Samo godinu i po dana od kada je počela da se ozbiljno bavi planinarenjem, 31-godišnja Irina Petrović je na -20 stepeni i kroz ledene olujne vetrove savladala najviši vrh Evrope, čime je postala prva Nišlijka koja se popela na 5.642 metra visok Elbrus na ruskom Kavkazu.
Ona je bila jedan od 27 planinara koji su u organizaciji Planinarskog kluba „Balkan“ iz Beograda 1. jula krenuli u na putovanje dugo 6.500 kilometara kroz Bugarsku, Tursku, Gruziju i Rusiju.
Na uspon smo krenuli u ponoć, u koloni jedan iza drugoga, bez razgovora, veoma disciplinovano i sporo zbog privikavanja organizma na razređen vazduh i visinu. Već pred svitanje smo osetili nalete jakog vetra i nagli pad temperature, tako da smo vrlo brzo morali da stavimo skijaške naočare i obučemo perjane jakne – priča Irina.
Ovo, kaže, nije umanjilo njihovo uživanje u izlasku sunca dok su se kretali bukvalno iznad oblaka.
Činilo nam se da smo lebdeli ka vrhu. Kretanje po tesnim stazama, gde svaki pogrešan korak može da bude opasan, ali i jak vetar i dubok sneg, otežali su mimoilaženje sa manje strpljivim planinarima – prepričava niška planinarka.
Posle 10 sati stigli su do sedla između Zapadnog i nižeg Istočkog Elbrusa, gde se pravi kraća pauza pred završni uspon, a naleti vetra od 70 km na sat podižu i komadiće leda koji šibaju po licu.
Ovo je za Irinu bio najteži momenat, koji je pokazao da je od fizičke mnogo značajnija mentalna snaga planinara.
U trenutku kada sva logika kaže da je nemoguće krenuti napred zbog jakog vetra i dubokog snega, neprestano sam, kao mantru, ponavljala da moram da nastavim dalje i ostvarim svoj san, dok se reči koje sam neprestano govorila u sebi nisu pretvorile u uzdisaje i izdisaje – otkriva Irina.
Tada je dobila snagu da se odupre vetru i nastavi. Uprkos umoru i strmom usponu, svi su ohrabrivali jedni druge i krenuli u finalni pohod.
Sneg je dubok i često padamo. Temperatura je minus 20 stepeni, ali je zbog olujnih vetrova subjektivni osećaj da je mnogo niža. Što smo bliži vrhu, to više zaboravljamo na loše vremenske prilike i idemo sigurno napred – prepričava Irina.
Trenutak kada su dospeli na krov Evrope i zbog kog je, kako tvrdi, vredelo prevazići sve teške trenutke, teško može da opiše.
Nalazite se bukvalno na nebu, iznad oblaka, pred vama je veličanstven pogled i ispunjeni ste neverovatnim nabojem pozitivne energije i zadovoljstva.
Iznenadila se kada je saznala da je prva Nišlijka koja se odvažila na ovaj podvig i prešla „magičnu granicu“ od 5.000 metara nadmorske visine.
To je bila i dodatna motivacija da istrajem u najtežim trenucima. Nadam se da ću svojim primerom podstaći dame da se i same odvaže i krenu u osvajanje visina, jer je osećaj na vrhu veličanstven – kaže Irina.
Ali treba znati da ovakvi uspesi zahtevaju i ozbiljnu pripremu. Mora se uraditi aklimatizacija, piti dosta vode i pojačati ishrana, što ublažava simptome visinske bolesti, koja može da se javi kao jaka glavobolja, mučnina i povraćanje, a u ekstremnim slučajevima i edem pluća i mozga.
Pre nego što se uopšte i opredele za uspon planinari moraju da imaju i jake kondicione treninge i pripreme, tokom kojih je ova Nišlijka u maju trčala polumaraton u Skoplju, a prethodno je uspešno osvojila i vrh Visokog Atlasa Jbel Toubkal od 4.167 metara.
Ova devojka je ekonomista, ali zaljubljenik u prirodu, avanturu i putovanja. Kaže da je nekad potrebno izložiti se ekstremnim uslovima da bi se pronašla unutrašnja snaga i motivacija i da kroz planinarenje shvatila da je sposobna za velike izazove.
Ako možete u sebi naći nadljudsku snagu da se uhavite u koštac sa silama mnogo većim od vas, pobedite strah, iscrpljenost, loše vremenske prilike i samog sebe, zamislite kako ćete onda pristupiti pravim životnim problemima – poručuje Irina.
Put ka vrhu je, kaže, put ka samom sebi.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
To treba izdržati,svaka cast
čestiotamo na uspehu.