Nišlija se vratio sportu – igra košarku u kolicima, ali su mu potrebna svoja

Rečenicom “Lopta se vratila u moj život”, opisuje ulazak u svet košarke u kolicima Aleksandar Dinić, koji je u 23. godini zadobio invaliditet drugog stepena. Nakon što je počeo da trenira za niški KKK Nais ubrzo je ovaj Nišlija dobio i poziv u reprezentaciju, a trenutno je treći najbolji hvatač lopte u Prvoj ligi. Ipak, za dalji napredak potrebna su mu kolica po njegovim merama jer trenutno igra u pozajmljenim, pa apeluje na sve koji su u mogućnosti da mu pomognu.

Pre nego što je upao u komu, izazvanu jakim padom imuniteta, temperaturom i sepsom, Dinić je trenirao fudbal.

Zbog upale mozga i kičmene moždine (encefalitis i meningitis) dve godine sam živeo sa prekidom sećanja i nemogućnosti hoda. Posle četiri godine složene rehabilitacije, uspeo sam da se povratim do te mere i osposobim za funkcionisanje u životu po većini osnova. Nisam uspeo da povratim svoje zdravstveno stanje pre oboljenja. Brzo sam se pomirio sa tom činjenicom – počinje svoju priču Dinić.

Želja da se bavi sportom nije popuštala ni u najtežim trenucima, pa se nakon delimičnog oporavka bavio sportovima koji u Nišu daju mogućnost i osobama sa invaliditetom – atletikom, stonim tenisom, plivanjem i dizanjem tegova.

Bavljenje tim sportovima mi je značilo za održavanje zdravlja, ali me nije privlačilo do te mere da se takmičim – priča Dinić.

A onda je osnovan Klub košarke u kolicima Nais i on mu se pridružio. Od tada, kaže, nije propustio nijedan trening, niti utakmicu.

Bez ikakvog problema sam seo u sportska kolica koja se isključivo koriste samo za taj sport i prave po meri igrača kako bi mu ostvarili efekat zdravih nogu. Osećaj je bio neverovatan i emotivan! Lopta se vratila u moj život! Istina, ne fudbalska, već košarkaška, ali u zanimljivijoj formi. Presrećan, počeo sam da treniram i lako se uklopio sa onim što me ispunjuje – kaže Dinić.

Usledio je i poziv u reprezentaciju. Košarkaš je prošao pripreme, nije nastupao na Evropskom prvenstvu C divizije, ali jesu treneri Miljan Hadžović i Anja Lazić, koji su doneli srebrnu medalju.

Kako bi nastavio da napreduje i ozbiljnije uplovio u profesionalne, pa i reprezentativne vode, Diniću su potrebna nova kolica. Košarkaši Naisa treniraju u kolicima koja su donacija Saveza košarkaša u kolicima ili drugih klubova, a koja su već korišćena i po merama su drugih igrača.

Treniram u kolicima koja nisu po mojim merama. Prilagođavam ih uz pomoć stiropora i lepljivih traka, jer su izrađena za krupnijeg čoveka. To mi onemogućava da budem brži, samim tim bolji igrač i stalni reprezentativac. Iz tih razloga, potrebno je sakupiti novac za nabavku novih sportskih kolica izrađenih po mojim merama. Javno obećavam da ću opravdati finansijsku pomoć svojim zalaganjem na svakom treningu i utakmici – u novim kolicima – priča Dinić.

Trenirati u tuđim kolicima je, kako je pojasnio profesor niškog Fakulteta sporta, kao igrati fudbal u dva broja većim patikama – moguće je, ali nikako ne možete dati svoj maksimum.

Kako bi Dinić što bolje napredovao klub je obezbedio 60 % para za kupovinu novih kolica, a za ostatak novca pozivaju firme, pojedince i organizacije da na žiro račun Raiffeisen banke uplate koliko novca mogu. Broj računa je 265-4040310000204-63, primalac Sportsko udruženje Udruženje košarke u kolicima Nais, a svrha uplate donacija kolica za Aleksandra Dinića.