Želja da prikaže lepote mesta kroz koje prolazi i dobre namere ljudi koje upoznaje, da sakupi novac za sportske objekte u migrantskim kampovima, ali i da dokaže da sport spaja ljude, naterala je 34-godišnjeg Lorensa Jagta da iz prestonice bicikala Amsterdama krene ka Kataru gde će članovima svog nacionalnog tima pokloniti loptu koju nosi sa sobom, pre početka Svetskog prvenstva u fudbalu. Na njegovom putu našao se i Niš, o kom ima lepih reči, a oduševila ga je i priroda južne Srbije.
Na narandžastom biciklu, u boji nacionalnog tima Holandije, noseći svoje stvari i loptu koju je dobio od prijatelja iz Brazila, Lorens Jagt krenuo je 1. avgusta u Katar, gde će 21. novembra domaćin i Holandija otvoriti Svetsko prvenstvo u fudbalu.
Želeo sam da vidim različite predele, da upoznam ljude, da pokažem da sport i fudbal spajaju sve. Prvo nisam znao gde da krenem, ali fudbal mi je pomogao da se odlučim. Putujem sam, nekada mi se neko priključi od biciklista, a društvo mi jedino pravi ta fudbalska lopta za koju su mi prijatelji rekli da „gde god da ideš, ponesi ovu loptu, onda ćeš upoznati mnogo divnih ljudi“. I to je tačno – priča Lorens.
Posle mesec dana vožnje stigao je u Niš, a dan odmora iskoristio je da poseti Ćele-kulu, Logor „12. februar“, centar i Tvrđavu.
Utisci iz Ćele-kule i logora ne mogu da se opišu, rastužilo me je sve. Sa druge strane, Niš je zaista lep, saobraćaj je malo izazovan. Generalno, u Srbiji je zaista divno, ljudi su druželjubivi i gostoprimljivi, dobijao sam i hranu i prenoćište. Srećan sam u Srbiji. Vidi se razlika u odnosu na zapadnu Evropu, ovde je priroda najlepša, naročito posle Dunava, kada sam krenuo ka jugu – priča Lorens za Južne vesti.
Zna da je u Srbiji hrana lepa i raznovrsna i želeo je da proba ono što svaki kraj ima da ponudi. Od Niša krenuo je ka Pirotu i Dimitrovgradu, a kada pređe granicu sa Bugarskom, plan mu je da napravi odmor u Sofiji. Dalje ga čeka put ka Turskoj, pa odlazak u Iran gde ga 19. novembra u Teheranu čeka let do Katara
Nije bilo moguće putovati biciklom preko Sirije, Iraka ili pustinje u Saudijskoj Arabiji. Zato sam tako organizovao da imam let iz Teherana za Katar i gde me čekaju članovi moje reprezentacije. U kontaktu sam sa predstavnicima tima, čekaju me, a ja ću im predati ovu loptu koja je simbol kako fudbal spaja ljude – priča Lorens.
U Kataru se, nažalost, neće mnogo zadržati i moći će da pogleda dve utakmice svog tima. Smeštaj tokom Mundijala u ovoj azijskoj zemlji je preskup, pa ga brzo očekuje povratak u Holandiju.
Voleo bih da vidim Holandiju i Srbiju u finalu, Dušan Tadić da da gol, a mi da slavimo. Verujem da Holandija prolazi u drugu fazu, nemamo tešku grupu, a mislim i da će Srbija proći grupu – kaže ovaj Holanđanin.
U borbi je dosad bio sa vrućinama, kipom, hladnim vremenom, a spava ili u šatoru, hostelu, nekom prenoćištu. Sve je to, kaže, deo putovanja i lepih uspomena.
Putujući po Evropi i Aziji želi i da skrene pažnju na uslove migranata u Holandiji i zato skuplja donacije za nevladinu organizaciju KLABU koja pravi i oprema sportske objekte za migrante.
U Holandiji je mnogo migranata i oni dugo ostaju u kampovima. Uslovi su nekada loši, a nevladina organizacija KLABU pokušava da im olakša uslove i omogući bavljenje sportom. Svaki evro koji sakupim donacijama ide za sportske objekte za migrante. I oni, kao i ja, žele da pokažu da sport spaja ljude – dodaje Holanđanin.
Na putu od Jagodine do Niša upoznao je dvojicu Britanaca Džordža i Džeka koji su krenuli u Istanbul, ali preko Severne Makedonije. Oni su krenuli sa Gernzija, malenog ostrva između Velike Britanije i Francuske, a putuju do Turske iz zabave.
Niš je prelep grad, uspeli smo da vidimo dosta toga, a planiramo da odemo i na utakmicu Radničkog. Prijatelj iz Niša, koji živi u Londonu nam je rekao da obavezno jedemo roštilj, a hrana je ovde baš lepa – kaže Džek.
Lorensov put se nastavlja, a svoje utiske svakodnevno objavljuje na svojoj Instagram stranici i na sajtu Bike 2 Unite gde zainteresovani mogu uplatiti donacije za sportske objekte u migrantskim centrima.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
A šta kaže naš gost iz Holandije: jel ga oduševile deponije pored puta, psi lutalice i smeće po gradu i okolini? To ste zaboravili da pitate.
Da l’ se okupao u „Vilinsku otpadnu reku“, u Južnu Moravu u Pčinju u Gabrovačku u Moravicu ispod Aleksinac…Deponije ne može da vidi-mlogo brzo vozi – „pedalira“ !
Béo i ja u NL , mesec dana i … beše me sramotá kol’ko je čisto ! Ma, rek’o – ovi su zaulavi , nemaju pojma kakav otpad i deponije nemaju ! Zató se i vrnú , da se nagledam čudo nevidjeno !
A ,Nederlandjani boluju od lošu dioptriju!
A mi kao ne znamo gde živimo? Zlatno doba! Pitao bi ja njega, šta bi reko kad bi platu primao u Nišu, od motanja kablova.. Sve idila…. Idi bre…..
neka pazi biciklu da ne ostane bez nje
Kod njih kaznjavaju za pljuvanje na plocnik a kod nas se konji setaju na sve strane i vrse nuzdu gde pozele …. Jutros, oko 8:30 sam se sreo sa konjem – oci u oci. Ja u autu a on poso u setnju (izgleda). Na 500 metara odatle nalazi se komunalna policija
Kako li se snašao čovek u južnoj Srbiji biciklom? Po Holandiji biciklističke staze, parkinzi za bicikle, sve uredjeno. Ovde nesmeš biciklom da kreneš. Nemamo ni biziklističkih staza, a i ljudi nemaju tu kulturu da vode računa o biciklistima. Što Medijanu nije obišao? A da, zatvorena je za posetioce.
Nakon priloga o Nisu i lepotama Južne Srbije, u Holandiji se traži ostavka vlade i dovodjenje experata iz Srbije! Mladi Holandjani masovno uče Srpski jezik i ćirilicu zbog dolaska u zlatno doba.
I, sve je stalo, niko ne navija za Ajaks, Fejnord ili PSV, zbog pljeske i cevapa, navijaju za Radnicki !