Grujić: Jug se kao centar košarke izgubio

Iako je Leskovac sa košarkaškim klubom Zdravlje ranije imao jaku košarku, a Niš sve preduslove da jača ovaj sport, Vlasotinčanin Aleksandar Grujić, pomoćnik selektora košarkaške reprezentacije Rusije, smatra da se jug Srbije izgubio sa košarkaške mape.

Loša finansijska situacija, ali i odlazak jakih sponzora, smatra Grujić, doveli su do toga da jug na ovom polju popusti i da se vrati na početnu poziciju. Teško će se, kaže, vratiti na nivo koji je postojao pre 10, 15 godina, ali se nada da će se situacija u košarci na jugu Srbiji promeniti na bolje.

Jug Srbije se kao centar košarke malo izgubio. Ranije je to bio Leskovac sa “Zdravljem”, ali se privatizacijom fabrike i odlaskom sponzora sve promenilo. Niš takođe nema mesto na košarkaškoj mapi koju zaslužuje, s obzirom na to da ima jaku infrastrukturu i halu – kaže Grujić.

Što se košarke u Srbiji tiče, iako nema mnogo vremena da je prati, Grujić smatra da je stanje svuda isto, kriza je, što dovodi do nemogućnosti da se stvore dobri uslovi i igrači koji će ostati. Dodaje ipak da je Srbija zemlja košarke i nada se da će nizati uspehe i da neće “postiti” sa dobrim rezultatima.

Grujića Rusi ne doživljavaju kao stranca

Iako je ovaj Vlasotinčanin prvi strani pomoćni trener na klupi reprezentacije Rusije, nikada nije osetio da ga na taj način posmatraju. Postoji, kaže u razgovoru za Južne vesti, anegdota o njegovom ulasku u tim, kojoj se svi i dan danas smeju.

Prilikom preuzimanja tima Sergej Bazarević poveo je razgovor o treneru, na šta su mu odgovorili da može birati koga hoće, ali da nije stranac. Onda je on rekao A Saša Grujić? Na šta su mu odgovorili On se ne računa, on je naš. Toj anegdoti se i danas smejemo – kaže Grujić.

Ne oseća da ga gledaju kao stranca i zbog činjenice da je sa većinom reprezentativaca radio dok su bili na početku karijere, pre 7, 8 godina.

Rusija ima šansu za Svetsko prvenstvo. Treći smo u kvalifikacionoj grupi i mislim da imamo velike šanse da ostanemo u toj prvoj trojci koja vodi na Svetsko prvenstvo. Takmičenje je tako da su problem takozvani prozori, gde ekipe Evrolige ne puštaju svoje igrače, a mi imamo dosta ljudi iz CSKA-a i Kinkija i ključni igrači nam ne dolaze. Iz tog razloga moramo biti oprezniji, za razliku od timova koji nemaju takve igrače – priča košarkaški stručnjak.

Prošle godine imao je priliku da na Evropskom prvenstvu bude protiv svojih, a Rusija je tada prvo savladala Srbiju u grupnoj fazi da bi naša reprezentacija bila bolja u polufinalu.

Kao patriota, kao Srbin, mnogo je teško kada igramo protiv mojih. Naročito kad čuješ himnu, a znaš da igraš protiv svojih, čudan je osećaj. Međutim, kad krenu pripreme i utakmica, trudiš se da daš sve od sebe. Kad sam se već uhvatio u taj posao, moraš da pružiš najbolje što znaš i umeš da bi napravio rezultat, bez obzira ko ti je protivnik – kaže Grujić.

Rusija je prošle godine na Evropskom prvenstvu zauzela četvrto mesto.

Vlasotince ima sve preduslove za razvoj sportskog turizma

Prethodni vikend je u svom rodnom mestu, zajedno sa još petnestak trenera održao košarkaški kamp. Učestvovalo je, priča Grujić, više od 110 mališana, od 4 do 18 godina, a ideja je bila da sa njima rade na drugačiji način od onoga kako se radi u klubu.

Moji utisci su pozitivni, a po reakcijama i roditelja i dece, rekao bih da su uživali i oni. Trenirale su grupe od po 5,6 ili 7 igrača sa po 2 trenera, što je odlično, jer igrači u klubu ne mogu dobiti takav individualan pristup i nadam se da će ovo postati naša tradicija. Ako se ja narednih godina i ne uklopim zbog posla, nadam se da će ljudi odavde nastaviti ono što smo započeli – kaže Grujić.

Ideja o kampu inače, razvijala se godinama, a cilj mu je da ubuduće ovde dovede i rusku decu, jer Vlasotince ima sve preduslove za razvoj sportskog turizma.

Svakako mi je želja da kad-tad rusku decu dovedemo ovde, da ne idemo u druge krajeve Srbije, jer realno imamo i prirodu i reku, sve preduslove da u Vlasotincu pokrenemo sportski turizam – kaže Grujić.

Dodaje i da sa trenerima postoji dogovor, da se praksa individualnog pristupa deci koja treniraju, nastavi i u klubu, a za početak će se takvi treninzi održavati vikendima.

Rad sa profesorom Aleksandrom Nikolićem najvažniji u karijeri

Pre više godina na košarkaškom kampu na Zlatiboru Saša Grujić dobio je priliku da svoj rad usavršava sa čuvanim profesorom Aleksandrom Nikolićem, legendom jugoslovenske košarke.

Bez ikakvih sumnji, to je najvažniji trenutak u mojoj košarkaškoj karijeri, da toga nije bilo, verovatno bi sve otišlo na neku drugu stranu. Mene je par trenera posavetovalo da se priključim kampu, sakupio sam pare i krenuo. Nisam ni znao da je Profesor tamo. Sve se preokrenulo za par dana. Režim rada u kampu je bio žestok, a par godina sam proveo sa njim na Zlatiboru i nekim zimskim kampovima i to je taj momenat koji je otvorio vidike – priča Grujić.

U to vreme nije ni sanjao, ni razmišljao da će otići iz rodnog Vlasotinca, dodaje košarkaški stručnjak.

Moja posvećenost i rad po programu sa Profesorom nastavljena i u Vlasotincu, nevezano što sam vežbao u 4 zida, gde te niko ne vidi, niti prati tvoj rad. Ja sam nastavio da radim kao da radim sa najboljim igračima Srbije, što je i rezultiralo da neko prepozna moj rad i da mi šansu – priča Grujić.

Jedne godine na kamp je stigla ekipa ruske dece, a Grujiću se nakon toga ukazala šansa da ode za Rusiju i tako je sve krenulo.

Od 2005. godine karijera mi ide uzlaznom putanjom. Moram napomenuti da je i Božidar Maljković mnogo uticao na moj razvoj, kao seniorski trener. Nakon toga i Bazarević, Barcoka i Bašutin, tako da sam imao od koga da učim, ali i sa kim da razmenim iskustvo – kaže ovaj Vlasotinčanin.

Kada je otišao u Rusiju, kako sam kaže, bilo je i teških i lepih momenata, ali je ipak izabrao da ostane jer je „rad sa vrhunskim igračima neprocenjiv“.