a igrali su u domaćoj Superligi su Boban Stojanović, Marko Bajić i Vojkan Kuzmanović, dok je Đorđe Bajić igrao u mađarskim superligašima.
Fudbalski klub Ozren, osim seniorskog tima, ima selekcije u konkurencijama pionira i petlića.
Pioniri i petlići se takmiče u okružnim ligama. Pored njih, imamo oko 120 dece od prvog do četvrtog razreda, a od toga oko 30 devojčica. Zato smo ove godine formirali Ženski fudbalski klub i te devojčice će da igraju Razvojnu ligu za devojčice – kaže Marko Bajić, trener Ozrena.
U Ozrenu nema kadetske i omladinske selekcije, jer dečaci uglavnom posle srednje škole odlaze u veće gradove, kaže Bajić, pa je teško da klub „napravi“ igrača od mlađih kategorija do seniorskog tima.
Imamo i tri punkta u selima Mužinac, Vrelo i Jezero, gde idemo dva puta u toku nedelje i držimo treninge. Sa seniorskim timom i mlađim kategorijama rade tri trenera sa licencama. Ja imam „A“ licencu, Milovan Filipović „B“, a Vojkan Kuzmanović je sa „C“ licencom – ističe Bajić.
Sokobanjski klub ima i čime da se pohvali kada su mlade snage u pitanju, jer su Dušan Milojković i Filip Kuzmanović prošli na završne selekcije za generaciju 2007. godište. Ozren, „dekica“ srpskog fudbala, ima na koga da se osloni što se tiče budućnosti, kao i simpatizere koji veruju da, klub koji je „preživeo“ dva svetska rata, teške godine, igranje po najnižim ligama, može da krene napred i vrati se na staze stare slave.
Ovaj tekst nastao je uz podršku Opštine Sokobanja.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0