Petar Đuričković: Rastavac najzaslužniji za moj napredak

Jedan od glavnih kreatora igre Radničkog ove sezone Petar Đuričković ističe da je atmosfera u klubu izvrsna i da svi sanjaju nastupe u Evropi. Za uspešnu sezonu podjednako su zaslužni svi u klubu, na čelu sa stručnjakom Milanom Rastavcem, koji je i njemu mnogo pomogao u fudbalskom razvoju. 

Ponikao je u niškom timu, talenat brusio u Crvenoj zvezdi, fudbalsku afirmaciju stekao u matičnom klubu, a možda ga budućnost odvede na drugu stranu Topčiderskog brda.

Dolaskom Milana Rastavca na čelo stručnog štaba “Real sa Nišave” je procvetao. Vezista niškog tima kaže za svog šefa da je izvrstan trener i pedagog i da je pod njegovom palicom najviše napredovao.

Svi misle da bi trener trebalo da viče da bi igrač dao sve od sebe. Najbitnije je da pristup svakom pojedincu bude na pravi način i da pronađe iskru u njemu koja će ga “zapaliti”, a to on izvrsno radi. Generalno, međuljudski odnosi od igrača, preko stručnog štaba, ekonoma do uprave kluba na svim nivoima su izvrsni, i to je ono što nas drži – otkrio je Đuričković.

Strateg niškog tima ima poverenja u levonog vezistu što se jasno vidi u taktičkim postavkama gde Petar po potrebi igra na poziciji centralnog ili ofanzivnog srednjaka.

Više utakmica sam odigrao u centrali, u veznom redu, ali podjednako se dobro osećam na desnom krilu. Dosta dugo igramo zajedno, tako da u svakom trenutku znamo sve rotacije, pa se osećam slobodno na svakoj poziciji – ne krije Đuričković.

Kada je reč o sopstvenim fudbalskim mana, Đuričković je realan i samokritičan, a o prednostima izuzetno skroman.

Definitvno na čemu bih u narednom periodu trebalo da poradim je desna noga i udarac glavom. O kvalitetima ne bih ja, neka to drugi pričaju – skroman je levonogi Nišlija.

Međutim, po povratku u Niš nije sve išlo po loju za “sedmicu” Radničkog.

U početku se nisam najbolje snašao. Ne bih želeo da upirem prstom ni u koga, konkurencija u timu je bila jaka, nisam igrao redovno, tek po dolasku Milana Rastavca sam se ustalio u prvoj postavi.

Radnički nije mogao da zadrži najtalentovanije

Škola fudbala Radničkog u omladinskim i pionirskim kategorijama nikada nije imala generaciju koja je po kvalitetu bila kadra da “pokori” Srbiju. Đuričković je to osetio na svojoj koži.

Problem je što dečaci sa 12, 13, 14 godina odlaze u Zvezdu, Partizan, Rad, Čukarički i Radnički jednostvano ne može da ih zadrži. Skauting službama tih klubova ne mogu da promaknu najtalentovanija deca, tako da jako mlada odlaze u Beograd – kazao je on.

No, u poslednje vreme kako Đuričković kaže situacija je počela da se menja.

Primećujem da ljudi iz kluba okupljaju ono što je ostalo od talenata iz Niša i regiona i to mi deluje kao jaka zdrava priča. Žao mi je što posle Miloša Petrovića nijedan igrač nije prošao ceo omladinski staž i debitovao za prvi tim i iskreno se nadam da će se to uskoro promeniti – ističe niški fudbaler.

Kaljenje je obavezan korak u fudbalskom sazrevanju

U izrazito jakoj konkurecniji u Zvezdinoj školi fudbala 25-godišnji Nišlija je uspeo da se nametne, čak i da debituje za prvi tim.

Dosta je teže istaći se nego ovde. Meni se posrećilo da sam se dokazao i odmah nakon omladinaca potpisao profesionalni ugovor. Debitovao sam kod Prosinečkog u Novom Pazaru nekih 15 minuta, ali nažalost, kao i ostatak ekipe, nisam uspeo da promenim nešto – priseća se dana u crveno-belom dresu.

Usledila je selidba na kaljenje u tadašnjoj filijali Crvene zvezde Sopotu, a kako kaže, to mu je u velikoj meri pomoglo da fudbalski sazri.

Svaki igrač koji posle omladinskog staža odbija da se kali u srpskoligaškom fudbalu pravi ogromnu grešku. Velika je razlika između omladinaca i profesionalaca, kao i u kvalitetu fudbala u Srpskoj ligi i Superligi, ali to je obavezan korak u fudbalskom stasavanju. Po povratku u Superligu treba vremena da se navikneš, ali period adaptacije mnogo kraće traje, nego kada omladinac direktno pređe u prvi tim.

U mislima samo Radnički i Evropa

Pre mesec po fudbalskim kuloarima provukla se priča o tome da su iz Partizana voljni da naredne sezone u svojim redovima vide jednog od kreatora igre niškog tima.

Interesovanje postoji, ali ne bih sad o tome, to je prepušteno mom menadžeru. Za sada sam 100% fokusiran na Radnički i želeo bih da više od svega izborimo plasman u Evropu – zaključio je Đuričković.

Da li će levonogi niški univerzalac i naredne sezone biti zadužen za organizaciju napada možda “evropskog Radničkog” ili će ga fudbalski putevi odvesti u neku drugu sredinu pokazaće meseci koji slede.