I teren i priroda i stručnost i ljudstvo na strani su Niša kada je reč o avanturističkom i adrenalinskom turizmu, smatraju oni koji se sportom i turizmom bave i od njega žive, ali sve to ostaje u senci zbog loše realizacije. Ne kriju ogorčenost zbog ovakvog razvoja stvari, ali imaju na ideju kako izmeniti situaciju – objedinjenom ponudom, koja će obuhvatiti po nekoliko adrenalinskih aktivnosti, a onda i njihovo nuđenje turistima.
Akteri konferencije o ovakvim vidovima turizma, održane u niškom Medija centru, složili su se da je suština da jedna organizacija objedini sve što Niš nudi od avanturističkih i adrenalinskih sportova, odštampaju letke i podele ih po recepcijama smeštaja. Iako su pominjana raznorazna partnerstva i forme onoga što bi objedinilo ponudu, predsednik Udruženja turističkih vodiča Srbije u Nišu Nenad Rokvić smatra da se u to mora ući kao u biznis.
Da dođemo do situacije da recepcioner u hotelu može sve vezano za papirologiju da odradi i da mi ujutru imamo kombi koji čeka turiste ispred hotela. Ali mi nismo dotle došli, zato što nemamo bazu. Imamo ogroman potencijal. Svi znaju za paraglajding, ali on će da se spusti jedan dan i šta će ostalih dana da radi. Turisti ne znaju za rafting, hajking – rekao je Rokvić.
Parkovi prirode u neposrednoj blizini Niša – Jelašnička i Sićevačka klisure najpogodniji su za razvoj avanturističkog turizma, a nijednu akciju u njima, kaže predsednik Planinarskog saveza Niša Slobodan Gejo, nije moguće izvesti bez planinara. U Nišu ih ne manjka jer ih ima preko 600, priča Gejo, a mnogi od njih su licencirani vodiči.
Doveli smo elitni francuski penjački tim i uradili svetsko penjalište u Sićevačkoj klisuri, uz odobrenje Zavoda za zaštitu prirode, u saradnji sa Srbijašume. Ni u jednoj ponudi nema toga, nego mene stranci teraju da napravim internacionalni vodič, jer tamo postoje udruženja koja finansiraju odlazak na Balkan, kao neistraženo, kao novo. Problem je u krunskoj organizaciji – priča Gejo.
Predsednik niškog Paraglajding kluba Grunf Goran Vučković kaže da interesovanja za paraglajding ne manjka, za šta su sami zaslužni, a najviše je doprinela organizacija brojnih međunarodnih takmičenja. Ipak, Vučković smatra da sve to može mnogo bolje da se iskoristi, te da bi svakako bilo bolje kada bi se napravila ponuda o kojoj se govori.
Otvoreni smo za svaki vid saradnje, ali su ove ideje već puno puta pokretane, a nikako da se to zatvori do kraja. Mi smo samo jedna karika u lancu koja može dodatno da doprinese aktraktivnosti te ponude. Ja ne vidim da je grad Niš spreman danas za tu ozbiljniju organizaciju, ali očekujem da će to vreme da dođe vrlo brzo, za par godina verovatno, i da će ta priča da se pokrene i verujem da će tada letovi aviona da dolaze zbog toga, ne samo zbog hrane ili pušenja – optimističan je Vučković.
Zakon o turizmu i Zakon o ugostiteljstvu su nedavno izmenjeni i potpuno su usklađeni sa regulativama Evropske unije, pa su sada jasno definisani svi koji mogu da se bave turizmom.
Ove izmene su korisne i na nivou priče o niškom avanturističkom turizmu, smatra predsednik Udruženja turističkih vodiča Srbije u Nišu Rokvić, jer sada postoji zakonski osnov da se osnuje telo koje bi radilo na ovome, a trebalo bi razmisliti i o regionalnoj organizaciji.
Zemlje u okruženju, a ponajviše Hrvatska su primeri dobre prakse. Svaka regija ima krovnu organizaciju koja se bavi tim stvarima. Svaka regija za sebe određuje i visinu PDV-a na ugostiteljske usluge. Istra ima najnižu stopu PDV-a od 7 ili 8 % na ugostiteljske usluge. Oni žive od toga i oni su dodatno spustili, sa 10 na 8 %. Država je dala to regionima, oslobodila je taj deo – priča Rokvić.
Primer avanturističkog turizma postoji i u komšiluku. Avanturistički festival u specijalnom rezervatu prirode održao se dva puta i okupio kako strance, tako i domaće turiste u kanjonu Jerme, gde se tokom nekoliko dana bave aktivnostima poput sportskog penjanja, planinskog biciklizma, speleologije i sleklajna. Organizator je Avanturistička mreža, čija je predsednica Jelena Đorđević pomogla Nišijama, dajući im primer svog udruženja.
Inače, u Jelašničkoj klisuri se održava Maze, avanturistička trka sa preprekama koja svake godine okuplja sve veći broj učesnika iz više zemalja, a za njenog organizatora Nemanju Čizmića iz kluba Tribe Slobodan Gejo kaže da je „avangarda avanture“. Ipak, kako je organizator iz Beograda, samo jednom godišnje Jelašnica postane prestonica avanturista.
Turistička organizacija Niša često se pominjala na ovoj konferenciji, katkad kao neko od koga se očekuje da preuzme inicijativu, katkad u svojstvu onoga u čije se kapacitete sumnja. Ipak, predstavnici TON-a na konferenciji nisu govorili, uprkos tome što su ih organizatori iz udruženja Protekta najavili.
Na pitanje novinara planira li TON i kako da se uključi u promovisanje avanturističke ponude Niša, direktorka Danka Milojković kratko je odgovorila da za njih konferencija nije bila prihvatljiva.
Organizatora konferencije smo blagovremeno obavestili da način na koji je konferencija ugovorena i organizovana nije prihvatljiv TON-u, tako da je naše učešće izostalo – rekla je Milojkovićeva.
Šta im je zasmetalo na konferenciji koja je okupila veliki broj predstavnika nekih od najrelevantnijih organizacija i klubova iz ove oblasti, Milojkovićeva nije odgovorila, kao ni da li ovo znači da TON neće učestvovati u bilo kakvim dogovorima koji se izrode iz ove konferencije.
Molimo vas da se u komentarima držite teme teksta. Redakcija Južnih vesti zadržava pravo da – ukoliko ih proceni kao neumesne – skrati ili ne objavi komentare koji sadrže osvrte na nečiju ličnost i privatan život, uvrede na račun autora teksta i/ili članova redakcije kao i bilo kakvu pretnju, uvredu, nepristojan rečnik, govor mržnje, rasne i nacionalne uvrede ili bilo kakav nezakonit sadržaj.
Komentare pisane verzalom i linkove na druge sajtove ne objavljujemo. Južne vesti nemaju nikakvu obavezu obrazlaganja odluka vezanih za komentare i njihovo objavljivanje.
Mišljenja iznešena u komentarima su privatno mišljenje autora komentara i ne odražavaju stavove redakcije Južnih vesti.
Smatra se da ste slanjem komentara potvrdili saglasnost sa gore navedenim pravilima.
Administratorima Južnih vesti se možete obratiti preko Kontakt stranice.
Stavite dva Srba u jednu sobu i već imate 3 političke struje, ako ne i više.
Ponekad se pitam kako i Objedinjena Naplata opstaje ovoliko dugo jer bilo kakvo objedinjavanje Srba kao i ostalih žitelja Srbije otprilike dođe ko alhemija.
Shodno da smo aljkavi u zastiti prirode, ponekad cenim da je bolje da ništa nemamo nego da večno upropastimo nasleđe
Niš ima najviše potencijala za razvoj korupcije i kriminala. Na tome se najviše radi i i razvijaju se različite strategije u ovoj oblasti. A stanovnika sve manje.
U fabrici Jastrebac (kod Tempa) je moguce organizovati paintball turnire i slicno. Ogroman zapusten prostor, stare zgrade, oprema, savresno za to
E Danka, Danka, pa nije TON tvoja privatna tezga…
Ako je konferencija neprihvatljiva, kaži nam lepo zbog čega…
A za neučestvovanje na konferenciji, može i da se odgovara…
Nisi ti za TON, to se odmah vidi,
Idi sa tog mesta, ima još stručnih i sposobnih ljudi… ima, ima
Evo, nadam se, nteresantnog predloga. Da pozovemo Slovence, izložimo im želje, planove, damo sve što zatraže, i kada sve te aktivnosti zažive, kada oni počnu da ubiraju rezultate rada, mi se damo u kuknjavu, kako nas ONI izrabljuju /i dalje/, kako bi smo rado raskinuli al’ nema, jedinstvenog stava itd, itd.
Živeti u Nišu … to je stvarno – avanturizam ! I ne samo „turistički“ !
Najbolje da objedinimo ponudu pa da sve klisure, pecine, parkove i ostalo pripadnu BEOGRADU, jer je tako bolje za nas Nislije.
Svratih do Kamenickog visa, tokom vikenda…imam sta da vidim: platforma na vidikovcu, napravljena od drveta, pocela je da se raspada. Bocna ograda vec je pala, daske propale i zivoti posetilaca su ugrozeni! Molim redakciju Juznih vesti da obidje izletiste Kamenicki vis i liceno se uveri.
Godinama živim u inostranstvu i volim da pešačim po prirodi (namerno ne kažem planinarim, jer je pešačka aktivnost mnogo šira nego adrenalinski sportovi). Niš, ali Jugoistočna Srbija uopšte imaju neverovatan kapacitet za razvoj sportova u prirodi. Ne radi se samo o objedinjenju, nego se radi i sređivanju, obeležavanju, izradi pamfleta… da bi ljudi sami mogli da odrade rutu. Toga nema…