Nekada centar rukometa, malog fudbala, košarke, odbojke i atletike, dom Železničara, Ergonoma, simbol za „Majski turnir“ i sportski Niš, Rovče je krajem prošlog i početkom ovog veka bilo prepušteno samo sebi, propadalo i bilo zapušteno. U toku je rekonstrukcija, a dok lopte ponovo ne polete i udare beton ovog “hrama sporta”, Nišlije se samo sećaju i prenose mlađima gde su se “rodili” mnogi klubovi i nastajali šampioni.
Niška tvrđava je danas jedan od najstarijih i najvrednijih spomenika kulture Niša i njegov zaštitni znak. Čuvar je istorije i svedok da su mnoge, od antičkih vremena, civilizacije prošle i bile na ovoj teritoriji, a bila je i stecište zaljubljenika u sport, kasnije i višestrukih šampiona. “Sportski” deo Tvrđave, Rovče, nastajao je pedesetih godina prošlog veka, navodi se u Enciklopediji Niša “Sport” (autor odrednice Andreja B. Filipović).
Rukometaši su pronašli prostor koji im je odgovarao, deo koji se nalazio sa strane, na zapadnom delu Tvrđave. Odlučili da tu izgrade igralište za rukomet i organizovali nekoliko radnih akcija u 1955. i 1956. na raščišćavanju tog terena. Niko im nije zabranjivao da čiste teren, i niko im nije zabranjivao ni da igraju rukomet na delu koji su očistili. Tu su, uostalom, i učestvovali OŠ “Vuk Karadžić” i deca iz Beograd-male igrali razne igre loptom – piše u Enciklopediji.
Bilo je zapušteno, mi smo radnim akcijama rasčistili tri terena – dva za rukomet i jedan za odbojku. Simonović Dimitrije, direktor MIN-a, sa sindikatom metalaca, dao je daske od vagona i od toga su napravljene prve tribine. Tamo je bilo puno đubreta i jedno tenisko igralište napravljeno za Radovana Pantovića, sekretara Komiteta koji je igrao tenis – pričao je Muški.
Od predsednika Sreskog komiteta Narodne omladine Ljubiše Rakića Mome rukometaši su dobili podršku za izgradnju igrališta za mali rukomet, košarku, odbojku, tenis i druge male sportove, piše u Enciklopediji.
Skoro svi aktivni igrači rukometa uključili su se u radove na izgradnji. Bez mašina i dovoljno alata, takoreći golim rukama, završeni su grubi fizički radovi. Urađena je i drenaža. Lazar Cenić Kec je, kao stručnjak za drenažu i šljakaste terene, rukovodio izradom terena. Šljaka je dovožena iz Adrovca (crvena), sejana na nekoliko sita, a zatim “planirana”. Za planiranje je bio zadužen Čedomir Stojanović Motak – piše u Enciklopediji.
Stadion za male sportove „Omladina“, popularno Rovče, svečano je otvoren 14. septembra 1957. godine, navodi se u Enciklopediji Niša “Sport”. Tada je Organizovan dvodnevni turnir u malom rukometu, na kome su učestvovale ekipe iz Niša, Prištine, Leskovca, Zaječara i Aleksinca, a domaćin je i kod žena i kod muškaraca osvojio prva mesta.
Rovče je kasnije imalo veliki značaj za rukomet tog vremena jer su tu, prema rečima Arsenijevića, održane vrlo važne utakmice u ženskom i muškom rukometu. Kada se veliki rukomet preselio sa fudbalskih terena na manji teren, na kom se i danas igra, Železničar je svoj dom pronašao u Rovčetu.
EI Mladost je na tom terenu ušao u saveznu ligu. To su bile velike i jake ekipe. Svake nedelje je Rovče bilo puno. U zimskom periodu organizovano je i klizalište. Nisu tada bile zime blage kao sada. Za šest i po sezona savezne lige Železnicar je imao posetu od 56.580 gledalaca. Železničar je tu odigrao utakmicu sa Dubočicom za ulazak u Prvu ligu gde je bilo pola Leskovca i pola Niša – pričao je Arsenijević.
Na red je došla i izgradnja tribina i “u pomoć je priskočio Dimitrije Simonović Sima, sportski i društveno-politički radnik”.
Kao predsednik Upravnog odbora Mašinske industrije Niš trebalo je da izdejstvuje da MIN dozvoli da se stara građa od vagona ustupi rukometašima i da bude upotrebljena za izgradnju tribina. Dimitrije Simić je orgranizovao i dopremio na mesto izgradnje oko sto kamiona stare građe i preko 1.000 m grejnih cevi. Tako su izgrađene tribine. Na predlog Mome Rakića stadion je dobio ime Omladina – navodi se u Enciklopediji Niša “Sport”.
Rovče je “prvi pravi sportski centar u Nišu i stecište mladih koji su se bavili rekreacijom i rukometom, košarkom, malim fudbalom, atletikom i odbojkom, kaže Tomislav Todorović, dugogodišnji novinar i dopisnik Sportskog žurnala i Politike.
Šteta što je zapušten i uništen jer takav ambijent je vrlo redak i van teritorije Niša. Tu su bili prvi asfaltirani tereni za košarku i rukomet. Sva studentska prvenstva, školske igre i olimpijade, „Majski turnir“, junske svečanosti i sletovi su bili organizovani tamo. Rovče je prvo u Nišu dobilo sportske tribine. Na jednom terenu osnovan je i Košarkaški klub Ergonom koji je tu igrao dok se nije preseilio u zatvoreni prostor – ističe Todorović.
Posle godina zapuštanja u planu je da tereni u Rovčetu budu renovirani i prilagođeni za takmičenja, pripreme klubova i rekreaciju, kako su krajem prošle godine najavili iz Gradske kuće u Nišu.
Tada su rekli da “prva faza obuhvata košarkaške terene sa tribinama i svlačionicama, druga se odnosi na sređivanje odbojkaških terena, dok treća obuhvata fudbalski teren i atletsku stazu”.
Prva faza rekonstrukcije je već počela, a prema ranijim najavama, koštaće oko 50 miliona dinara.
Radovi su u toku, a da li će obnova terena biti dovoljna da Rovče bude mesto okupljanja ljubiteljima sporta, ostaje da vidimo.
Osamdesetih i devedesetih godina prošlog veka tokom maja Rovče je bilo centar malog fudbala zahvaljujući tada popularnom “Majskom turniru”. Školarci su pravili ekipe i igrali mali fudbal na terenima u Tvrđavi, a publika je punila tribine i navijala.
Posle tačno 20 godina pauze, turnir je obnovljen 2015. godine na inicijativu “Mladih ambasadora” čiji predsednik Branko Krsmanović je podsetio da se, kada je ovaj turnir igran poslednjeg puta takmičilo 740 ekipa.
Ove godine bilo je 60 ekipa, a naša ideja je da turnir raste iz godinu u godinu i da postane makar deo onoga što je bio, a to je centar malog fudbala – rekao je ranije Krsmanović.
Da je ovaj turnir bio veoma popularan i prestižan potvrđuje i Mladen Heleta, sportski novinar Belamija i Narodnih novina koji je jedne godine sa drugarima iz kraja i učestvovao.
“Majski turnir” budi sećanja na lepo i bezbrižno detinjstvo i drugarstvo koje i danas traje. Tada je učestvovati na turniru bilo stvar prestiža, a svi u gradu koje sam znao su pravili ekipe i hteli da igraju. “Majski turnir” je definitivno obeležje tog vremena i potrebno je da se vrati u Rovče i vrati svoju popularnost i masovnost – kaže Heleta.
Osim na terenima, igrači su bili originalni i u davanju imena. Tako su nekada, priseća se Heleta, na terenima Rovčeta igrali timovi “Kris”, “Santos”, “Eskim”, “Suvi list”, “Šampioni”, “Kraljevski šampioni”, “Niške strele”, “Galopirajuća žutica” i drugi.
Ovaj tekst nastao je uz podršku Gradske opštine Crveni Krst.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
da vas podsetim da se na tom terenu nalazilo praistorijsko nalazište koje je komunističkom akcijom pravljenjem autobuske stanice i “ rovčeta “ uništeno . o tome postoje fotografije u SANU i jednom je u galeriji SANU bila izložba na tu temu. a zid izmedju autobuske stanice i rukometnog terena je ostatak rimske -antičke gradjevine koji je uredno zapišavan godinama i još se drži . . .
Ranije je sve bilo mnogo prostije i uspesnije nije se mnogo komplikovalo, kao u danasnje vreme. Danas bi svi da budu clanovi SANU, neko nece da zavrne rukave i oznoji se kao nekada. Sad su svi gospoda.