Poduhvati planinarke iz Surdulice – od Fudžija, preko Maču Pikčua do Elbrusa

Snegovi Kilimandžara, izlazak sunca na Fudžiju, gromoglasna grmljavina na Zapadnom Elbrus i spoj magije, mističnosti i spokoja koji pruža Maču Pikču, samo su neki od doživljaja planinarke iz Surdulice Valentine Zareve, koja urezane u pamćenju čuva slike sa ovih putovanja i poredi ih sa najboljim svetskim galerijama.

Iako mnogi smatraju da je najviši vrh Evrope Mon Blan, to je zapravo Zapadni Elbrus na Kavkazu, a upravo uspon do njega stavio je Zarevu na veliki izazov.

Jaki vetrovi, lavine, hladnoća, kristalno jasni vrhovi, savršen sneg, magla, najgromoglasnija grmljavina i 3 litra istopljenog snega, koji sam morala da pijem svakodnevno radi svog zdravlja i ostvarenja cilja – da se popnem Zapadni Elbrus, na 5.642 m, najviši vrh Evrope i ruskog Kavkaza – priča Zareva.

Izdvaja i prizor koji mnogi priželjkuju da vide, a malo njih zapravo doživi – izlazak sunca na svetoj japanskoj planini i vulkanu Fudži. Iako je neaktivan već više od tri veka, geolozi ovaj vulkan i ujedno najveću planinu u Zemlji izlazećeg Sunca i dalje svrstavaju u aktivne.

Svedočanstvo o vremenu veličanstvenog carstva Inka čuva jedno od novih svetskih čuda Maču Pikču na Andima, a ni obilazak ovog lokaliteta nije propustila planinarka iz Surdulice. Kao “savršeni spoj magije, mističnosti i spokoja, gde vam ni suze od sreće ne prolaze” opisuje ga Zareva, kojoj nije promakao ni safari u Africi.

Na safariju u rezervatima Manjara i Ngorongoro u Tanzaniji kada “land roverima“ jurite po tim beskrajnim stepama i ne znate da li ste dete koje sanja ili osoba koja učestvuje u “Survival-u“. Tu je i doručak u Nacionalnom parku Inka – Vinikunka, gde pored toga što žele da vas ugoste, kao pomahnitali beže od selfija – kaže ova Surduličanka.

---

Planinarenje kao rizik koji se mnogostruko oduži

Nijedan od ovih prizora Zareva ne bi doživela da nije pre toga bila spremna na odricanje, napor i poduhvat da se domogne ovih mesta. Samo planinarenje zahteva maksimalan oprez i posvećenost usponu, pošto “svaka planina ima svoju ćud”, prenosi iskustva Surduličanka, ali joj svaki korak po planini daje “infuziju nade i snova”.(/slika1)

Naravno da su planine na visinama preko 3.000 m sa većim stepenom rizika zbog pomanjkanja kiseonika i moguće visinske bolesti. Takođe, imate planine koje nemaju prestižnu visinu, ali je konfiguracija terena takva da zahteva maksimalan oprez i posvećenost usponu… Mislim da je to više pitanje kakav je naš stav prema zadatom cilju i koliko smo i da li smo spremni da se suočimo sa eventualnim neuspehom ili posledicama – rekla je Zareva.

Za uspone se priprema isključivo “verući se” po planinama, iako kaže da mnogi drugi kondiciju stiču raznoraznim vežbama.

Planinarenje je moja filozofija življenja, jer se na ekstremnim uslovima na planini odajemo ko smo, koliko i da li vredimo. Planina i njene specifične čari daju šansu da ispravimo smer, prihvatimo pozitivne navike i vratimo se na ono najbitnije pitanje: da li si čovek koji saoseća, pati i raduje se nečijem uspehu ili pomahnitala zver zaslepljena materijalnim i intelektualnim mamurlukom – smatra planinarka.

---

Od Dukata do Kavkaza za dve godine

Počela je da planinari 2014. godine, usponom na planinu Dukat i vrh Crnook kod Bosilegrada, a toga koliko je ovaj sport odmah obuzeo dokaz je i što se samo godinu dana kasnije zaputila u Japan. Ljubav ka visokim i ozbiljnim usponima probudio joj je poznati Zoran Pavlović Paća iz Predejana, koga sama opisuje kao “najozbiljnijeg i najsrčanijeg visokogorca i alpinistu Balkana, a i šire”.

Popela sam najatraktivnije vrhove Balkana, a već sam se sa jednogodišnjim planinarskim iskustvom 2015. uputila u daleki Japan i popela na najviši vrh njihove svete planine – Fudži, a 2016. sam se sa Paćom popela i na jedan od najsmrtonosnijih vrhova sveta na planini Kavkaz, najviši vrh Evrope i Rusije Elbrus – priseća se početaka Surduličanka.

Za 4 godine, Zareva je stigla i do priznanja za najbolju sportistkinju Surdulice, a sem lične satisfakcije, ovo priznanje donelo joj je i pomoć prilikom novih poduhvata.

Moji me sugrađani uvek osmehom dočekaju kada se vratim sa neke ekspedicije. Više nemam problema sa sponzorima, jer sam konačno otkrila ljude koji vide, čuju i oduševljeno prihvataju moje rezultate… Pa, nije mala stvar reklamirati neku ozbiljnu firmu sa Elbrusa, Kilimandžara, Fudžijame ili Anda – priča Zareva.

Kao veliku želju izdvaja uspon na Himalaje, a kako smatra da “uspeh i sreća nisu odredišta, već uzbudljiva i nikad završena putovanja”, očito je da će pokušati i ovog podviga da se lati.