“Laki luzer” ovogodišnjeg finalnog turnira Kupa Radivoja Koraća bio je beogradski Radnički, a u redovima drugoligaša koji nema profesionalnih košarkaša, kako sami ističu, bili su srećni nakon meča sa Crvenom zvezdom uprkos porazu. Sa klupe ih je predvodio 26-godišnji strateg Goran Vučković, inače najmlađi trener ikada na finalnom turniru, koji je za Južne vesti govorio o košarci, ali i vezi sa ekipom serije Žigosani u reketu, koju je ovaj klub inspirisao.
Klub sa 75 godina dugom i bogatom istorijom, sa titulom šampiona Jugoslavije i polufinalom Kupa šampiona, godinama tavori u nižim ligama. I sada je tako, gornji deo tabele Druge lige nije signalizirao da se može do Kupa Koraća, ali to se desilo.
Do finala prvog dela Kupa tim sa Crvenog krsta stigao je predvođen najmlađim trenerom u istoriji takmičenja, a na prvom koraku završnice „naleteli“ su na jednog od najiskusnijih protivnika – Crvenu zvezdu. Na jednoj klupi bio je 26-godišnjak, a na drugoj Dragan Šakota, koji iza sebe ima 37 godina iskustva samo u trenerskom poslu.
Na žrebu, kada smo saznali da igramo protiv Crvene zvezde, ja i Šakota smo razmenili par rečenica. On je rekao da ja nisam bio rođen kada je on osvojio Kup prvi put kao trener. To sve govori. Meni je stvarno čast bila da budem na suprotnoj strani, veliki podstrek za dalji rad – priča Vučković.
Najavljujući utakmicu Vučković je rekao da će ona biti pravo uživanje, kao i da će u nju ući rasterećeno. Tvrdnje o uživanju drži se i po završteku meča, ali rasterećenost je “otpala” i desilo se upravo suprotno, onog trenutka kada je BKK Radnički poveo većom razlikom.
Da nismo onako otvorili prvu četvrtinu razlika bi bila manja. Nekako su igrači posle te prve četvrtine poverovali da mi možemo da pobedimo Zvezdu. I onda kada iz tog nekog rasterećenog pristupa osetite da možete i onda kada se dogodi hladan tuš, onda nestane momenat rasterećenosti i krenemo da razmišljamo kako smo izgubili prednost – kaže mladi trener.
Jedan od prvotimaca Radničkog Petar Perović osmehivao se sve vreme dok je govorio o utakmici. Na ovom meču nije bio među najefikasnijima, ali da je lider tima sa Crvenog krsta videlo se po transparentu koji su mu navijači razvili na početku četvrtfinalnog duela.
Jedno jako lepo iskusto za sve nas. Kada smo prošle sezone igrali Srpsku ligu nikom nije palo na pamet da ćemo sada igrati sa Zvezdom u četvrtfinalu Kupa. Svi smo nekako srećni iako smo izgubili, igračima je prvi put da igraju sa ovakvim igračima iz Evrolige. Gledali smo ih na televiziji, bukvalno svaki dan – zadovoljan je Perović.
Iako drugoligaš, Radnički je u poslednje vreme dobio nešto veću pažnju, a razlog je – TV serija. Žigosani u reketu govore o nekadašnjem velikanu srpske košarke, koji traži put povratka na staze stare slave, a svima je jasno da je inspiracija bio upravo Radnički, iako se klub u seriji zove Radnik i nije sa Crvenog krsta, već sa Liona.
Interesantno je što smo stvarno u dobrim odnosima sa glumcima i sa ljudima koji su radili tu seriju. Oni često dolaze na naše utakmice i bodre nas, jer su naši igrači preko leta učestvovali u snimanju kada se igraju te utakmice, glumili protivnike, bili kao neka vrsta statista. Tako da smo u super odnosima i to je jedna lepa stvar, mnogo ljudi je za Radnički, neću da kažem čulo, ali su se zainteresovali još više preko te serije – priča Vučković.
Uz poruku da je učešće na završnom turniru nacionalnog Kupa bilo veliko iskustvo, nekada slavni “romantičari sa Krsta” vraćaju se obavezama u domaćem prvenstvu. Sami za sebe kažu da imaju kvalitet za Prvu ligu, iako nisu profesionalni klub i nemaju profesionalne košarkaše.
Ipak, hoće li uspeti da se plasiraju u KLS ove sezone ne zavisi samo od njih, jer je ostalo još 8 kola do kraja, a oni zauzimaju 5. poziciju na tabeli.
I dok trener Radničkog Goran Vučković ostavlja mogućnost da je na dobro otvaranje meča njegove ekipe uticalo potcenjivanje od strane košarkaša Crvene zvezde, njegov stariji kolega Dragan Šakota smatra da je početna razlika bila produkt isključivo dobre igre ekipe sa Crvenog krsta.
On je čestitao svojim izabranicima na pobedi, a rivalu na borbi i podsetio na 1987. godinu i dane kada je upravo u Nišu ispisivao strane istorije jugoslovenske košarke, pošto je odveo svoj IMT do trofeja Kupa u trenutku kada je beogradski klub bio drugoligaš. I dalje je jedini koji se domogao trofeja, a da nije bio učesnik najjačeg šampionata.
Ono što je bilo bitno i uvek će biti bitno kad se takmičimo u završnicama je respekt za takmičenje i prema svim protivnicima. Koincidencija je da sam ja to naučio kao mlad trener ovde u Nišu, kada je moja ekipa igrala Drugu ligu u konkurenciji najjačih timova Evrope, pa se bajka ostvarila. Posle toga uvek ubeđujem svoje igrače da nikoga ne treba potcenjivati. Ali, mislim da nije taj faktor bio presudan na početku, nego su momci iz Radničkog igrali dobro i pogađali – poručio je Šakota.
Inače, Crvena zvezda će u polufinalu (subota, 15. februar od 17 sati) igrati sa Megom, koja je u daleko neizvesnijem meču preokrenula i savladala Slobodu iz Užica. Posednjih pet godina u polufinala su redom prolazili samo učesnici ABA lige, a hoće li se „priča“ ponoviti i ove znaće se večeras, po završetku drugog četvrtfinalnog dana.
Prvo od 17 sati igraju FMP i Dinamik, a potom od 19:30 Partizan i čačanski Borac.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
— Komentari
0