Nišlije pred Brazil: veruju u reprezentaciju Srbije i „južnjačku drskost“ svog Piksija

Davno se nije dogodilo da utemeljeno vlada pozitivno mišljenje i dobra atmosfera oko naše fudbalske reprezentacije. Nišlija Dragan Stojković Piksi vratio je veru u „orlove“, doneo južnjački temperament, preneo svoju igračku hrabrost i učinio da svi sa nestrpljenjem, ali i tremom čekaju večerašnju utakmicu sa Brazilom na Svetskom prvenstvu Kataru (20 sati). Poznate Nišlije, sportisti, pisci, političari – Lidija Mihajlović, Dejan Deksa Stojiljković, Miljan Ž. Veselinović, Đorđe Stanković i Bratislav Bata Vučković saglasni su u jednom – Piksi sa svojom ekipom može da donese uspeh.

Cela je nacija – reprezentacija, poznati je slogan. Takva atmosfera vlada i u Nišu, odbrojavaju se sati do duela sa Brazilom u prvom kolu Mundijala u Kataru.

Pored Piksija, u reprezentaciji su još trojica Nišlija – Andrija Živković, Nemanja Radonjić i Ivan Ilić.

---

Leptirići u stomaku i suze zbog Piksija

Nekadašnja učesnica Olimpijskih igara, osvajačica brojnih svetskih i evropskih medalja, jedna od najtrofejnijih sportistkinja Niša Lidija Mihajović, sada trener Streljačkog kluba Niš 1881, sprema slavu i bori se sa tremom zbog reprezentacije.

Ja imam toliku tremu zbog naših utakmica, ne mogu da opišem. Meni je slava danas, ja sam pod stresom zbog utakmice. Gde na Brazil odmah? Mada, sa druge strane, daj odmah najjače i da ispucamo najjači arsenal – kaže poznata streljačica.

O svom sugrađaninu Draganu Stojkoviću Piksiju ima samo lepe reči, divljenje i poštovanje.

Iskrena da budem, ne znam koliko puta sam zbog njega plakala. Bezbroj puta sam gledala njegove klipove i ono „kako, bre, eventualno, bre“. To „bre“ ne možeš da prevedeš koliku jačinu ima. Ali, brinem se za Piksija da ga ne povredi ova naša sredina koja nema milosti jer je on svetski čovek i neko ko razume sport, takmičenja i posvećenost jer je i igrao i bio trener – kaže Lidija Mihajlović.

Lidija gleda sve nastupe naših reprezentacija u svim sportovima, a svetska takmičenja gleda i kada nema naših jer voli dobre utakmice.

Sada mi leptirići igraju u stomaku. Ne mogu da dočekam. Toliko bih volela, ne mogu da opišem, da Piksi uspe. Da dođe do ne znam kog plasmana, biće najbolji. Volela bih da uspe i da dokaže da je Mister – dodaje Lidija Mihajlović.

Vratila se spremanju slave i iščekivanju utakmice sa Brazilom, pa je sigurno da će njeni gosti morati da gledaju fudbal i uživaju u hrani i piću.

---

Piksijev algoritam i južnjački temperament

Jedan od najčitanijih savremenih srpskih pisaca, filmski i strip-scenarista Dejan Deksa Stojiljković prati šampionat, a kaže da je malo čudno što nije tokom letnjeg perioda.

Dosta je jako prvenstvo, a nadam se da će naša reprezentacija napraviti solidan uspeh. A to bi bilo polufinale, pa da posle, ako ne prođemo, igramo za treće mesto. Smatram da imamo kvalitet za to – veruje Stojiljković.

Piksi je uspeo da uradi nešto što niko nije, da igramo ofanzivni fudbal i da nema respekta, već sa svakim se ravnopravno bori, dodaje Stojiljković.

Drskost, hrabrost, mislim da ima tog našeg južnjačkog temperamenta. Kao igrač je bio takav, nije zazirao od protivnika. Taj Piksijev karakter i temperament je prenet na ove mlade momke, što nijednom selektoru nije pošlo za rukom. U fudbalu, kao u svakom drugom sportu, pogledajmo Đokovića, ključ je u glavi, duhu, psihologiji. Imali smo jače igrače u reprezentaciji, kao 1998. godine, pa nisu prošli jer nisu psihički bili dovoljno jaki. Mislim da je Piksi uspeo da u selekciju učita neki algoritam i da je to njegov najveći uspeh – kaže Stojiljković.

Autor romana Konstantinovo raskršće, Duge noći i crne zastave, Znamenje anđela, Kainov ožiljak“, Olujni bedem, Dukat za Lađara i proznih zbirki Leva strana druma, Low Life, Kišni psi i Neonski bluz najviše pamti Mundijal u Italiji gde je Jugoslaviju zaustavila Argentina u četvrtfinalu.

Najviše pametim 1990. godinu i Svetsko prvenstvo u Italiji. Piksijeva dva gola protiv Španije, ta igra, ali nismo imali sreće. To pamtim, bio sam klinac, ali se urezalo kao najznačajniji Mundijal dosad. To je bila velika priča, velika reprezentacija i nažalost, „Labudova pesma“ Jugoslavije. Tu je Piksi pokazao da je igrač svetskog ranga – dodaje Stojiljković.

---

„Ček da prođemo grupu, posle ćemo lako“

U okviru ličnih normi i apetita kao gledaoca i nekada strastvenog ljubitelja najvažnije sporedne stvari na svetu, kako kaže, ovo prvenstvo prati i Miljan Ž. Veselinović, poznati Nišlija koji u poslednje vreme svojim statusima na društvenim mrežama prenosi stvarnost uz veliku dozu humora.

U prevodu znači da pratim samo one utakmice koje me zanimaju. Tradicionalno, na svakom svetskom prvenstvu bljesne po neka reprezentacija iz redova autsajdera i pomuti planove i kalkulacije nekom od „velikih“. Eto, jedva čekam da se to desi pa da se u praćenje SP uključim sa većim žarom – kaže Veselinović.

Sviđa mu se igra naše reprezentacije, a očekivanja su u skladu sa euforijom koja okružuje „orlove“.

Ovde ide onaj kliše, lažno skromni odgovor da je „sam plasman na SP uspeh“ što on u suštini i jeste.. Ali, mi ne bismo bili mi kad ne bismo verovali da možemo da dobacimo daleko. Dopada mi se lepršav, lucidan način na koji igramo fudbal, a to je svakako zasluga velikog fudbalskog znalca selektora Stojkovića koji, hvala mu na tome, nije dozvolio da opet tradicionalno odemo na SP praćeni aferama, trivijalnim stvarima koje nemaju veze sa fudbalom, a kvarile su atmosferu u reprezentaciji što se docnije odražavalo na terenu. Dakle, moja prognoza glasi – ček da prođemo grupu, posle ćemo lako – dodaje.

Svakako su favoriti manje-više poznati, ističe Veselinović.

Ali, još kad su krenule kvalifikacije za ovu smotru najboljih, među favoritima bila je i Italija čiji će reprezentativci ovo SP pratiti uz aperol i kroasane. Bilo bi lepo da im se pridruže i recimo „karioke“ – nada se ovaj Nišlija.

Od prethodnih Mundijala izdvojio bi Svetsko prvenstvo koje je 1990. godine održano u Italiji, a mi smo bili Jugoslavija.

Tamo je briljirao i sadašnji selektor Srbije. Mislim da je to bilo najuzbudljivije i najkvalitetnije svetsko prvenstvo do danas. Pregršt golova, enormna količina fantastičnih fudbalera i do kraja neizvesne utakmice. Naravno, tu je i SP u Meksiku 1986, na kojem je veliki Dijego Armando Maradona postavio domaći zadatak, jednačinu, koju nažalost do dana današnjeg niko nije rešio – kaže Veselinović.

---

„Ako ne veruješ u čuda, onda se čuda i ne dešavaju“

Strastveni fudbalski zaljubljenik je i narodni poslanik Narodne stranke iz Niša Đorđe Stanković koji pomno prati i uživa u ovim mundijalskim danima.

Fudbal je najvažnija sporedna stvar na svetu i verujem da ćemo svi uživati u ovom prvenstvu. Od reprezentacije očekujem da nastavi sa hrabrom i napadačkom igrom i mentalitetom i zaista nema granica u tom slučaju. Možda nismo favoriti za osvajanje, ali se ovakva prvenstva 70% igraju srcem, a 30% znanjem – ističe Stanković.

U čuda veruje, a lepim vestima iz Katara nada se.

Kao što je prošli put Hrvatska napravila iznenađenje, ova naša postava zlatnih momaka može da napravi čudo. Često kažu da ćemo izbaksuzirati ako imamo velika očekivanja, ali ako ne veruješ u čuda, onda se čuda i ne dešavaju – optimističan je Stanković.

Njegovi favoriti imaju crvenu, plavu i belu boju na zastavama.

Od favorita tu je Francuska, ali tu smo i mi. Pratio sam sva svetska prvenstva od 1998, ali finale 2006. godine Italija – Francuska mi je po mnogo čemu bilo zanimljivo i ostalo u sećanju. Moram da dodam da očekujem da se današnja utakmica ponovi i zadnjeg dana prvenstva – dodaje Stanković.

---

Od Osima i Piksija ponovo do Piksija

Nekada fudbaler, danas političar koji često priča i učestvuje u fudbalskim temama Bratislav Vučković, predsednik Opštine Palilula pamti sva svetska prvenstva od onog u Minhenu 1974. godine.

Pamtim dobro i 1982. godinu, a i 1990. kada smo imali najjaču reprezentaciju. Ova sadašnja mi je najpribližnija toj generaciji. Piksi je igrao, Osim bio selektor, a sada su se neke uloge malo promenile i Piksi, kao tada Osim, gaji napadački fudbal. Ako imamo sreće, reprezentacija može da dogura i do polufinala. Sada svi znaju da igraju fudbal, to su pokazali i Saudijska Arabija, Maroko, Japan. Najviše me plaše utakmica protiv Kameruna. Sa Brazilom mislim da ćemo da se ravnopravno nositi, Švajcarce pobeđujemo – kaže Vučković.

Jedinstvo u ekipi je ono što najviše krasi ovu selekciju Srbije, smatra Bata Vučković.

Optimista sam, ta kohezija koju imaju je glavni adut. Takva je bila i reprezentacija 1990. godine, pa da nije bilo Piksijeve prečke, otišli bismo u drugi krug i bili bismo još bolji. Nadam se da se neće ponoviti taj ishod, red je da nas sreća pogleda. Imamo sjajnu ekipu, igrači su dokazani, odlični u svojim klubovima – dodaje Vučković.

„Orlovi“ imaju podršku sa svih strana, od Piksijevog Niša do Katara gde večeras u 20 sati Srbija igra protiv Brazilu meč prvog kola Svetskog prvenstva. Šta vi očekujete od ove utakmice, pišete u komentarima.